Igre 
Udar SAD i Britanije na Hute otvorio pitanja: Može li sukob da eskalira i kakve će biti posledice po globalnu ekonomiju
Komentari12/01/2024
-16:00
Američka vojska i njeni saveznici izveli su udare na više od 73 cilja na 16 lokacija koje koriste pobunjenici Huti u Jemenu. Za napade su korišćene rakete tipa "tomahavk" lansirane sa brodova i iz borbenih aviona. U raketnim napadima poginulo je pet, i ranjeno šest boraca Huta, saopštili su zvaničnici tog pokreta poručivši da će SAD i Velika Britanija "platiti visoku cenu". Analitičari predviđaju da bi dalja eskalacija sukoba samo štetila Hutima, jer niko nije spreman da ih podrži, dok bi razvoj krize mogao da ugrozi i globalnu ekonomiju zbog nemogućnosti transporta kontejnera sa robom preko Crvenog mora.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija izveli su napad na Jemen, a među gađanim ciljevima su komanda i kontrolni centri, skladišta municije, lanserski sistemi, proizvodni pogoni i protivvazdušni radarski sistemi, navedeno je u saopštenju američkog vazduhoplovstva. Napad su pomogli Holandija, Australija, Kanada i Bahrein.
"Precizni napadi su jasna poruka da SAD i naši partneri neće tolerisati napade na naše snage niti će neprijateljskoj strani dozvoliti da ugroze slobodu plovidbe na jednom od najvažnijih trgovačkih puteva", saopštila je Bela kuća.
Nakon Amerike, oglasio se i britanski premijer Riši Sunak koji je takođe potvrdio da je britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo učestvovalo u napadima na položaje Huta u Jemenu.
"Ujedinjeno Kraljevstvo će uvek podržavati slobodu plovidbe i slobodan tok trgovine", naveo je britanski premijer u saopštenju, prenosi BBC.
U međuvremenu, portparol Huta saopštio je da su izvedeni napadi na 73 cilja u Jemenu, te da je tom prilikom poginulo pet, a ranjeno šest boraca tog pokreta.
Glavni grad Sana, kao i gradovi Sada i Zamar i pokrajina Al-Hudaida samo su neki od ciljeva napada, potvrdio je portparol Huta, nazvavši te napade "američko-cionističko-britanskom agresijom", a zamenik šefa uprave za moral jemenske vojske, general Abdulah bin Amer, saopštio je da su "okončane obimne pripreme za odgovor na britansku i američku agresiju".
Povezane vesti
Ko je osudio bombardovanje Jemena?
Neposredno nakon napada, stigle su i prve reakcije. Iran je najoštirije osudio američko-britanske napade na jemenske Hute, a iz kabineta ministra spoljnih poslova te zemlje poručili su da ovaj napad predstavlja jasno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jemena, kao i kršenjem međunarodnog prava.
Slična poruka stigla je i od Libanske oružana grupa Hezbolah koja je ovaj napad kategorisala kao "američku agresiju koja potvrđuje da su SAD partner u tragedijama i masakrima koje je počino cionistički neprijatelj u Gazi i regionu".
Palestinska militantna grupa Hamas takođe je osudila američko-britanski napad, navodeći da će snositi odgovornost za uticaj tog napada na pogoršanje bezbednosti regiona.
Osuda je stigla i iz Rusije, porukom portparolke ministarstva spoljnih poslova te zemlje Marije Zaharove da je napad Amerikanaca i Britanaca "još jedan primer izvrtanja rezolucija Saveta bezbednosti UN i potpuno nepoštovanje međunarodnog prava".
AP/Russian Foreign Ministry Press Service
S druge strane, akciju američke i britanske vojske podržale su Francuska i Nemačka koje su ponovo osudile napade jemenskih pobunjenika Huta na trgovačke brodove u Crvenom moru, naglašavajući da američko-britanski napad na vojne ciljeve te grupe u Jemenu treba da spreči dalje napade Huta.
Pa ipak, poruke mira stižu iz Saudijske Arabije koja je pozvala na uzdržanost i izbegavanje eskalacija.
U saopštenju saudijskog ministarstva spoljnih poslova navodi se da Rijad pažljivo prati situaciju "sa velikom zabrinutošću", dodajući da "Kraljevina naglašava značaj održavanja bezbednosti i stabilnosti u regionu Crvenog mora, kao i slobode polovidbe".
Povezane vesti
"Niko u svetu nije spreman da podrži Hute"
Huti, koji kontrolišu severni Jemen, dugo su na svojim masovnim skupovima pozivali na uništenje Izraela, ali su se poslednjih nedelja prvi put direktno sukobili sa tom zemljom.
A sukob sa Zapadom započeo je kada je ova grupa počela da gađa komercijalne brodove koji su koji su plovili Crvenim morem, a portparol Huta je takođe najavio da će svaki brod namenjen Izraelu ili koji ima veze sa tom državom biti "legitimna meta".
Autor emisije Dozvolite na RTS-u, Goran Janićević kaže za Euronews Srbija da Huti već neko vreme prete, ali da nijedan od njihovih lansiranih projektila i dronova nije pogodio svoj cilj, jer SAD imaju veoma preciznu i efikasnu tehologiju za obaranje tih projektila i dronova.
Povezane vesti
"Huti su najavili mobilizaciju i mnogo toga. Međutim, njihove sposobnosti jesu ograničene i mislim da niko u svetu, osim na rečima, nije spreman da podrži te njihove akcije. Jer oni napadaju u regiuonu gde se odvija važna međunarodna trgovina. Time se ne bavi samo zapadni svet, jer velika količina izvoza iz Kine, Indije i azijskih zemalja prolazi kroz Crveno more", kaže Janićević.
