Užasi rata između Izraela i Hamasa - u Gazi pogođena bolnica: Da li je moguće da iko odgovara za ratne zločine?

Rat između Izraela i Hamasa traje gotovo dve nedelje, i za to vreme je stradao veliki broj civila kako na jednoj, tako i na drugoj strani. Poslednji u nizu događaj koji je šokirao svet i izazvao brojne reakcije u vidu osuda jeste granatiranje bolnice u Pojasu Gaze.

I dok palestinska militantna grupa Hamas optužuje Izrael za ovaj napad, nazivajući ga "ratnim zločinom", IDF je odlučno odbacio odgovornost, navodeći da bolnica nije meta izraelske vojske. Kako navode, početna istraga pokazala da je eksploziju izazvalo neuspelo lansiranje rakete Islamskog džihada.

U svakom slučaju, kako je saopštilo palestinsko ministarstvo zdravlja,  scene unutar i oko bolnice Al Ahli su neopisive i ne mogu se uporediti ni sa jednim napadom do sada. Zbog ovoga održani su protesti širom sveta - od Bejruta, preko Heherana, Jordana ša sve do Kolumbije.

Palestinski predsednik Mahmud Abas proglasio je trodnevnu žalost i poručio da je gađanje bolnice ratni zločin koji se ne može tolerisati. Iz Bele kuće su saopštili da je zbog granatiranja bolnice ogorčen i američki predsednik Džo Bajden koji je danas stigao u Izrael.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev smatra da SAD treba da snose konačnu odgovornost za napad, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je čovečanstvo da preduzme akcije kako bi se, kako kaže, zaustavila "izraelska brutalnost bez presedana". Ovim povodom reagovao je i šef evorpske diplomatije Žozep Borelj, koji je istakao da je neophodno identifikovati i kazniti odgovorne. 

I dok odgovornost prebacuje sa jedne na drugu strane, i nižu reakcije osude, između svega toga provejava i još jedno pitanje - ko bi i na koji način mogao da snosi odgovornost za napad na civile u Pojasu Gaze?

Granatiranje bolnice dodatno komplikuje već dovoljno složen rat

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su u tome da je poslednje granatiranje  prekretnica koja može da dovede do daljeg usložavanja, već dovoljno komplikovane i složene situacije.

Bivša istraživačica Međunarodnog krivičnog suda za SFRJ u Hagu Nevenka Tromp Vrkić kaže za Euronews Srbija da je bombardovanje bolnice u Gazi ratni zločin, koja god strana bila odgovorna, s predumišljajem ili bez njega. Kaže i da aktuelni događaji u Gazi nisu iznenađujući, jer pokazuju dugogodišnju doslednost obeju strana: Hamasa u izazivanju, a Izraela u uzvraćanju neproporcionalnom silom i kršenjem zakona humanitarnog prava. 

"Raniji izveštaji i istraživanja kažu da ono što se dešava na Bliskom istoku nešto što ne može da nas iznenadi. Napadi na bolnicu su, izvan svake sumnje, ratni zločin", kaže ona.

Da je bombardovanje bolnice zločin slaže si Ante Letica, bivši šef operacija Sigurnosno-obaveštajne agencije Hrvatske, koji za Euronews Srbija kaže da je sa druge strane reč i o zločinu koji može dovesti do pogoršanja situacije. 

"Vidimo da je otkazan susret Bajdena sa predsednikom Egipta, kraljem Jordana i predsednikom Palestinske uprave. Mislim da bez obzira ko je to napravio, uradio je strašan zločin koji će teško moći da se dokaže. Čuo sam da su se Rusi javili i rekli Izraelu da se pogledaju satelitski snimci da se vidi ko je to uradio. Svakako, dogodio se strašan zločin koji će imati posledice", smatra on.

Letica takođe kaže da se odlaganje kopnene akcije Izraela na Gazu događa jer je Izrael svestan da bi veliki broj ljudi izgubilo život. Kako kaže prisutan je i pritisak Sjedinjenih Država i Evropske Unije na Izrael i da mora da vodi računa o zaštiti civila, što je u tom slučaju posebno teško.

"To je nemoguće u takvoj situaciji u kojoj je Gaza, sa takvom gustinom naseljenosti i takvom količinom oružja i tehnike i ljudstva. Bile bi strašne žrtve i mislim da Izrael opravdano staje sa tom akcijom, iako je na žalost Izrael doveden u situaciju da mora nešto preduzeti, a to je jedino moguće kao likvidacija Hamasa i ulazak u Gazu. To je problem, to su velike žrtve i situacija koja može izmaći kontroli i onda više niko ne može kontrolirati taj sukob", smatra on.

Sa ovim se slaže i Trom Vrkić navodeći da su okolnosti takve da je vođenje humanog rata, bez stradanja nedužnih civila, gotovo nemoguće.

