Verbalni okršaji u Skupštini: Poslanici raspravljali o Zakonu o planiranju i izgradnji

Poslanici Skupštine Srbije danas su nastavili rad raspravom o amandmanima na predložene zakone i sporazume. Posle rasprave o amandmanima na izmene Zakona o planiranju i izgradnji prešli su na diskusiju o pojedinostima na izmene Zakona o železnici.

Na dnevnom redu Skupštine je 30 tačaka dnevnog reda na koje je podneto oko 400 amandmana. Ipak, rasprava o Zakonu o planiranju i izgradnji, očekivano je dovela do verbalnih okršaja poslanika vladajućih partija i opozicije. 

S jedne strane predstavnici vlasti tvrde da će ovaj zakon omogućiti poboljšanje tog sektora planiranja, izgradnje i urbanizma. S druge strane, iz redova opozicije priznaju da ima nekih dobri rešenja, ali kažu da takve izmene i dopune zakona pre svega pogoduju velikim investitorima. Takođe, iz redova dela opozicije kažu da će se, ukoliko zakon bude usvojen, obratiti Ustavnom sudu.

Raguš: Izmene zakona olakšavaju život našim sugrađanima

Zamenica šefa poslaničke grupe SNS, Marina Raguš, rekla je da opozicija traži, između ostalog, da se ukine zaštita građana od nesavesnih investitora što uvodi taj zakon.

“Kolege koje traže da se briše zakon, recimo, traže da se ukine zaštita građana od nesavesnih investitora. Utvrđuje se zakonom obaveza investitora da pre prijave radova predaju polisu osiguranja od štete trećim licima”, rekla je Raguš u Skupštini Srbije.

Ona je podsetila da se dešavalo da se uruše objekti u izgradnji i da su građani teško mogli da naplate štetu koja im je naneta.

“Vi ste protiv toga da se prati kretanje građevinskog otpada jer izmene zakona predviđaju da svaki investitor mora da preda dokaz o kretanju građevinskog otada”, rekla je Raguš.
Navela je i da je opozicija koja traži brisanje svih članova zakona za to da se ukine elektronski prostor gde uz klik može da se prati informacija o lokaciji.

“Vi ste protiv izmena zakona, a sve one dobrim delom olakšavaju život našim sugrađanima”, ukazala je Raguš.

Parlić: Ovaj zakon je u interesu krupnog kapitala

S druge strane, deo opozicije tvrdi da Zakon pogoduje multinacionalnim kompanijama.

"Zašto mi predlažemo da se briše svaki član ovog zakona? Zato što ovaj zakon ima prevarnu nameru. On ima nameru da prevari srpsku javnost. Gospodine Vesiću ako vi otrov zapakujete u šareni papir to je i dalje otrov. Dakle, vi varate građane Srbije. Stavljate neke odredbe zakona koje bi mogle da se ocene kao pozitivne, ali suštinski odredbe ovog zakona su u interesu krupnog kapitala, multinacionalnih kompanija, rudnika i ostalih novih okupatora Srbije", kazala je Ivana Parlić iz Narodne stranke.

Njena stranačka koleginica, Marina Lipovac Tanasković, je rekla da Narodna stranka traži brisanje članova izmena Zakona o planiranju i izgradnji, tvrdeći da je on u suprotnosti sa Ustavom, međunarodnim pravom i pravom o eksproprijaciji.
 
“Smatramo da treba da se povuče zakon. Postao je glomazan, nerazumljiv i kontrakirtoran sam sebi. Narodna stranka smatra da je potrebno izraditi novi zakon, da učestvuju stručnjaci, a ne investitori”, rekla je ona.

Lipovac Tanasković je kazala da Narodna stranka smatra da novi zakon treba da odvoji objekte visokogradnje i niskogradnje.

Poslanik Zeleno levog kluba Robert Kozma rekao je da je zakon o planiranju i izgradnji loš, ocenjujući da “plana nema, a izgradnja je na štetu građana”.

“Pokušali smo amandmanom da preciziramo šta bi trebalo da budu nadležnosti različitih aktera, ko je nosilac planskih dokumenata, ko vrši stručnu kontrolu, šta radi državni urbanista”, rekao je Kozma i dodao da su amandmanom precizirane nadležnosti na svim nivoima, od nacionalnog do lokalnog.