On ocenjuje da svetska ekonomija može biti ugrožena, ali da su vojni kapaciteti Huta za tako nešto ograničeni.
"Oni mogu biti zanimljivi nekome ko je antizapadno orijentisan. Međutim, oni u oružanom sukobu sa SAD, uz Veliku Britaniju i neke druge zapadne zemlje nemaju nikakve šanse", zaključuje novinar.
Eskalacija pogubna po Hute i globalnu ekonomiju
I dok arapske vlade širom Bliskog Istoka, od koje su mnoge saveznici Zapada pomno prate šta će se dalje dešavati nakon vazdušnih napada, na prvom mestu, SAD, spoljopolitički komentator BBC Frenk Gardner kaže da većina arapskog sveta ne voli Hute, koje podržava Iran, ali se nalaze u nezgodnoj poziciji jer se podrška Huta Hamasu i navodni prkos Izraelu pokazuje popularnim među arapskim stanovništvom.
"Važna zemlja koja je u ovom trenutku pognute glave je Saudijska Arabija. Saudijci su ušli u katastrofalan građanski rat protiv Huta u Jemenu 2015. godine, nadajući se da će ih bombardovati i pokoriti ih i poništiti njihovo ilegalno preuzimanje većeg dela zemlje", ističe gardner, prenosi britanski medij.
On napominje da otpornost Huta na razorne vazdušne napade koje su trpeli, predstavlja ohrabrenje za njih da nastave da prkose upozorenjima sa Zapada i da nastave da napadaju brodove u Crvenom moru.
"U idealnom slučaju, ono što skoro svi sada žele jeste da to bude kraj, da nema više napada na brodove i potrebe za vazdušnim napadima. Ali Huti su obećali da će izvršiti više napada i da će zadati bolan udarac SAD i Velikoj Britaniji u znak odmazde zbog sinoćnog napada", ocenjuje novinar.
Osim što analitičari ocenjuju da bi dalje širenje sukoba najviše štetilo Hutima, eksalacija bi ugrozila i globalnu ekonomiju.
Naime, napadima Huta u Crvenom moru, zatvoren je jedan od glavnih svetskih trgovinskih puteva za većinu brodova koji prevoze kontejnere sa robom iz celog sveta. Pa usled najnovije krize, šest od 10 najvećih kompanija za transport kontejnera u velikoj meri ili potpuno izbegavaju Crveno more zbog pretnje militanata iz redova Huta, prenosi CNN.
Profimedia
Produženo zatvaranje plovnog puta, koji se povezuje sa Sueckim kanalom, moglo bi da ugrozi globalne lance snabdevanja i da podigne cene industrijskih proizvoda u ključnom trenutku borbe protiv inflacije, pišu američki analitičari.
"Suecki kanal čini 10-15 odsto svetske trgovine, što uključuje izvoz nafte, i 30 odsto globalnog obima transporta kontejnera. Kako kriza eskalira, posledice po globalnu ekonomiju rastu", upozoravaju analitičari.
Ko su Huti?
Krajem devedesetih godina prošlog veka, porodica Huti sa krajnjeg severa Jemena osnovala je pokret za religiozni preporod zaidi sekte šiitskog islama, koja je nekada vladala Jemenom. Sve se to dešava baš u trenutku kada je severno "srce" zemlje postalo osiromašeno i marginalizovano.
Osnove rata u Jemenu u kojem su Huti stekli snagu, korene vuku u neuspehu političke tranzicije koja je trebalo da donese političku stabilnost državi nakon Arapskog proleća, kada je predsednik Ali Abdulah Saleh posle 33 godine trebalo da preda vlast svom zameniku Abdrabuhu Mansuru Hadiju 2011. godine.
Međutim, nedugo pošto je stupio na vlast, Hadi se teško snalazio u borbi sa džihadistima, separatističkim pokretima na jugu, korupcijom, nezaposlenošću, pa i činjenicom da su njegovi najbliži ljudi i dalje bliski Salehu.
Tako je i pokret Huta, iskoristio očiglednu slabost novog predsednika i preuzeo kontrolu nad severom, odnosno provincijom Sada i susednim oblastima.
Razočarani tranzicijom, mnogi obični Jemeni, uključujući i sunite, podržali su Hute, a krajem 2014. i početkom 2015. godine pobunjenici su postepeno zauzimali i glavni grad Sana.
AP Photo/Oded Balilty, Bruna Prado, Osamah Abdulrahman, Hani Mohammed
Hutima su se potom pridružile i bezbednosne snage odane prethodnom predsedniku Salehu, za kog se smatralo da je podržavao svoje nekadašnje neprijatelje u nameri da povrati vlast. Pokušaj nasilnog preuzimanja zemlje naterao je aktuelnog predsednika Hadija da pobegne u inostranstvo u martu 2015.
Međutim, prve komšije, odnosno Saudijska Arabija i još osam drugih, uglavnom sunitskih arapskih država, uznemirio je porast grupe za koju su verovali da ima podršku šiita iz Irana, pa su tako započele vazdušne udare sa ciljem da poraze Hute i okončaju iranski uticaj na poluostrvu, te obnove Hadijevu vladu. Povrh svega, koalicija je dobila podršku od SAD-a, Velike Britanije i Francuske.
Usledile su godine vojnog zastoja, ali su uprkos tome Huti, koji pod svojom kontrolom imaju stotine hiljada boraca, uspeli da zadrže svoju vlast Sani i većini velikih urbanih centara.
Slogan Huta je inače "smrt Americi, smrt Izraelu, prokletstvo Jevreja i pobeda islama".
Komentari (0)