Rađanje novog globalnog poretka menja odnose Srbije i SAD: Da li mračna faza iz devedesetih počinje da bledi

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/04/2023

11:56

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U 140 godina dugim diplomatskim odnosima Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, bombardovanjem tadašnje Jugoslavije koje je upravo Amerika predvodila, pre 24 godine otpočela je "mračna faza", koja se u godinama koje su usledile, pretočila u hladne i udaljene odnose. Sada se, međutim, sve češće može čuti da SAD na izvesan način menja svoj narativ prema Srbiji u mnogim pitanjima, a čak su izvesni pomaci primetni i u onom najtežem po kojem su stavovi dve zemlje dijametralno udaljeni - pitanju Kosova i Metohije.

Prekid u hladnom lancu zategnutih odnosa možda je najdirektnija posledica globalnih dešavanja i promene geopolitičke situacije u svetu, koja je izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu. Kao i svaki rat i ovaj je ostavio posledice u mnogim drugim delovima sveta, a jedna od njih je i aktivnija uloga Amerike u regionu i, pre svega, na pitanju Kosova i Metohije.

Vašington, naime, kao jedan od ključnih pokrovitelja kosovske nezavisnosti ima i svojevrsni "zlatni glas" u Prištini, a taj glas je sada, složni su u oceni sagovornici Euronews Srbija, barem kada je reč o Zajednici srpskih opština (ZSO), počeo drugačije da odzvanja. Stav SAD postao je malo pragmatičniji, a neki zvaničnici, pa i analitičari smatraju i pozitivniji prema srpskim intersima.

Beograd su samo u prethodnih godinu dana posetili brojni senatori i kongresmeni, ali i zvaničnici Stejt departmenta. Poslednji u nizu u poseti je bio republikanski senator iz Montane Stiv Dejns. "Most" za buduće odnose bile su i nedavne izjave američkih zvaničnika. Baš na godišnjicu NATO bombardovanja, ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil dao je izjavu koja je ocenjena kao korak napred. Hil je tada rekao da narod Srbije ne treba da zaboravi to strašno vreme, ali da veruje da ima dovoljno snage da potisne svoje ogorčenje, istakavši da Amerika i Srbija zajedno mogu da grade bolju budućnost.

Gde zapravo u novim globalnim okolnostima leži budućnost odnosa SAD i Srbiji i da li će pozitivni signali i zasita moći da se kapitalizuju u bliskoj budućnosti?

Dve faze u odnosima - pre i posle 2012.

U poslednjih nekoliko godina odnosi dve zemlje su u uzlaznoj putanji, kaže za Euronews Srbija bivši diplomata Zoran Milivojević. To je pozitivan trend, dodaje, i može se smatrati da su na dobrom putu da se odnosi normalizuju, sa izuzetkom oko pitanja oko kog nismo saglasni, a to je Kosovo.

"Mislim da je rezutat toga što su obe strane prepoznale da postoji interes da se ti odnosi ipak dovedu na jedan nivo. Druga stvar, mislim da je američka strana razumela da je pozicija Srbije na ovim prostorima važna i da je zaokruženje nekakvih američkih interesa vezano i za ovaj region i za Evropu ipak direktno vezano za Srbiju. Treća stvar gde ja vidim važan zaokret Amerike to je što su oni razumeli da treba tražiti onu tačku koja ide u korist obe strane, a to je ekonomija", istakao je Milivojević i dodaje da to vidi i kroz direktnu podršku koju Vašington daje Otvorenom Balkanu.

Novinar Dragan Bisenić ističe da je Srbija puno uložila u razvoj svojih odnosa sa SAD nakon 1999. godine i te odnose deli u nekoliko faza.