Vesić: Ne koristite zakon o izgradnji za skupljanje političkih poena

S druge strane, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je da može da prihvati da postoje neslaganja oko nekih odredbi izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, ali da ne može da shvati da pojedini poslanici traže brisanje svih članova tog zakona samo zato što ga je predložila sadašnja vlada i na taj način skupljaju jeftine političke poene.

“Razumeo bih da neko predlaže da se izbriše nešto sa čime se ne slaže, a ne apsolutno sve, jer u ovim izmenama i dopunama zakona zaista ima puno dobrih stvari koje su u korist građana”, rekao je Vesić na sednici republičkog parlamenta, odgovarajući na primedbe poslanika opozicije.
Kada je u pitanju informacija o lokaciji, podsetio je da je to informacija šta po postojećim planovima može da se gradi na predmetnoj lokaciji i dodao da nema potrebe da se ona čeka mesec, dva ili tri već da treba da se dobije u roku od sat vremena.

TANJUG/MGSI/Predrag Mitić

“Suština je u tome da smo, s obzirom na to da ta informacija ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, želeli da ostavimo mogućnost da to mogu da izdaju javni beležnici, kao i fizička i pravna lica koja su registrovana za ovu delatnost, a koji će morati da se licenciraju u ministarstvu”, rekao je Vesić.

Ministar je pitao i kako je moguće da se podnese zahtev za ocenu ustavnosti zakona koji još nije usvojen.

“To je novi, orginalni doprinos pravnoj nauci, da tražite ocenu ustavnosti nečega što još uvek ne postoji pošto nije usvojeno, ali i to smo čuli. Sve se može kada se skupljaju jeftini politički poeni na jednom zakonu, pa i ovo. Sačekajte da zakon makar bude usvojen, pa onda paradirajte sa svojim zahtevima”, zaključio je Vesić.

On je poručio da su neistiniti navodi da se nekome "poklanjaju milijarde" ukidanjem konverzije uz naknadu i da se time šteti državnom budžetu i istakao da je smisao izmena Zakona o planiranju i izgradnji upravo suprotan – da se podsticanjem gradnje na skoro 5.000 lokacija doprinese uvećanju BDP-a, kako bi država dodatno ekonomski ojačala.

Vesić je, odgovarajući na kritike opozicije po pitanju ukidanja konverzije uz naknadu, uz tvrdnje da se time nanosi šteta državi, istakao da je to "bezočna laž", jer se pokazalo da je za 12 godina naplaćeno samo 30 miliona evra od konverzije, dok će se ubuduće u budžet sliti sredstva od otključanih 5.000 lokacija za gradnju, kroz poreze, doprinose i takse.

"Od svega što se predlaže izmenama Zakona, od obavezne polise osiguranja, uvođenja elektro-punjača, energetskih pasoša, sertifikata zelene gradnje, obaveznog dokaza o kretanju građevinskog otpada, veće transparentnosti i lakšeg dolaska d dozvole, vidim da neke ovde žulja samo konverzija, pa šire neistine", primetio je ministar.

Ponovio je da je Srbija poslednja zemlja bivše SFRJ koja je Ustavom iz 2006. godine uvela pravo privatne svojine na građevinskom zemljištu, dok su sve ostale to učinile znatno ranije, i od 2006. do 2009. konverzija za građevinsko zemljište bila je potpuno besplatna.

"Tek 2009. godine na osnovu lične odluke tadašnjeg predsednika Borisa Tadića i zbog njegove svađe sa nekoliko privatnika, donosi se odluka da se od toga izuzmu preduzeća kupljenja u privatizaciji. A, onda je 30. juna 2009. godine, član Upravnog odbora NIS-a postao Dušan Petrović, visoki funkcioner tada vladajuće stranke, koji je vedrio i oblačio u Srbiji. U septembru 2009. godine u Zakon se uvodi konverzija uz naplatu za građevinsko zemljište, a zatim je usledio zaključak vlade kojim se NIS izuzima iz konverzije, sa obrazloženjem da je ugovor o prodaji NIS-a stariji od zakona, što nije moguće", naveo je Vesić.