"Mi govorimo o jednom vođenju rata u urbanim sredinama koji je apsolutno nemoguć na ovaj način na koji se sada dešava, bez da se krše svi zakoni koje međunarodno humanitarno pravo sa pravom normatizuje", rekla je ona.

Kada će biti sprovedena istraga i kako će da izgleda?

Organizacije za ljudska prava i međunarodni pravni stručnjaci traže od Međunarodnog krivičnog suda pokretanje istrage navoda o ratnim zločinima koje su počinili Izrael i Hamas. Međutim, ovaj zahtev, smatra Tromp Vrkić, je poprilično složen.

"Što se tiče stavljanja u izveštaje svih mogućih kvalifikacija kršenja međunarodno humanitarnog prava, ono je zabeleženo u prethodnim slučajevima gde je Gaza bila teatar ratnih sukoba. Nedostaje činjenica, nedostaje potvrda toga da je ovo repliciranje takvih sukoba iz prošlosti. Do sada nije bilo postavljanje odgovornosti u bilo kojim sudovima, niti za Hamas, ni za Izrael i ne vidim mogućnost da se nešto promeni. Razlozi su slojeviti. Dokumentovanje onog što se dešava u ovom trenutku u Gazi je neophodno. I novinarski izveštaji su važni ovom trenutku. Međutim, kada se postavi pitanje odgovornosti u ovom trenutku na individualnom nivou ili na nivou države, ja ne vidim nikakvog pomaka", kaže ona. 

Ona podseća na formiranje ad hok sudova za ratne zločine nakon dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije i Ruande. Međutim, kako dodaje, još uvek nema jasnog odgovora gde i kako se može suditi pojedincima za radne zločine u slučaju rata koji je u toku na Bliskom istoku.

"Ovaj problem u Izraelu i Gazi treba odgovor danas, ne sutra. Ti sudovi to neće doneti. Proces istraživanja i dokumentovanja su važni. Da li će sile biti u stanju da zaustave rat. To je najvažnije. Uključivanje lične odgovornosti za ovo što se dešava može da uspori put ka političkom dogovoru. Ako u isto vreme ljudi koji treba da pregovaraju, imaju pretnje da će posle mira biti privedeni i optuženi, mogu da odluče da odlažu mirovne pregovore. To su velike stvari koje je teško razdvojiti. Međunarodno humanitarno pravo treba da bude nediskrimatorno. Svaka strana treba da odgovara za zločine. Do danas nismo našli mehanizme za tu nepristrastrosnost", objašnjava ona.

Ona kaže da se strah vratio u Gazu jer ljudi, kaže, smatraju da im država ne može da im da garant bezbednog života.

"Ti ljudi su toliko očajni jer i za njih nije više povoljno vraćanje na staro. Da se dođe do mirovnog sporazuma i da se Gaza opet vrati u izolaciju, najveći otvoreni zatvor na svetu. Taj način na koji Izrael kontroliše Gazu zove se "Gaza na infuziji". Propušta se dovoljno medicinskog materijala, hrane i slično samo da bi ostali u životu bez perspektive. To je teška situacija. Sada se prebijaju najveće i najvažnije civilizacijske dileme i problemi. Instantnog rešenja nema, u ovom trenutku je najvažnije je da ne dođe do eskalacije na celom Bliskom istoku, jer bi onda na neki način svi mi bili žrtve ovog tragičnog rata", rekla je ona.

Brojne dezinformacije na društvenim mrežama

Raketiranje bolnice u Gazi dovelo je i do brojnih dezinformacija na društvenim mrežama. Takvih informacija ima na stotine, ali jedan od tvitova na mreži X koji je kasnije obrisan zajedno sa nalogom, jeste navodni provil novinarke Al Jazeere Faride Khan koja je navela da je svojim očima videla da je u pitanju raketa Hamasa "Ajša 250". Međutim, iz ove medijske kuće ubrzo su se oglasili i naveli da ovaj profil nema veze sa njima.

Još jedan od lažnih naloga je FB stranica izraelske vojske koja je širila dezinformacije nakon vesti o eksploziji. I ova stranica je izbrisana a verifikovan nalog Sprinter, koji prati više od 360.000 ljudi, naveo je da je američki Wall Street Jurnal objavio da je "bomba koja je bačena na bolnicu bila MK-84, američke proizvodnje".

Međutim, ovaj medij nikada nije objavio takvu informaciju. Neki pouzdaniji izvori objavili su video snimke koji do sada nisu demantovani.

Na njima se vidi raketa koja je ispaljena od Hamasa, koja je ili zakazala ili je oborena od strane izraelske vojske i koja je pala na dva različita dela grada. Navodno je jedan od njih pogodio bolnicu. Spekuliše se i da je u pitanju greška islamskog palestinskog džihada.