Đurić: Ukoliko Evropa ne završi proces proširenja, rizikuje da postane tematski park

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ocenio je da ukoliko Evropa ne završi proces proširenja na svom kontinentu, rizikuje da izgubi svoju relevantnost i da postane, kako kaže, i neka vrsta tematskog parka, gde se "može uživati u turizmu i lepo se provesti".

"Da bi naš kontinent povratio svoje pravo mesto na svetskoj sceni, mi Evropljani moramo prihvatiti celokupnu viziju ujedinjene Evrope, a istinsko jedinstvo bez Balkana nije moguće", rekao je Đurić u intervju za španski list "Mundo", tokom svoje upravo završene zvanične posete Španiji.

Na pitanje šta misli da se dogodilo pa Srbija više nije favorit da bude sledeća zemlja-kandidat koja će se priključiti EU, Đurić je odgovorio da Srbija marljivo radi na sprovođenju svih neophodnih reformi, ciljajući da završi sve zakonske izmene do kraja 2026. godine.

"Srbija je privukla 65 odsto svih investicija u jugoistočnoj Evropi i, štaviše, stabilizovala je svoju makroekonomsku situaciju do te mere da smo smanjili odnos javnog duga i BDP-a sa 79 odsto na 45 odsto danas. Stoga verujem da Srbija može zaista doprineti evropskom ekonomskom rastu, jer je naša godišnja stopa rasta znatno iznad evropskog proseka i ne borimo se za članstvo da bismo dobili više novca od Brisela", kazao je Đurić.

S druge strane, on veruje da ponekad postoje politički ili ideološki stavovi u nekim državama članicama koji utiču na tempo procesa pristupanja.

"Mislim da ako Evropa ne završi proces proširenja na svom kontinentu, rizikuje da izgubi svoju relevantnost i, iskreno, rizikuje da postane i neka vrsta tematskog parka gde možete uživati u turizmu i lepo se provesti", poručio je Đurić.

"Zahvalnost Španiji koja podržava viziju ujedinjene Evrope"

Na pitanje da li misli da je Srbija u nepovoljnom položaju zato što se doživljava kao blok zajedno sa ostatkom Zapadnog Balkana, Đurić je odgovorio da Srbija nije sebična u svojim ambicijama i nije protiv toga da se zemlje u regionu pridruže EU.

"Ali moram takođe reći da nije dobro za naš ugled kada čujemo da su neke druge zemlje naprednije, na primer, u borbi protiv korupcije ili u ekonomiji. Naš životni standard je već viši od standarda najsiromašnijih zemalja EU, a funkcionisanje naših institucija, iako zahteva mnogo više napora, nije lošije od bilo kojeg od njih. Dakle, to mora biti geopolitička odluka. Veoma smo zahvalni španskoj vladi i španskom narodu što podržavaju viziju ujedinjene Evrope koja uključuje Balkan, jer će to Evropu učiniti bezbednijim mestom", naveo je Đurić.

Na pitanje koje su se promene na međunarodnoj sceni dogodile otkad je, pre nešto više od godinu dana, imenovan za srpskog šefa diplomatije, Đurić je odgovorio da živimo u vremenu velikih globalnih previranja i krize u pogledu bezbednosti i međunarodnih odnosa, koja se samo pogoršala.

"To znači da ministri spoljnih poslova širom sveta imaju zadatak i dužnost da rade na odgovornom promovisanju interesa svojih zemalja, ne na račun drugih, već u saradnji sa njima", naveo je Đurić.

Dodao je da je njegov glavni cilj tokom ovog perioda bio da doprinese stabilnosti svoje zemlje, pokušavajući da stvori okruženje dobrosusedstva sa najbližim susedima.

"Imamo osam suseda, uz održavanje ravnoteže između naših tradicionalnih saveza i prijateljstava sa nekim od najvećih zemalja sveta. U tom kontekstu, moramo uspeti da održimo odlične odnose sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da Srbiju zadržimo na mapi kao zemlju koja je više nego udvostručila veličinu svog BDP-a za manje od decenije i domaćin je izložbe Ekspo 2027 u Beogradu, koja se nada da će zaista promeniti sliku naše zemlje", kazao je Đurić.

Na pitanje koji su glavni izazovi za njega, Đurić je odgovorio da mnogi izazovi podrazumevaju održavanje povoljnog, bezbednog i odgovarajućeg okruženja za napredak ekonomije i dodao da Srbija teži da održi i nacionalnu i regionalnu stabilnost, da zadrži svoju nezavisnost i neutralnost u unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i da ekonomiju stavi u centar svojih politika.

"Postigli smo značajan uspeh u rešavanju demografskih izazova našeg regiona jer, kao i drugi delovi Evrope, imamo starije stanovništvo, sa prosečnom starošću od 44 godine. Štaviše, stvorili smo specijalizovanu vladinu agenciju kako bismo vratili sve one milione talentovanih Srba rasutih širom sveta. I, naravno, veliki izazov za sve zemlje, ali posebno za one u našem regionu, jeste garantovanje energetske bezbednosti i obezbediti zadovoljavanje naših potreba", istakao je Đurić.

"Saradnja sa SAD da bi se rešilo pitanje carina"

Na pitanje da li ga je iznenadilo to što je američki predsednik Donald Tramp uveo Srbiji carine od 35 odsto, Đurić je odgovorio da država aktivno sarađuje sa američkom administracijom, kako bi rešili pitanje carina, ali, kako kaže, to nije jedini fokus odnosa sa SAD.

