Novi rekord globalnih vojnih izdataka: Potrošnja na naoružanje raste najbržim tempom u gotovo četiri decenije
Komentari
02/05/2025
-08:07
Svet se naoružava najbržim tempom od skoro kraja Hladnog rata, dok veliki ratni sukobi bukte u Ukrajini i Gazi, a vojne tenzije rastu od Evrope do Azije.
Rast od 9,4 odsto u globalnoj vojnoj potrošnji, koja će 2024. godine dostići 2,7 biliona američkih dolara, predstavlja najviši zabeleženi iznos u izveštaju Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI), koji je upozorio da nema kraja spirali globalne trke u naoružanju.
Ovo je najveći porast od 1988. godine, godine pre nego što je pao Berlinski zid, prenosi CNN.
"Mnoge zemlje su takođe opredelile da povećaju vojnu potrošnju, što će dovesti do daljih globalnih povećanja u narednim godinama", navodi se u izveštaju.
Sjedinjene Američke Države ostaju daleko najveći vojni potrošač u svetu – gotovo bilion dolara u 2024. godini, navodi se u izveštaju (977 milijardi američkih dolara).
Veliki izdaci u budžetu SAD uključuju F-35 lovce i njihove borbene sisteme (61,1 milijardi dolara), nove brodove za američku mornaricu (48,1 milijardi dolara), modernizaciju američkog nuklearnog arsenala (37,7 milijardi dolara) i raketnu odbranu (29,8 milijardi dolara).
Budžet SAD uključuje i 48,4 milijarde dolara pomoći Ukrajini, što je gotovo tri četvrtine odbrambenog budžeta Kijeva koji iznosi 64,8 milijardi dolara.
Povezane vesti
Kina je, prema izveštaju, bila druga na svetu po ukupnoj vojnoj potrošnji, sa procenjenih 314 milijardi dolara, što je nešto manje od trećine ukupnog iznosa SAD.
Izveštaj nije detaljno razložio kinesku potrošnju po vrstama oružja ili komandama, ali je napomenuo da je Kina "predstavila nekoliko unapređenih sposobnosti u 2024. godini, uključujući nove stelt borbene avione, bespilotne letelice (UAV) i bespilotna podvodna vozila".
"Kina je takođe nastavila brzo da širi svoj nuklearni arsenal u 2024. godini", navodi se u izveštaju.
Zajedno, Vašington i Peking činili su gotovo polovinu globalne vojne potrošnje u 2024. godini, navodi se u izveštaju.
Međutim, zemlje koje su uključene u – ili se plaše – regionalnih konflikata pokazale su najveći porast u potrošnji u odnosu na prošlu godinu.
Izrael, koji je 2023. godine pokrenuo invaziju na palestinsku teritoriju Gaze, zabeležio je ogroman rast od 65 odsto u vojnoj potrošnji u 2024. godini.
U međuvremenu, Rusija, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, zabeležila je procenjeni porast od najmanje 38 odsto, ali SIPRI je napomenuo da je ova brojka verovatno i veća jer Moskva puni vojni budžet novcem iz regionalnih i drugih izvora.
Povezane vesti
Više od tri godine dug sukob u Ukrajini doveo je do značajnog povećanja vojnih budžeta zemalja članica NATO u odgovoru na rusku agresiju, dok američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Evropu i savez pod vođstvom SAD da preuzmu veću odgovornost za svoju odbranu, navodeći da su predugo koristile prednost koju im je pružala Sjedinjene Države.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
Nemačka, koja ima četvrti po veličini vojni budžet na svetu, povećala je svoje izdvajanje za 28 odsto. Rumunija (43%), Holandija (35%), Švedska (34%), Češka (32%), Poljska (31%), Danska (20%), Norveška (17%), Finska (16%), Turska (12%) i Grčka (11%) bile su druge zemlje članice NATO među prvih 40 najvećih potrošača na svetu koje su pokazale dvocifrene poraste u 2024. godini.
"Brzi porasti potrošnje među evropskim članicama NATO uglavnom su bili izazvani stalnom pretnjom iz Rusije i brigama o mogućem povlačenju SAD iz saveza", rekla je Džejd Gilbert Rikard, istraživačica SIPRI Programa za vojnu potrošnju i proizvodnju oružja.
Međutim, analitičari su rekli da bi moglo da bude potrebno više od novca kako bi saveznici SAD u Evropi postali vojno samostalni.
"Vredno je napomenuti da samo povećanje potrošnje neće nužno dovesti do značajnog povećanja vojne sposobnosti ili nezavisnosti od SAD. To su mnogo složeniji zadaci", izjavila je istraživačica SIPRI-a u saopštenju za medije.
U Indo-Pacifiku, SIPRI je naveo da je porast od 7 odsto u 2024. godini za Kinu označio 30. uzastopni godišnji porast u potrošnji, "najveći neprekinuti niz zabeležen u bazi podataka instituta", kako se navodi u izveštaju.
"Kinesko naoružavanje je takođe uticalo na vojne politike njenih suseda, podstičući mnoge od njih da povećaju potrošnju", navodi se u izveštaju.
Japanski vojni budžet porastao je za 21 odsto u 2024. godini – što je najveći porast u Tokiju od 1952. godine. Time je vojna potrošnja dostigla 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je najveći deo japanske ekonomije posvećen vojnoj potrošnji od 1958. godine.
Filipini, upleteni u teritorijalne sporove sa Kinom u Južnom kineskom moru, povećali su svoju odbrambenu potrošnju za 19 odsto.
Iako je vojna potrošnja u Južnoj Koreji porasla samo za 1,4 odsto u 2024. godini, Seul ima "najveći vojni teret u Istočnoj Aziji", sa 2,6 odsto BDP-a, navodi institut.
Tanjug/AP/Chiang Ying-ying
Tajvan je povećao svoj odbrambeni budžet samo za 1,8 odsto prošle godine, ali vojna potrošnja Tajpeja porasla je za 48 odsto od 2015. godine, navodi se u izveštaju.
Indija, u međuvremenu, imala je peti po veličini vojni budžet na svetu (86,1 milijardi dolara) u 2024. godini. Povećanje u odnosu na 2023. godinu iznosilo je samo 1,6 odsto, ali vojna potrošnja zemlje porasla je za 42 odsto u poslednjoj deceniji, što istraživači smatraju zabrinjavajućim trendom.
"Glavni vojni potrošači u regionu Azija-Pacifik ulažu sve više resursa u napredne vojne sposobnosti. Uz nekoliko nerešenih sporova i rastuće napetosti, ovi investicioni napori rizikuju da uvedu region u opasnu spiralu trke u naoružanju", rekao je Nan Tian, direktor SIPRI Programa za vojnu potrošnju i proizvodnju oružja.
Takođe u Aziji, Mjanmar, koji se suočava sa unutrašnjim konfliktom od vojnog udara 2021. godine, povećao je potrošnju za 66 odsto u 2024. godini. Sa 6,8 odsto svog BDP-a, Mjanmar održava najveći vojni teret u Aziji i Pacifiku, navodi se u izveštaju.
Vojna potrošnja u Africi porasla je za 3 odsto ukupno u 2024. godini. Alžir je najveći potrošač na kontinentu, dok je na 20. mestu u svetu.
U Americi, Meksiko je pokazao porast vojne potrošnje od 39 odsto u 2024. godini, "što odražava sve više militarizovani odgovor vlade na organizovani kriminal", navodi se u izveštaju.
Komentari (0)