Igre 
Mali: Budžet za 2023. uravnotežen i sa dovoljno rezervi, Fiskalni savet: Deficit relativno visok
Komentari04/12/2022
-14:12
Predloženi budžet za 2023. je veći za 7,8 odsto u odnosu na aktuelni rebalans, a deficit od 3,3 procenta dogovoren je sa MMF-om, rekao je ministar finansija Siniša Mali na skupštinskom Odboru za finansije i dodao da je budžet za sledeću godinu uravnotežen i sa dovoljno rezervi.
Istakao je da je deficit manji nego ovogodišnji te da je u njemu 1,9 odsto realni deficit, a 1,4 odsto rezerva za dalju nabavku energenata, jer se globalna kriza nastavlja. Ministar je rekao je da je budžet zasniva na tri stuba.
Prvi je osiguranje standarda građana, koji se, kako je naveo, realizuje kroz povećanja penzija i plata.
Naglasio da će kumulativno povećanje penzija biti 20,8 posto, te da će plate u javnom sektoru biti veće za 12,5 odsto.
On je naveo da će minimalac biti povećan za 14,3 odsto od 1. Januara pa će iznositi više od 40.000 dinara, ali da će biti i rasterećenja poslodavaca.
Govoreći o drugom stubu rekao je da se za infrastrukturne projekte predviđa 6,8 odsto budućeg budžeta. Mali je naglasio da se neće odustati ni od jedne kapitalne investicije.
Rekao je da je treći stub energetika te da je u budžetu ostavljena rezerva za nabavku i gasa i struje. Istakao je da se krenulo u aktivno restrukturiranje javnog energetskog sektora kako bi se od njega u budućnosti napravio i generator rasta.
Tanjug/Sava Radovanović
Povezane vesti
Ministar je naveo da trenutno Srbija ima dovoljno gasa na dotoku, dodaje se gas iz rezervi iz Mađarske, a skladište u Srbiji je puno.
Dodao je da je na dnevnom nivou borba da ima dovoljno električne energije, i ukazao da i dalje Srbija ima najjeftiniju struju u Evropi, te da je to pokazatelj koliko je država jaka i koliko preuzima teret krize na sebe.
Mali je podvukao da su nova fiskalna pravila dogovorena sa MMF-om, što je važno za kreditni rejting, kao poruka da je vlast posvećena stabilnosti javnih finansija.
Upozoravajući da većina teško razume komplikovanost situacije, Mali je pozvao na malo razumevanja.
Ocenio je da je budžet uravnotežen sa dovoljno rezervi za sve izazove koji se mogu pojaviti u 2023. godini.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je budžet realistično projektovan u aktuelnim globalnim uslovima, i ocenila da je ostvariv.
Dodala je da je prema planiranom deficitu jasna namera održavanja fiskalne stabilnosti i očuvanja fiskalne održivosti.
Povezane vesti
Ona je pozvala da u borbi sa inflacijom sve institucije koriste instrumente koje imaju, od informacija do inspekcija.
Tanjug/Sava Radovanović
Istakla da je borba protiv inflacije zadatak svih.
Petrović: Građani će u narednoj godini platiti nekompetendno vođenje EPS-a
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović naveo je da je deficit od 2,2 milijarde evra relativno visok za Srbiju, a da je 1,2 milijarde duga u energetskom sektoru.
Istakao je da će u 2023. godini građani dati značajna sredstava da plate velike greške i nekompetendno vođenje EPS-a.
On je apelovao da, ako se ostvare uštede u 2023. budu iskorišćenje za smanjenje deficita i visokog duga.
Pohvalio je što u 2023. neće biti neselektivnih isplata novca celokupnom stanovništu, posle tri godine te prakse.
Istakao je da problem ostaje netransparentnost, a kao primer naveo krediti budžeta javnim preduzećima, te planirano izdavanje garancija.
Ocenio da će EPS do kraja godine imati gubitak od 900 miliona evra, sledeće godine oko 300 miiliona jer će deo manjka pokriti povećanje cena, te da Fiskalni savet podržava restrukturiranje preduzeća u energetskom sektoru.
