Alarmantni rezultati istraživanja: Samo sedam zemalja na svetu ispunjava međunarodne standarde čistog vazduha

Komentari

Autor: CNN

19/03/2024

19:26

Alarmantni rezultati istraživanja: Samo sedam zemalja na svetu ispunjava međunarodne standarde čistog vazduha

AP Photo/Altaf Qadri - Copyright AP Photo/Altaf Qadri

veličina teksta

Aa Aa

Od sto gradova na svetu sa najvećom zagađenošću vazduha 99 nalazi se u Aziji, a najveći doprinos tako alarmantnom stanju dala je klimatska kriza.

Najveći broj ovih gradova nalazi se u Indiji - čak 83 - a svi su više nego desetostruko prevazišli preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o graničnim vrednostima zagađivača u vazduhu, pokazuje novi izveštaj portala IQAir, koji prati kvalitet vazuda u celom svetu.

Studija je specifično pratila prisustvo najfinijih čestica - odnosno PM2,5 koje su najsitniji, ali i najopasniji zagađivači. Samo devet procenata od 7.800 gradova širom sveta obuhvaćenih analizom ispunilo je standarde SZO, prema kom prosečan godišnji nivo emisije PM2,5 ne treba da pređe pet mikrograma po kubnom metru.

"Vidimo da zagađenje utiče na sve aspekte našeg života. A obično u najzagađenijim gradovima, najverovatnije skraćuje živote ljudi za između tri i šest godina. Pre toga izaziva višegodišnju patnju koja se može sprečiti u potpunosti, ako postoji bolji kvalitet vazduha", rekao je za CNN izvršni direktor IQAir Frenk Hejms.

Udisanje zagađenog vazduha skraćuje život

Čestice PM2,5 putuju duboko u tkiva pluća, gde mogu da uđu u krvotok. Nastaju od posledica sagorevanja fosilnih goriva, peščanih oluja i požara, a povezuju se sa povećanim rizikom od astme, bolesti srca i pluća, karcinoma i drugih respiratornih bolesti, a kod dece i sa usporenim kognitivnim razvojem.

Begusaraj, grad od pola miliona ljudi na severu indijske države Bihar, bio je prošle godine najzagađeniji na svetu, a prosečna godišnja koncentracija PM2,5 čestica bila je 118,9, odnosno 23 puta veća od preporuka SZO. Slede ga takođe indijski gradovi - Guvati, Delhi i Malanpur.

Širom Indije 1,3 milijarde ljudi, odnosno 96 posto populacije, udiše vazduh koji ima sedam puta više zagađivača u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene organizacije, pokazao je izveštaj.

Centralna i Južna Azija su regioni sa najzagađenijim vazduhom, a tu se nalaze četiri najzagađenije države u prošloj godini: Bangladeš, Pakistan, Indija i Tadžikistan.

Hejms kaže da loša situacija ne može da se promeni, sve dok ne dođe do većih izmena u pogledu energetske infrastrukture i poljoprivrednih praksi.

"Ono što takođe zabrinjava u mnogim delovima sveta je to što čestice koje izazivaju zagađenost vazduha spolja, stvaraju se i u domovima. Kuvanje sa lošim gorivima u kućama može da dovede do višestruko većoj izloženosti zagađivačima, nego što je to slučaj napolju", upozorava stručnjak.

Globalni problem koji pogađa i razvijene zemlje

Samo sedam zemalja ispunjava međunarodne standarde kvaliteta vazduha, a smrtonosno zagađenje vazduha se pogoršava zbog oporavka ekonomske aktivnosti i toksičnog uticaja dima od šumskih požara, navodi se u istom izveštaju.

Od 134 zemlje i regiona obuhvaćene u izveštaju, samo sedam, uključujući Australiju, Estoniju, Finsku, Grenadu, Island, Mauricijus i Novi Zeland, ispunjavaju ograničenje smernica SZO za najsitnije čestice.

Čak i u bogatim i zemljama koje se brzo razvijaju, napredak u smanjenju zagađenja vazduha je ugrožen.

Kanada, za koju se dugo smatralo da ima jedan od najčistijih vazduha u zapadnom svetu, prošle godine je postala najgora po kriterijumu PM2,5, zbog rekordnih šumskih požara koji su opustošili zemlju, šaljući toksčne mikrosupstance širom te zemlje i u SAD.

U međuvremenu, u Kini je proces unapređenja kvaliteta vazduha prošle godine usporen zbog oporavka ekonomske aktivnosti nakon pandemije, pri čemu je u izveštaju utvrđeno povećanje nivoa PM2,5 od 6,5 odsto.

Zagađenje vazduha ubija oko sedam miliona ljudi godišnje širom sveta, više od side i malarije zajedno, a efekat ovoga se najviše oseća u zemljama u razvoju, kojima nedostaju pouzdana merenja kvaliteta vazduha.

Klimatska kriza izazvana ljudskom aktivnošću izazvana sagorevanjem fosilnih goriva ključno utiče na nivo zagađenja vazduha, navodi se u izveštaju IQAir.

Ona utiče na meteorološke pojave i dovodi do promena u vetrovima i količini padavina, što utiče i na širenje zagađivača. Klimatske promene će zagađenje samo učiniti gorim, jer će ekstremne toplote, a time i nekontrolisani požari, postati ozbiljniji i češći, stoji u izveštaju.