"Pre dve nedelje sam bio u Vašingtonu i imao sam odličan sastanak sa državnim sekretarom Markom Rubiom. Dogovorili smo se o dugoročnom strateškom dijalogu između Srbije i Sjedinjenih Država krajem ove godine, pored toga što smo prošle godine potpisali sporazum o strateškom partnerstvu u energetskom sektoru. I radimo na pitanjima regionalne stabilnosti. Rekao bih da naš odnos napreduje i nadamo se da će se pitanje carina rešiti u istom duhu. Srbija izvozi usluge vredne milijarde u Sjedinjene Države, koje neće biti pogođene trenutnim carinama, ali je važno rešiti i pitanje procenta", naveo je Đurić.

Upitan kakav je trenutni stav Srbije u vezi sa ratom u Ukrajini, srpski šef diplomatije je ukazao da Srbija vodi uravnoteženu spoljnu politiku i održava dijalog i razgovore sa svim zainteresovanim stranama.

"I Rusija i Ukrajina podržavaju stav Srbije o teritorijalnom integritetu i suverenitetu, posebno u vezi sa pitanjem južne pokrajine Kosova. Predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Zelenskim devet puta u poslednjih 12 meseci. Takođe održavamo dijalog sa ruskom stranom, sa kojom takođe imamo istorijske odnose koje ne smemo prekinuti", rekao je Đurić.

Istakao je da Srbija podržava principe Povelje Ujedinjenih nacija u vezi sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom svih nezavisnih država, uključujući i Ukrajinu.

"Ali takođe vodimo našu spoljnu politiku, u skladu sa našim nacionalnim interesima. Srbija je poslala značajnu humanitarnu pomoć narodu Ukrajine i primila hiljade Ukrajinaca u Srbiji. Zauzimamo principijelan stav u ovom sukobu. Zato, u međunarodnim organizacijama uvek želimo da se to reši što je pre moguće. A predsednik Vučić je ponudio Srbiju, da bude domaćin bilo kakve vrste formalnih ili neformalnih razgovora o tome kako rešiti tenzije. Ne plašimo se reči mir", poručio je Đurić.

Na pitanje da prokomentariše da li je srpska vlada otvorena za dijalog kada su u pitanju studentski protesti, Đurić je istakao da proteste ne vode isključivo studenti, niti su, kaže on, studenti ujedinjeni po ovom pitanju, dodajući da postoje i studenti u provladinom taboru ispred Narodne skupštine u Beogradu.

"Vlada je više puta pokazala spremnost da sasluša neke od zahteva koje su prvobitno postavili. Štaviše, vlada je podnela ostavku u aprilu. Imamo novu, upravo zato što smo želeli da se pozabavimo zahtevima demonstranata", naveo je Đurić.

Podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta pozivao na dijalog sa različitim opozicionim grupama.

"Poslednji put, pre nedelju dana. I, nažalost, ovi zahtevi su odbijeni. S druge strane, videli smo scene nasilja ili napada na policajce u sedištu SNS i okupljanja koja krše zakon, što je paradoks, jer zahtevaju veću vladavinu prava, ali nisu spremni da se pridržavaju njegovih osnovnih elemenata. Vlada je pokazala uzdržanost, upotreba policije bila je ograničena na slučajeve gde su demonstranti blokirali put. A srpski narod ne voli blokade. Ankete pokazuju da podrška predsedniku raste. Ona se kreće nešto ispod 50 odsto", kazao je Đurić.

O pismu predesednika Srbije "Fajnenšel tajmsu" i "Gardijanu"

Na pitanje koji su bili razlozi da predsednik Vučić napiše pisma "Fajnenšel tajmsu" i "Gardijanu" kako bi izneo svoje mišljenje o protestima, Đurić je odgovorio da se Srbija veoma trudi da poboljša svoj imidž.

"Mnogi ljudi u političkoj klasi širom sveta čuli su za Srbiju tokom 1990-ih, i to ne baš u povoljnim crtama. Zato se predsednik Vučić trudi da spreči da se Srbija kleveta ili nepravedno prikazuje iz političkih razloga, kao što su to učinile neke opozicione grupe. Mislim da je ovo još jedan dokaz našeg stava o dijalogu. Čak i sa onim ljudima ili urednicima koji ponekad nisu objektivni ili naklonjeni našoj zemlji, već jednostavno nude alternativno gledište, koje nije zasnovano na činjenicama. I mislim da je veoma važno pridržavati se stare latinske poslovice 'navedi činjenice i uzmi ih u obzir u svom rasuđivanju i u odlučivanju svojih argumenata'", rekao je Đurić.

Na pitanje šta misli o izjavi hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji je rekao da je "Srbija na ivici građanskog rata" zbog protesta, srpski šef diplomatije je odgovorio da Srbija ima mnogo poštovanja prema svim susedima, dodajući da ne misli da je prikladno komentarisati unutrašnju situaciju svojih suseda na taj način.

"I trudimo se da stvorimo mnogo bolje okruženje, jer Srbija ima osam suseda, što znači da smo, posle Nemačke, koja ima devet, zemlja sa najvećim brojem suseda u Evropi. Uz to, ne mislim da je prikladno komentarisati unutrašnju situaciju svojih suseda na taj način. I da svako treba, na neki način, da sredi svoje dvorište. Pre svega, uz dužno poštovanje, Srbija svakako nije jedina zemlja koja doživljava živu političku debatu i proteste, što je znak da je naša nacija otvorena za različita politička mišljenja. Verujem da bi trebalo da se odnosimo prema političkim sistemima drugih veoma oprezno, težeći da otvorimo novo poglavlje u odnosima gde ne tražimo prilike da potkopavamo jedni druge", zaključio je Đurić.