Dve decenije rada Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji; ključni zadatak - zaštita ljudskih prava

Ogroman demokratski napredak Srbije i reforme u ključnim oblastima bili bi nezamislivi bez podrške misije Saveta Evrope, izjavio je danas predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić na simpozijumu povodom obeležavanja 20 godina rada Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji.

Dačić je na skupu, održanom u Skupštini Srbije, čestitao Kancelariji SE u Srbiji jubilej dve decenije rada  i , kako je rekao, ujedno dve decenije stalne i obostrano korisne saradnje na realizaciji ciljeva panevropske organizacije.

"Vama kao i svim vašim prethodnicima koji su u proteklih 20 godina radili zajedno sa nama, kao predstavnici Saveta Evrope, izražavam zahvalnost za trud i posvećenost koje ste uložili u stalni napredak demokratskih institucija u našoj zemlji", rekao je Dačić.

Podsetio je da pre 20 godina Srbija još nije bila članica SE i da je to postala dve godine kasnije, kao članica tadašnje državne zajednice sa Crnom Gorom.

"Srbija je mnogo bolja nego pre 20 godina"

Dačić je istakao da od tada zajednička misija nije promenila ni cilj ni intenzitet, a to je gradnja demokratskog društva zasnovanog na ravnopravnosti svih i njihovoj punoj uključenosti u sve društvene sfere i poslove.

"Srbija danas je mnogo bolja od Srbije pre 20 godina", poručio je Dačić.

Dodao je da je Srbija kao članica SE prihvatila i primenjuje sva temeljna dokumenta na kojima počiva organizacija, počev od, kako je naveo, Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, Evropske socijalne povelje i mnogih drugih dokumenata, koji čine temelj današnje demokratske Evrope.

Istakao je da je SE, preko svoje misije u Srbiji, sve vreme pružao veliku podršku naporima Srbije u pogledu jačanja zaštite ljudskih prava, prava nacionalnih manjina i negovanju različitosti u najširem smislu.

Kako je rekao, tome su doprineli i brojni projekti koje je SE sprovodio zajedno sadržavnim institucijama, pre svega Narodnom skupštinom i pravosuđem, kao i sa nezavisnim kontrolnim i regulatornim telima, kao i sa civilnim društvom i medijima.

"Saveti kao orijentir"

"Tome je naročito doprinela stalna savetodavna uloga SE, koju smo u prošlosti često koristili, a koristimo je i danas, kao nezaobilazni orijentir pri donošenju odluka", naveo je Dačić.

Ocenio je da Srbija ima mnogo razloga da bude zadovoljna stepenom raznolikosti i ravnopravnosti koji je ostvaren u našem društvu ističući da to nije samo stvar zakona koji su donoseni uz konstataciju da su ti zakoni u samom evropskom vrhu po kvalitetu rešenja kojima se štite prava manjina i promoviše njihova zaštita i ravnopravnost.

"Mnogo je važnije ono što imamo na terenu, u svakodnevnom životu, a to je klima tolerancije i poštovanja prema drugom i drugačijem, bez obzira na to da li je reč o razlikama u veri, nacionalnosti, socijalnom statusu, seksualnom opredeljenju", kazao je predsednik Skupštine Srbije.

"Zaštita jednakosti u različitostima"

Naglasio je da ima još mnogo posla i da kao društvo nismo do kraja iskorenili slučajeve diskriminacije po bilo kom osnovu, govor mržnje, netrpeljivost kako u javnom govoru tako i u svakodnevnom ponašanju.

Kako kaže, Srbija kao i bilo koja druga evropska zemlja nije imuna na ekstremizam i netoleranciju prema manjinama bilo koje vrste.

"Ono u šta sam siguran, je da svi takvi slučajevi nisu odraz našeg većinskog mišljenja, niti su deo naše tradicije poštovanja drugih, ma koliko se oni po bilo čemu razlikovali", naveo je Dačić.

Istakao je bezrezervnu podršku Srbije i svih njenih institucija daljoj promociji i zaštiti jednakosti u različitostima, ma kakve one bile i dodao da u ostvarenju tog cilja naša zemlja i ubuduće računa sa stalnom i partnerskom podrškom SE i njegove misije u Srbiji.

"Neka to bude cilj ne samo za narednih 20 godina, već i za svaki naredni dan u kojem ćemo činiti bar mali pomak", poručio je Dačić.

Flešenkemper: Za noviju i demokratskiju Evropu

Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flešenkemper istakao je da je strateški cilj SE da se obezbedi prava i istinska ravnopravnost u društvu, što, kako je rekao, može da se obezbedi zakonskim rešenjima, ali i delovanjem protiv ksenofobije, govora mržnje i nasilja.

Flešenkemper je podsetio da je prošle sedmice u Strazburu predstavljen Izveštaj o stanju demokratije i ljudskih prava i vladavini prava i da je pozvano na "noviju i demokratskiju Evropu" posle pandemije kovida-19.

"Pandemija još nije završena, ali postoji malo optimizma i nade da ćemo se vratiti normalnom životu. Nadamo se da će biti zaustavljen pad demokratije do kojeg je došlo tokom pandemije", rekao je Flešenkemper na skupu održanom u Skupštini Srbije.

Zaštita ljudskih prava - ključni zadatak Saveta Evrope

Video porukom skupu u Skupštii obratio se i državni ministar za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova i specijalni predstavnik za nemačko predsedavanje Komitetom ministara SE Mihael Rot, koji je poručio da je zaštita ljudskih prava ključni zadatak Saveta Evrope.

Naglasio je da su se sve članice SE na to obavezale potpisivanjem Konvenciju o ljudskim pravima države članice se obavežu da ispunjavaju taj zadatak.

"Svih 830 miliona ljudi koji žive u državama članicama SE moraju da budu u stanju da se oslone na tu obavezu i opredeljenje. Ne samo da imaju ista prava na papiru, već da imaju pristup javnom prostoru, institucijama i društvenim službama i u realnosti", rekao je Rot.