Dodao je da poskupljenje gasa na svetskom nivou treba preliti na one koji ga troše kroz povećanje cena, kao i da to neće srpsku privredu učiniti nekonkurentnijom jer su okolne države već povećale cenu gasa privredi.
Ipak, Fiskalni savet je ocenio da budžet za 2023. donosi umerena poboljšanja fiskalne politike.
U dokumentu stoji da je glavni razlog zbog kog fiskalna unapređenja nisu mogla da budu snažnija je još uvek veliki gubitak javnih preduzeća iz energetskog sektora (EPS i Srbijagas) koji i u 2023. nameće ogroman fiskalni trošak.
Tanjug/Sava Radovanović
Budžetom je takođe omogućeno da država izda do milijardu evra novih garancija na njihovo zaduživanje, što formalno ne ulazi u deficit za 2023. godinu, te zbog toga što, kako navode, takve garantovane kredite javna preduzeća ranije po pravilu nisu vraćala, ovo je verovatan budući trošak poreskih obveznika.
Kad se izuzmu ogromni izdaci za EPS i Srbijagas, budžet je uglavnom u redu, javni prihodi i javni rashodi (bez energetike) u najvećoj meri su uravnoteženi, zadržava se visok nivo izdvajanja za javne investicije i nastavlja se sa postepenim rasterećenjem doprinosa i poreza na rad.
Fiskalni savet navodi da će se u 2023. gubici EPS-a će znatno smanjiti i svesti na oko 300 miliona evra, a glavni razlog za smanjenje gubitaka, piše, je povećanje cena električne energije na domaćem tržištu koje će u 2023. u proseku biti za preko 20 odsto veće u odnosu na 2022.
Cena električne energije za domaćinstva, ističu, već je u septembru 2022. uvećana za oko 11% (6,5 odsto povećanje osnovne cene uz dodatnih oko 4,5 odsto za korekciju učešća proizvodnje iz obnovljivih izvora), a novom odlukom Vlade uslediće dodatno povećanje od 8 odsto u januaru 2023. godine.
U oceni dalje navode da će od 2024. EPS verovatno postati profitabilno preduzeće, ali da će čak i tad ostati trajni rizik za javne finansije ukoliko odmah ne otpočnu temeljne reforme.
Planirano povećanje penzija i plata u javnom sektoru u skladu je s novim, unapređenim fiskalnim pravilima.
Nakon što je snažno ubrzanje inflacije u 2022. realno umanjilo penzije i plate u javnom sektoru, u 2023. se planira njihov nešto brži rast od uobičajenog, te je kako navode, za plate u opštoj državi predviđeno da porastu 12,5 odsto, osim zarada profesionalnih vojnih lica koje će se uvećati 25 odsto, a troškovi republičkog budžeta za zaposlene ipak će se povećati nešto manje od toga tj. oko 11 odsto.
Budžetom za 2023. zadržava se veoma visok nivo javnih investicija, a detaljnija analiza, navode, pokazuje da se budžetom za 2023. planira veoma visok nivo javnih investicija opšte države od skoro sedam odsto BDP-a (4,8 milijardi evra), koji je sličan onom iz 2021. i 2022, a visoka izdvajanja za javne investicije Fiskalni savet u načelu ocenjuje pozitivno.
Navode da budžet za 2023. donosi znatne promene poreske politike koje, uz pojedinačne izuzetke, uglavnom ocenjuju povoljno, te da predloženi budžet u sebi uključuje i efekte brojnih promena poreskih zakona (koje se takođe daju Skupštini i na pojedinačno razmatranje).
Mali: Ove godine ostalo 285 milijardi dinara u budžetu
U budžetu Srbije za ovu godinu ostalo je 285 milijardi dinara, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali i istakao da je uprkos krizi koja traje već tri godine svaki makroekonomske indikator pozitivan i da se srpska ekonomija pokazala žilavijom od mnogo većih i jačih ekonomija.
Na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Mali je rekao da će bruto domaći proizvod ove godine prvi put preći 60 milijardi evra, dodajući da se isplatilo otvaranje fabrika.
Kako je naglasio, javni dug je 54 odsto.
Rasprava o budžetu za iduću godinu biće prva tačka dnevnog reda Skupštine Srbije koja će početi sutra.
Komentari (0)