Mekalister za Euronews Srbija: EU od 27 članica nije "zatvorena radnja", proces proširenja je regata, a ne konvoj

Komentari

Autor: Teodora Vasiljević

05/09/2023

09:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropski parlament je pozivao da politika proširenja EU bude predvidljivija, ali proširenje zavisi od političke volje u zemljama kandidatima da usvoje i primene reforme, rekao je u intervjuu za Euronews Srbija predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister koji je u jednom periodu bio i izvestilac EP za Srbiju. Ističe da je potrebno u narednom periodu reformisati i EU da bi bila spremna za nove članice, a kaže da ozbiljne razgovore o tome očekuje posle evropskih izbora sledeće godine kada bude formirana nova Evropska komisija. Mekalister je govorio i o tome šta misli o 2030. godini kao roku za prijem novih članica koji je istakao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, ali i o tome koliko su zemlje regiona blizu članstva u Uniji.

Ovih dana se govori o prijemu novih članica do 2030. godine, kako je to rekao predsednik Evropskog saveta Šarl MIšel. Kako se vama čini ta 2030. godina i za koga smatrate da je u ovom trenutku spremniji - EU ili zemlje kandidati?

- Put prema članstvu u Evropskoj uniji je potpuno jasan. Naš sporazum kaže: zemlja koja deli naše vrednosti, spremna je da ih promoviše, ona koja ima volju da sprovede sve neophodne reforme kako bi stekla uslove, pridružiće se Evropskoj uniji. Iz tog razloga se ja ne fokusiram na konkretan datum, ne fokusiram se na konkretnu godinu. Svaka zemlja mora da se procenjuje zasebno i na kraju, kada zemlja kandidat prihvati i implementira sve reforme, tada ta zemlja može da se pridruži Evropskoj uniji. U međuvremenu, mi kao Evropska unija treba da podržavamo naše partnere na Zapadnom Balkanu na njihovom putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Možemo da primetimo i različite stavove kada je u pitanju datum. Dok je Šarl Mišel pomenuo tu 2030. godinu, Evropska komisija ništa ne precizira, već kaže da bi trebalo više da se insistira na reformama, a ne toliko na konkretnom datumu. Kakva je pozicija Evropskog parlamenta i kako vi vidite te vremenske okvire?

- Ne bih precenjivao ove različite poglede, da tako kažem, po pitanju konkretnih datuma. Evropski parlament je kamen temeljac podrške proširenju Evropske unije. Mi smo to bili, mi nastavaljamo to i da budemo, sa posebnim fokusom na zemlje Zapadnog Balkana. Evropski parlament je preko svojih partijskih linija pozivao da evropska politika proširenja bude predvidljivija, koherentnija, kredibilnija i takođe uslovnija. Mi moramo da aktivno promovišemo našu ekonomsku i finansijsku podršku zemljama Zapadnog Balkana.

To što se u ovom trenutku govori o proširenju možemo na neki način da smatramo i političkim pitanjem, imajući u vidu pokušaj Rusije da ostvari uticaj u regionu?

- Agresivni rat protiv Ukrajine je naravno dao procesu proširenja Evropske unije novi podsticaj. Mi smo dali status kandidata u 2022. Ukrajini, republici Moldaviji, kao i Bosni i Hercegovini. To znači da smo mi spremni da se proširimo. Tome treba vremena, to mora da bude pažljivo pripremljeno, ali Evropska unija od 27 članica nije "zatvorena radnja". Takođe, zašto sam toliko posvećen angažovanju Evropske unije na Zapadnom Balkanu i u Istočnom partnerstvu? Pa, ako mi ne ostanemo angažovani, drugi će doći da popune tu prazninu. Zbog toga proširenje nije samo u interesu potencijalnih novih članica, to je i u našem sopstvenom interesu, jer stabilnost na Zapadnom Balkanu znači dugoročnu stabilnost za ceo naš kontinent.

Kakve bi po vama reforme trebalo da sprovede sama Evropska unija kako bi bila spremna za prijem zemalja kandidata?

- Mi moramo da reformišemo Evropsku uniju. Mi već radimo po pravilima koja su napravljena za 9, 12 ili 15 članica, a nas je sada 27. Tako da Evropska unija mora da postane efektivnija, mora da postane više demokratska i da se više fokusira na vrlo važne tačke. Zbog toga ćemo u narednim godinama morati da se reformišemo. Predsednik Makron je apsolutno u pravu kada to govori. Da bismo se pripremili za nove članove, znači da moramo da preduzmemo reforme, jednu stvar možete sa drugom da radite paralelno. Tako da, moramo da reformišemo Evropsku uniju u narednim godinama i da onda budemo spremni da dočekamo nove članice. Kada će se to desiti? Moje lično mišljenje je da bi bilo bolje pre nego kasnije, ali na kraju svaka zemlja mora da bude procenjivana pojedinačno. Proces proširenja Evropske unije je kao i uvek regata, a ne konvoj.

Postoje brojni problemi u regionu, ali i u istočnom partnerstvu. Da li mislite da je period od sedam godina dovoljan da se ti problemi reše kako bi sve ove zemlje postale članice EU?