Broj migranata u Evropi i SAD u konstantnom porastu: Migrantska kriza drma vlade zapadnih zemalja, traže se hitne mere

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/10/2023

13:03

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Broj migranata u Evropi i SAD u konstantnom je porastu jer je sve veći broj ljudi koji iz Afrike, Azije, Latinske i centralne Amerike kreću ka Starom kontinentu ili Severnoj Americi. U Evropi su glavne destinacije Danska i Nemčka, a na tom putu mediteranske države, sa kojima migranti imaju prvi kontakt sa evropskim tlom, preplavljene su izbeglicama. Migranstka kriza visoko je na agendi političkih lidera, koji na razne načine nastoje da smanje pritisak u svojim državama.

Nemačka, koja je jedna od glavnih destinacija migranata, primila je milione izbeglica i migranata, a pozivi liderima da se preduzmu konkretni koraci kako bi se migrantska kriza umanjila sve su učestaliji.

Matić: Nemačka je dosegla svoj limit

"U Nemačkoj se trenutno nalazi više od tri miliona migranata i izbeglica, samo iz Ukrajine ih je nešto više od milion. Njima ne treba azil, ali svima treba smeštaj, mesto u školi, kurs nemačkog. Komune se žale da više nema kapaciteta. Nemačka je izgleda dosegla svoj limit i sada se vodi diskusija o tome kako migracije ograničiti i to što pre", kaže za Euronews Srbja Srećko Matić novinar DW.

Dodaje da su migracije postale ključno pitanje u zemlji. Rejting Alternative za Nemačku raste do čak 30 odsto na istoku zemlje.

"U anketi javnog servisa ARD dve trećine Nemaca u pojačanim migracijama vidi veliki problem. Skoro 80 odsto smatra da integracija loše napreduje. Samo 19 odsto ljudi je zadovoljno radom Semafor koalicije. Vlada Šolca se u dve godine mandata nikada nije lošije kotirala, ali izgleda da je kancelar konačno shvatio poruku. Sad kaže da ovako dalje ne može, najavljuje restrikcije, pojačani nadzor granica. Građani, pojednostavljeno, od Vlade očekuju da ona odlučuje ko u zemlju sme doći, a ne da o tome odlučuju kriminalci na spoljnim granicama EU", kaže Matić.

U Italiju, koja je jedna od prvih zemalja sa kojima migranti dođu u kontakt sa evropskim tlom, od početka godine ušlo je 140.000 migranata, dvostruko više nego u istom periodu prošle godine. Vlada u Rimu uvela je vanredne mere i upozorila Brisel da Italija ne može da postane evropski izbeglički kamp.

"Svi smo svesni da zbog situacije u Africi, problem migracija ne može da reši jedna evropska nacija. Zbog geopolitičke situacije mi smo jedna od prvih zemalja koja može da bude preplavljena migrantima, a u odsustvu strukturalnih odgovora biće preplavljeni i svi ostali", rekla je premijerka Italije Đorđa Meloni.

U septembru je na Lapeduzi u jednom trenutku bilo više izbeglica nego stanovnika što je na ostrvo dovelo predsednicu Evropske komisije Ursulu Fon der Lajen. Unija smatra da je deo rešenja u finansiranju zemalja, poput Tunisa, koje bi faktički sprečavale izbeglice da krenu preko Mediterana.

"Imamo obavezu kao deo međunarodne zajednice. Mi ćemo odlučiti ko dolazi u EU i pod kojim okolnostima, ne krijumčari i trgovci ljudima", rekla je Fon der Lajen.

"Dersničari su dobili svojih pet minuta"

Urednik portala "Oko" Momir Turudić kaže da je za sada sprečavanje krijumčara jalov posao.

"U julu ove godine sam bio u sedištu Europola u Hagu i tada je okupljenim novinarima potrparol pričao, između ostalog, o transnacionalnom kriminalu i krijumčarenju ljudi. One je rekao da je 2015. godine veliki broj međunarodnih kriminalnih bandi zanemario svoje prethodne aktivnosti i prebacio se na krijumčarenje ljudi jer su shvatili koliko je to isplativ posao, odnosno koliko je to manje opasan posao kad se uporedi sa drugim vrstama kriminalnih akticnosti, a u svemu tome zidovi koji se podižu na granicama EU ne da smanjuju to krijumčarenje, nego naprotiv, povećavaju cenu i opasnost tog puta", kaže Turudić.

Prateći situaciju u Italiji, Francuska je zbog mogućih posledica velikog priliva migranata zatvorila granicu, a desničari su dobili svojih pet minuta.

"Teško onim liderima koji ne čuju zvono za uzbunu i opasnost od masovnog priliva migranata na Lampeduzu. Teško narodu čiji lideri ne preduzimaju korake protiv ovog velikog izazova", rekla je Marin Le Pen, liderka Nacionalnog pokreta.