Dodao je da izgleda da je tamo gde je "Dušan Petrović član UO, zakon ne važi". Vesić je dalje pojasnio da je zakonom iz 2015. godine od konverzije uz naknadu oslobođeno zemljište ispod objekta i zemljište za redovnu upotrebu.

"Otuda je 94 odsto konverzije urađeno za nula dinara, jer je svako uspevao da dokaže da je sve za redovnu upotrebu ili je zemljište ispod objekta. Zato je od 2010. do 2022. naplaćeno 30 miliona evra. Tako nakaradna konverzija je blokirala 5.000 lokacija", rekao je ministar i konstatovao da je Srbija jedina te 2009. godine, na početku ekonomske krize, kada su sve zemlje donosile propise kojim olakšavaju rad građevinske industrije, donosila suprotne akte i "zaključavala" lokacije za gradnju.

"Otključavanje" oko 5.000 lokacija

Na oko 5.000 lokacija za koje se procenjuje da mogu da budu "otključane" nakon izmena zakona, ukupno oko 15 miliona kvadrata za gradnju.

"Ako se uzme u obzir da je ulaganje po kvadratu 700 evra, onda to znači da je BDP Srbije zaključavanjem tih lokacija ostao bez 10,5 milijardi evra direktnog prihoda. Kada pričamo o milijardama bez kojih će navodno ostati država, ona je već ostala bez tih milijardi, jer smo za 12 godina naplatili svega 30 miliona evra. Toliko nas košta proizvoljna odluka bivšeg predsednika i njegovo igranje sa državom", konstatovao je Vesić.

Kako je rekao, ako je prosečna cena kvadrata 1.500 evra - kada se to umanji za promet nekretnina, dolazi se do cifre od 22,5 milijarde evra za koje je država ostala uskraćena јer je ovih 5.000 lokacija bilo zaključano.

"Porez na dobit pravnih lica bio bi 1,2 milijarde evra koliko je budžet izgubio, a država je ostala uskraćena za 2,2 miijarde evra PDV-a, i bez godišnjeg poreza na imovinu od 675 miliona evra. Ako znamo da se po jednom metru kvadratnom zapošljava 0,02, znači da je moglo da bude zaposleno oko 300.000 ljudi. A, nije. Ako je prosečna plata u građevinarstvu oko 94.000 dinara, to znači da samo mesečna zarada ljudi koji mogu da rade na tih 15 miliona kvadrata iznosti preko 240 miliona evra", rekao je Vesić.

Kako je dodao, ukupno sa porezima i doprinosima država ostaje uskraćena za 400 miliona evra mesečno ili skoro pet milijardi evra godišnje.

"Kada već pričamo o izgubljenim milijardama, da bude jasno da, ukoliko ne ukinemo ovaj nakaradni institut koji ne daje prihode, Srbija će izgubiti preko 22,5 milijardi evra", naglasio je ministar Vesić.

Ukazao je da je upravo suprotno – budžet Srbije ostaje bez milijardi ako se nastavi sa, kako je rekao, nakaradnom politikom pokušaja da se naplati konverzija uz naknadu, pošto je skoro niko do sada nije ni platio.

Ove izmene su, dodao je, odgovor na recesiju i podsticaj građevinskoj industriji.

"Tu leže milijarde evra, a ne u lažima. To o nenaplaćenim milijardana je bestidna laž, da su milijarde mogle da budu naplaćene, bile bi. Prestanite da obmanjujete građane i da zarađujete jeftine političke poene, da sprečavate da se reše procesi u stečajevima, jer to što pričate nije tačno", poručio je Vesić.

On je ukazao i na to da izmenama Zakona o železnici i o interoperabilnosti železničkog sistema Srbija praktično usklađuje svoje zakonodavstvo sa direktivama Evropske unije, na šta je obavezna kao zemlja kandidat za članstvo i, kako je rekao, ništa više od toga.

Vesić je istakao da izmene oba zakona znače samo usklađivanje sa direktivama Evropske unije, te da Srbija, sa ova dva akta postaje deo Evropske transportne mreže.

„I to je sve što se nalazi u ovim zakonima. Oba su deo naše agende pristupanja Evropskoj uniji i imali smo obavezu da ih usvojimo u drugom kvartalu“, pojasnio je ministar.