Pad Srbije na listi "Transparency International" po percepciji korupcije, Nenadić: Rezultat zabrinjava

Prema najnovijim podacima koje je objavio "Transparency International", Srbija na globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru ima indeks 36 od 100, i pala je za pet mesta na listi, sa 96. na 101. poziciju u odnosu na 2021. Rangiranje se vrši svake godine, a što neka zemlja ima veći broj poena, to znači da je stanje u njoj bolje kada je u pitanju percepcija korupcije.

"Srbija je pala na istorijski nizak nivo CPI (Indeksa percepcije korupcije), uglavnom zbog kontinuiranog slabljenja vladavine prava i rastuće autokratije. Od 2018. godine, vlada zemlje nije uspela da napravi novu strategiju za borbu protiv korupcije i dozvolila je da se nastavi sa problematičnim politikama, što uključuje direktne pregovore o vrednom razvoju infrastrukture i skrivanje informacija o javnim ugovorima od očiju  janosti", piše na sajtu "Transparency International" gde se obrazlaže rangiranje Srbije. 

"Takođe zabrinjava to što većina čelnika u državnim preduzećima, zaduženim za trošenje milijardi evra javnih sredstava, ostaje u 'privremenom' statusu duže nego što je to dozvoljeno zakonom, što značajno povećava rizike od korupcije", navodi se u izveštaju.

"Dalje, srpsko pravosuđe je pod velikim uticajem političkih aktera, što ozbiljno podriva napredak u slučajevima organizovanog kriminala, uključujući i one koji ukazuju na umešanost visokih zvaničnika. S druge strane, istraživački novinari, uzbunjivači i pripadnici organa za sprovođenje zakona koji su otkrili potencijalno koruptivnu praksu bili su pod pritiskom državnih institucija", zaključuje se u delu izveštaja koji se tiče Srbije.

Nenadić: Nije neočekivano, ali zabrinjava loš rezultat

"Ovo rangiranje nije bilo neočekivano. Videli smo objavljene izveštaje mnogih istraživanja, tako da smo očekivali da će doći do pada. Ono što je zabrinjavajuće, jeste što kada se pogleda neki duži vremenski rok, ovo je najlošiji rezultat Srbije, a svakako u poslednjoj deceniji otkako se ova metodologija primenjuje", rekao je za Euronews Srbija Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija".

On je naglasio da se nikada ne zna u potpunosti šta sve utiče na percepciju ispitanika, ali da iz te organizacije smatraju kako je reč ne samo o pogoršanju percepcije, već da se može zaključiti i da je "stvarno stanje kada je reč o korupciji loše".

"Pogoršanje percepcije ne znači nužno i pogoršanje stanja, jer ljudi mogu imati utisak na osnovu nekog događaja koji je sporadičan ili utiče na njih lično. Međutim, ako se iz godine u godinu koriste isti izvori i imamo trend pada u istraživanjima, teško je tvrditi da je reč o subjektivnosti ispitanika", istakao je Nenadić.

"Zato, s obzirom na to da je reč o padu u dužem vremenskom periodu, verujem da možemo govoriti da to u određenoj meri odražava i stvarno stanje", dodao je.

Jedan od primera, rekao je Nenadić, jesu "vrlo očigledne situacije gde nisu poštovane mere domaćeg zakona koji služi za borbu protiv korupcije, poput postavljanja službenika u državnoj upravi". 

"Očigledno je da nemamo problem samo sa spoljnim i domaćim utisima, već i sa tim kako se Srbija bori protiv korupcije i poštuje svoje zakone", dodao je sagovornik Euronews Srbije.

Kako izgleda stanje u regionu?

Izveštaj "Transparency International", deo koji se bavi Srbijom smešta u širi okvir istočne Evrope, i navodi da je "brutalna invazija Rusije na Ukrajinu potresla svet i učinila očiglednim koliko ukorenjena korupcija ugrožava regionalnu stabilnost".

"Napad na Ukrajinu izazvao je nove velike političke, ekonomske i bezbednosne izazove širom istočne Evrope i preti napretku u zaštiti vladavine prava, borbi protiv korupcije i podršci zdravom funkcionisanju demokratskih institucija", navodi se u izveštaju koji se bavi rang-listom.

Kada je u pitanju Zapadni Balkan, u ovom dokumentu navodi se da je taj region "poznat po niskoj otpornosti na organizovani kriminal, jer su zemlje spore u rešavanju rizika a odgovornim institucijama i dalje nedostaju adekvatna sredstva i nezavisnost".

Kao jedan od faktora koji povećavaju bezbednosne rizike u regionu navodi se, i, kako su iz "Transparency International" rekli, "eskalacija tenzija između Kosova i Srbije". Navode i da bi "transparentnije i odgovornije političko donošenje odluka, uključujući i dijalog između Kosova i Srbije, stvorilo bi klimu koja bi bila pogodnija za konstruktivno rešavanje ovog zamrznutog konflikta i omogućila sprovođenje ključnih reformi kao preduslova za integraciju u EU".

Nenadić je, povodom stanja u regionu, podsetio da je Srbija godinama po ovoj listi bila negde na nivou balkanskog proseka, ali da ni sam Balkan nije na dobrom glasu u odnosu na ostale delove kontinenta.

"Međutim, iz godine u godinu nas zemlje iz regiona pretiču, pa je sada samo BiH lošije plasirana od Srbije, a delimo mesto sa Albanijom. Malo se Hrvatska popela na listi, a Slovenija tradicionalno prednjači kada su upitanju zemlje bivše Jugoslavije. Zabrinutost je što zaostajemo za globalnim prosekom - dovoljno je reći to da smo rangirani isto kao i neke zemlje poput Perua, gde se zaista vidi problem sa institucijama", naveo je Nenadić, dodajući da u Srbiji "postoji problem sa institucijama koje se ne bave uvek poslovima za koje su nadležne, i koje ne može niko osim njih da obavi".