Tramp: Indija i Pakistan pristali na prekid vatre nakon posredovanja SAD

Indija i Pakistan pristali su na potpuni prekid vatre, uz posredovanje SAD, rekao je danas američki predsednik Donald Tramp.

''Nakon duge noći razgovora uz posredovanje Sjedinjenih Država, sa zadovoljstvom objavljujem da su se Indija i Pakistan složili oko potpunog i trenutnog prekida vatre. Čestitam obema zemljama na korišćenju zdravog razuma i velike inteligencije'', rekao je Tramp na mreži Truth Social.

Pakistanski ministar odbrane Havadža Asif rekao je ranije da su uspostavljeni kontakti sa Indijom i da Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija igraju posredničku ulogu u smirivanju tenzija.

''Mogu da potvrdim da Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija igraju ključnu ulogu kao posrednici. Američki državni sekretar je danas razgovarao sa načelnikom Generalštaba pakistanske vojske, a saudijski ministar zadužen za spoljne poslove je trenutno u Islamabadu", rekao je Asif, prenosi Gardijan.

On je istakao da Pakistan nema poverenje u to da Indija teži deeskalaciji, ali da se Islamabad ne protivi smirivanju tenzija uz posredovanje ''prijatelji''.

Tenzije između Indije i Pakistana povećane su otkako je 22. aprila u napadu na deo Kašmira  koji kontroliše Indija poginulo 26 turista. Nju Delhi je okrivio Pakistan za podršku napadu, što je Islamabad odbacio. Ove zemlje su bile uvučene u najintenzivniji sukob u poslednjih nekoliko decenija.

Kako izgleda istorija neprijateljstva?

Prvi sukob počeo je 1947. godine kada su Indija i Pakistan stekli nezavisnost od Velike Britanije. Tada je hinduistički vođa Hari Sing upravljao Kašmirom.

Muslimansko stanovništvo koje je i tada bilo većinsko zahtevalo je ujedinjenje sa Pakistanom, čija su plemena u oktobru 1947. napala Kašmir. 

Sing je zatražio vojnu pomoć Indije, koja je zauzela dve trećine Kašmira, dok je ostatak pripao Pakistanu. U ratu koji je okončan 1948. godine, poginulo je 27.000 ljudi. UN su uspostavile liniju prekida vatre i zahtevale referendum među stanovnicima Kašmira koji nikada nije održan.

Nastavak sukoba 1965. godine

Drugi sukob izbio je 1965. godine kada je Pakistan pokušao da izazove pobunu u indijskom delu Kašmira. Pobuna je propala u roku od mesec dana, a rat nije doneo nikakve teritorijalne promene.

Oružje je ponovo progovorilo 1971. godine, a nakon trećeg sukoba koji je odneo desetine hiljada života, Bangladeš je proglasio nezavisnost od Pakistana.

Nakon ovog sukoba, sporazum iz Simle 1972. godine je definisao tzv. "Liniju kontrole" i obavezao obe zemlje da spor oko Kašmira rešavaju bilateralno. 

Bez rešenja ni posle četvrtog sukoba

Utvrđivanje linije primirja nije sprečilo četvrti sukob koji je izbio 1999. godine, kada su pakistanske snage prešle pomenutu liniju i napale indijske položaje. Nakon dva meseca borbi, pakistanska vojska je potisnuta.  

Poginulo je više od 1.500 ljudi, a tokom sukoba nije napravljen nikakav teritorijalni pomak. 

Kakvo je stanje u Kašmiru danas?

Međutim, spor oko Kašmira do danas nije rešen. U ovoj oblasti muslimani čine 96 odsto stanovništva. U indijskom Kašmiru živi deset miliona, a u pakistanskom četiri i po miliona ljudi.  

Prostor duž linije kontrole duge 740 kilometara jedan je od najmilitarizovanijih na svetu. Indijska vojska u ovoj oblasti ima posebna ovlašćenja za razbijanje pobune, garantovana Zakonom o specijalnim ovlašćenjima oružanih snaga.  

Uprkos povremenim izmenama, zakon je i dalje predmet kontroverzi. Indijska kontrola Kašmira za vlasti u Nju Delhiju predstavlja branu od prodora muslimanskog uticaja, za koji indijske vlasti strahuju da bi mogao da podstakne separatizam i u drugim provincijama.  

Za Pakistan, Kašmir ima geostrateški značaj, jer reka Ind, koja predstavlja žilu kucavicu pakistanskog vodosnabdevanja, izvire upravo u ovoj oblasti.