"Možemo reći da je ta seoba naroda, ili kako je zovemo migrantska kriza, ide nekom vrstom sinusoide. To znači da jedne godine više ljudi dolazi, druge nešto manje, zavisno od mnogo okolnosti - kontrole na granicama, ili epidemije kovida, koja je sama po sebi značajno usporila migracije. Jedino održivo rešenje je da se situacija u zemljama iz kojih dolazi najveći broj izbeglica i migranata popravi toliko da ljudi ne pokušavaju da napuste svoj dom da bi stigli na neko mesto gde će biti ili sigurniji ili u kome će moći normalno da žive", kaže Momir Turudić.

Alarmantno i u SAD

Mučni snimci stižu i sa južne granice SAD. Kroz pukotine na ogradi svakodnevno dolazi 9.000 ljudi. Migracije su postale centralna politička tema, jer migranata zbog ukidanja kovid mera ima sve više.

"U prethodnom periodu je, inače, zabeležen sve veći broj migracija Veneceluanaca kroz centralnu Ameriku i kroz Dorjanski prolaz, koji je jedno od najopasnijih mesta na svetu, gde čak i prestaje panamerički auto-put, jer je vrlo teško prebroditi taj deo. Tu izbeglice, odnosno migranti iz Venecuela, prolaze u vrlo teškim uslovima", kaže Milan Krstić, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Venecuelancima je država dala privremene dozvole za rad. Oni su zbog političkog progona u Americi pozitivno diskriminisani. Republikaci međutim zameraju demokratama da je to samo poziv ostalim Latinoamerikancima da dođu u SAD.

Sve ovo neminovno menja demografiju u Americi, gde je već trećina populacije latinoameričkog porekla, ali i u Evropi. Dolazi i do paradoksa pošto je posebno u evropskim zemljama potrebna radna snaga, koju više ne može da popuni istočna Evropa.

"Bez doseljavanja preti kolaps penzionog ili zdravstvenog sistema. Po nekim kalkulacijama na tržištu rada treba barem 400.000 kvalifikovanih kadrova iz inostranstva i to godišnje. To je zapravo problem koji politika mora rešiti. Kako privući dobre migrante, ljude koji su motivisani, imaju znanje i mogu pomoći i sebi i zemlji, a na drugoj strani kako zaustaviti iregularne migracije i dolazak onih ljudi koji nemaju pravo na azil i zaštitu i koji samo žele profitirati od nemačkog socijalnog sistema", kaže Matić.

Borba protiv ilegalnih migracija sve oštrija

U borbi da zaustavi nelegalne migrantske tokove širom Mediterana i EU i njene države članice pribegavaju različitim merama.

Evropska unija je krajem jula potpisala migracioni sporazum sa Tunisom, koji uključuje obračun sa švercerima ljudi i pooštravanje sistema granične kontrole. Reč je o sporazumu prema kojem bi ta zemlja dobila veliku finansijsku pomoć od EU ukoliko bi zadržala migrante. Vlada u Italiji, koja je posebno pod pritiskom ove godine, takođe je pooštrila mere protiv ilegalnih migracija.

Pojedine države idu prilično daleko u odvraćanju migranata, pa je Velika Britanija tako skovala plan koji još nije zaživeo da migrante koji stignu ilegalno šalje u Ruandu u zamenu za novčanu pomoć toj zemlji. Bez obzira na protivljenje organizacija zaštitu ljudskih prava, London ne odustaje, a migrante je počeo da smešta i na barže.

U SAD je migrantska politika visoko je na listi prioriteta i oličena je u sukobu demokrata i republikanaca.

"Grad u Teksasu je nedavno proglasio vanredno stanje zbog toga što se boji činjenice da je oko 6.000 ljudi u prethodnih nekoliko dana ušlo u taj grad koji ima dvadesetak hiljada stanovnika i to su neke situacije koje trenutno potresaju lokalne zajednice. Onda država Teksas kako bi smanjila pritisak na te republikanske manje sredine uglavnom šalje na privremeni smeštaj migrante koji ilegalno pređu granicu u demokratske gradove i države, ali broj onih koji ostanu u Teksasu je komparativno jako mali u odnosu na one koje produže do Njujorka", kaže Krstić.

Jedan od drastičnijih primera odvraćanja je naveden u izveštaju Hjuman rajtas voča u kome se tvrdi da vojnici Saudijske Arabije pucaju u ljude koji pokušavaju da pređu granicu iz Jemena i to masovno.

"To je neka vrsta odobravanja, otprilike - hajde da neko drugi radi taj prljavi posao za nas. U slučaju Saudijske Arabije to ima i neku geopolitičku komponentu. To je zemlja bogata naftom, gasom, veoma uticajna i politički i svaki drugi načina, tako da je malo onih koji joj se zameraju i zbog mnogo gorih stvari. Znamo kako se završio slučaj ubistva novinara Kašogija", kaže Turudić.