Igre 
Veliki udarac za Bajdenovu administraciju: Vrhovni sud dozvolio Teksasu da hapsi ilegalne migranate
Komentari19/03/2024
-20:52
Američki Vrhovni sud danas je odlučio da savezna država Teksas može odmah da počne sa primenom kontroverznog zakona o migrantima, koji dozvoljava državnim organima da hapse i pritvaraju ljude za koje sumnjaju da su ilegalno ušli u zemlju.
Odluka je doneta većinom glasova, jer je troje liberalnih sudija bilo protiv, prenosi CNN.
Pravna osporavanja zakona i dalje su na federalnom Apelacionom sudu, ali današnja odluka Vrhovnog suda donosi značajnu, iako privremenu, pobedu Teksasu, koji je u stalnom sukobu sa administracijom Džoa Bajdena oko imigracione politike.
Apelacioni sud je u ponedeljak blokirao stupanje na snagu teksaškog zakona na neodređeno vreme, ali je Vrhovni sud danas to poništio.
profimedia
Grad El Paso i dva udruženja za prava imigranata, takođe su osporili zakon i podneli svoj hitan zahtev Vrhovnom sudu.
Zakon odmah izazvao zabrinutost
Zakon koji je u decembru potpisao republikanski guverner Teksasa Greg Abot odmah je izazvao zabrinutost među zagovornicima imigracije zbog povećanog rasnog profilisanja, kao i odredbi koje vlastima u Teksasu omogućavaju da pritvaraju i deportuju migrante.
"Sud daje zeleno svetlo zakonu koji će narušiti dugogodišnju ravnotežu snaga među saveznim državama, što će napraviti dodatni haos", izjavila je sudija Sonja Sotomajor, prenosi NBC News.
Povezane vesti
Tanjug/AP Photo/Eric Gay
Zakon o kome je reč, poznat kao SB4, dozvoljava policiji da hapsi migrante koji ilegalno pređu granicu iz Meksika i da im izriče krivične kazne. To bi takođe ovlastilo državne sudije da donose odluke o deportaciji ljudi u Meksiko.
SB4 je potpisan u decembru i prvobitno je trebalo da stupi na snagu 5. marta.
Slučaj će se sada vratiti tročlanom veću američkog Apelacionog suda za 5. okrug sa sedištem u Nju Orleansu, gde su usmene rasprave zakazane za 3. april.
Implementacija SB4 dolazi usred sve veće zabrinutosti javnosti zbog imigracije i granice između SAD i Meksika.
Galupova anketa objavljena u februaru pokazala je da skoro jedna trećina Amerikanaca veruje da je imigracija najveći problem sa kojim se suočavaju SAD, ispred vlade, ekonomije i inflacije.
Teksas - "prva linija odbrane nacije"
Braneći zakon, državni tužilac Teksasa Ken Pakston rekao je u sudskim dokumentima da ta mera dopunjuje savezni zakon i da državi treba dozvoliti da je sprovodi.
Povezane vesti
Ustav "priznaje da Teksas ima suvereno pravo da se brani od nasilnih transnacionalnih kartela koji preplavljuju državu fentanilom, oružjem i svakom vrstom brutalnosti", dodao je on.
Teksas je "prva linija odbrane nacije od transnacionalnog nasilja i primoran je da se nosi sa smrtonosnim posledicama nesposobnosti ili nespremnosti savezne vlade da zaštiti granicu", rekao je Pakston.
Grad El Paso i dve grupe za prava imigranata, Las Americas Imigrant Advocaci Center i American Gatevais, takođe su osporili zakon i podneli svoj hitan zahtev Vrhovnom sudu.
Povezane vesti
Vrhovni sud je 2012. godine poništio odredbe oštrog zakona o imigraciji koji je donet u Arizoni.
Mask kritikovao Bajdena zbog migranata
Milijarder Ilon Mask je kritikovao predsednika SAD Džoa Bajdena zbog sigurnosti granice sa Meksikom, tvrdeći da namerno pušta milione ljudi u zemlju, kako bi demokrate mogle trajno da ostanu na vlasti.
Vlasnik "Tesle" i "SpaceX-a" je na mreži X podelio naslov vesti iz 2021. o tome kako je šef Bele kuće nameravao da kao prioritet ponudi legalni statusa za oko 11 miliona ljudi dok mu traje mandat.
AP/Hannibal Hanschke, Tanjug/AP/Stephanie Scarbrough
“Bajdenova strategija je veoma jednostavna:
1. Uvesti što više ilegalaca u zemlju.
2. Legalizovati ih da bi se stvorila trajna većina – jednopartijska država.
Zato oni ohrabruju toliko ilegalne imigracije. Jednostavno, a efikasno“, napisao je Mask komentarišući tekst Asošiejted presa.
Izveštaj Odeljenja za imigraciju i carinu (ICE) za fiskalnu 2023. godinu pokazuje da je broj ilegalnih imigranata koji se nalaze u pritvoru porastao sa 3,7 miliona u fiskalnoj 2021. na skoro 4,8 miliona u fiskalnoj 2022. godine, pa zatim na skoro 6,2 miliona u fiskalnoj 2023. godini.
Komentari (0)