"Prva faza je ta neka do 2012. godine dok se postavljalo pitanje saradnje sa Haškim tribunalom, kada je Srbija bila prosto u jednoj inferiornoj poziciji. Srbija nije imala mnogo prostora za inicijative nego je Srbija morala da ispunjava ono što su bila uslovljavanja. Tek od 2012. kada su poslednji optuženi bili izručeni Haškom tribunalu, a među njima (Ratko) Mladić i (Radovan) Karadžić, Srbija je na neki način dobila odrešene ruke u određenom smislu i u tom smislu je to vreme, čini mi se, dobro iskoristila da poboljša svoje pozicije u Vašingtonu", istakao je Bisenić.

Angažovanje Vašingtona u dijalogu Beograda i Prištine

Pitanje Kosova je, međutim, ostaje jedna od možda dve tačke oko kojih dve strane trenutno nisu saglasne. Ipak, dodatno angažovanje Vašingtona u dijalogu Beograda i Prištine u prethodnom periodu donelo je, čini se, i do većeg razumevanja pozicije Beograda. SAD su, podsetimo, tokom prošle godine u više navrata "uskakale" i svojim diplomatskim pritiscima sprečavale eskalaciju na terenu, a danas su među najglasnijim zagovornicima onih koji traže od Prištine da hitno krene u formiranje Zajednice srpskih opština.

"Američka strana je čini mi se u sve to devedestih ušla sa malo shvatanja šta uopšte Kosovo znači za srpski narod i koja je to vezanost za tu stvar. Misim da to sada postaje jasnije, ali ne treba to da bude stvar oko koje se ne slažemo, diplomatski nije mudro da to bude zid u koji ćemo stalno da udaramo glavom. Potrebno je izgraditi razne vrste zaobilaznih paralelnih odnosa ili recimo odnosa na drugom nivou koji omogućavaju da se ti odnosi uspostave na način koji je postojao mnogo ranije", rekao je Bisenić.

Vrlo direktno o obavezi da se ZSO formira u više navrata govorio je i sam Hil, koji je istakao i da će Zajednica biti formirana, sa ili bez kosovskog premijera Aljbina Kurtija, jer je reč o obavezi koja je preuzeta.

Sa druge strane, još jedna prepreka u odnosima tiče se i Rusije, odnosno činjenica da je Srbija u grupi od nekolicine zemalja Evrope koja nije uvela sankcije Moskvi. Čini se, međutim, da su pritisci iz Vašingtona kada je reč o ovom pitanju manji.

"Čini mi se da je to sada postavljeno selektivno i da u ovom trenutku nema apsolutnog pritiska za uvođenje sankcija prema Rusiji i da postoji čak razumevanje shvatanje, to je potpuna energetska zavisnost Srbije i to bi prosto onemogućilo funkcionisanje Srbije. Naravno Srbija traži alternative, ali je sada jasno da Srbija možda nema uslova da sada uvodi sankcije. Drugo je možda shvatanje da Srbija zahvaljujući tom svom odnosu sa Moskvom i bliskosti može u nekom trenutku da posluži kao most između konfrontiranih strana", rekao je Bisenić.

Milivojević ističe da ima osnova teza da možda Vašington ne pritiska Beograd zbog Rusije zato što mu je važno da ga zadrži za stolom u dijalogu sa Prištinom.

"Teza ima osnova utoliko što je sada potpuno jasno i u Vašingtonu da se u ovom regionu ništa ozbiljno ne može rešiti na liniji američkih interesa bez Srbije, prema tome značajnije je imati Srbiju za stolom nego van stola i druga stvar koja ja mislim odlučujuće deluje što je potpuno jasno da je Srbija odlučna u tome da će štititi svoje državne i nacionalne interese, uključujući i, kako Vučić kaže, odnose sa prijateljskim zemljama. Ne radi se samo o prijateljstvu kada je reč o našem odnosu sa Rusijom nego se radi o ozbiljnoj međuzavisnosti o dva važna pitanja jedno je status Kosova i drugo je energetska zavisnost. Oni imaju dve opcije ili da razumeju i da imaju Srbiju za stolom ili da ne razumeju pa da imaju problem u regionu", istakao je Milivojević.

"Negativni" glasovi

Inače, iz SAD često stižu i kritike na račun Beograda.

Poslednja u nizu je izjava šefa Centra za globalni angažman američkog Stejt departmenta Džejmsa Rubina koji je, između ostalog, rekao da je ceo region Zapadnog Balkana podložan ruskim i kineskim dezinformacijama, ali da "veliki deo" dolazi iz Srbije i da je to "veliki problem koji treba da se reši".

Reagujući na Rubinove izjave, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da su neki ljudi u američkoj administraciji naslonjeni na vreme iz 90-ih kada su vedrili i oblačili i da imaju isti animozitet prema Srbiji i njenom narodu. On je, međutim, poručio da će se Srbija truditi i nastojati da vodi politiku prijateljstva prema SAD i drugima, ali sa neće hrliti u sukob sa Kinezima, Rusima i ostalima.

Rekao je i da se trudio da prećuti i ništa ne odgovori na izjave Rubina jer je hteo da bude gospodar svake neizgovorene reči i da ne stavi teret na leđa Srbiji.

"Ali imam samo jedno kontrapitanje na njegove zahteve. On je prilikom posete Podgorici rekao da se nada i očekuje da Podgorica ne bude oslonjena na Beograd i Moskvu i u više navrata govorio o Beogradu kao centru za ruske dezinformacije. Na stranu što to nisu stvari koje su blizu istinite, već govore o tome da su neki ljudi u američkoj administraciji naslonjeni na vreme iz 90-ih kada su vedrili i oblačili i imaju isti animozitet prema Srbiji i njenom narodu. Ali, dobro to je njihovo pravo, a mi ćemo se truditi i nastojati da vodimo politiku prijateljstva prema SAD i drugima, ali nećemo, kao što neki drugi hrle i grozničavo u sukob sa Kinezima, Rusima i ostalima, mi u toj njihovoj trci nećemo učestvovati i trudićemo se da sačuvamo osnove naše nezavisne i slobodarske politike", rekao je Vučić.

Rubin, međutim, nije jedini. Nedavno je i Danijel Server izjavio da "je favorizovanje manje prijateljskog Beograda na štetu Prištine ružna diplomatija SAD", dok je Januš Bugajski govorio o tome da "američka administacija deli region na tri centra - Beograd, Zagreb i Tiranu".

Na pitanje koliki je uticaj ovakvih glasova na američku administraciju, Milivojević ističe da je reč o jednoj grupaciji koja i Srbiju i odnose Amerike prema Srbiji gleda isključivo za jedno pitanje i za jedan stav, prema tome ih ne bi koristio kao merilo.

"Očigledno da postoji promena u američkom shvatanju i to je nešto na liniji onoga što inače oslikava američku spoljnu politiku, a to je pragmatizam. Amerikanci su ipak razumeli da ovde stvari ne mogu da se rešavaju na jedan način 'preko kolena', silom to je sad definitivno jasno da ne. Druga stvar ako postoji interes Amerike za ovaj prostor i ako hoćete i za Evropu, onda se stvari moraju rešavati uvažavajući realpolitiku - razumeli su da se bez Srbije ne može i drugo da je percepcija Srbije i značaj KiM za Srbiju drugačiji od onoga kkao su oni to možda u nekom tremutku razumeli. Uticaj ove grupacije na administaciju je promenjen, nisu u prvom planu", rekao je on.

Šta su o odnosima SAD i Srbije rekli ambasadori Hil i Đurić

U video prilozim pogledajte razgovore Euronews Srbija sa dva ambasadora - srpskim u Vašingtonu Markom Đurićem i američkim u Beogradu Kristoferom Hilom.

Amabsador Marko Đurić:

Euronews

Ambasador Kristofer Hil:

Euronews