El Salvador uvodi porez od 30 odsto na strane donacije za NVO sektor: "Cilj je zaštita nacionalnog suvereniteta"
Komentari
24/05/2025
-19:00
Kongres El Salvadora je usvojio zakon kojim se uvodi porez od 30 odsto na transakcije stranih donatora ka lokalnim NVO organizacijama. Ovaj zakon je deo akcije suzbijanja "stranih agenata", što kritičari smatraju potezom za jačanje državne kontrole nad nevladinim sektorom, piše Reuters.
Kongres ove centralnoameričke zemlje odobrio je zakon sa 57 glasova za i tri protiv. Zakon će stupiti na snagu osam dana nakon objavljivanja u zvaničnom glasniku.
Zakonodavci tvrde da će zakon unaprediti transparentnost u radu NVO sektora, kao i transparentnost njihovog uticaja u El Salvadoru.
Ideja je i da se napravi registar u koji se organizacije moraju upisati, a sredstva prikupljena novim porezom namenjena su za opšte, javne ili društvene interese.
"Popunjavamo pravni vakuum, jer do sada ove aktivnosti nisu bile pod posebnim regulativama. Aktivnosti stranih agenata biće uređene i nadzirane kroz ovaj novi registar", izjavila je poslanica vladajuće stranke "Nove ideje", Sueci Kaljehas, u svom govoru i dodala:
"Cilj je zaštita nacionalnog suvereniteta i sprečavanje prikrivenog stranog mešanja".
Sredstva USAID-a preusmerena na NVO sektor zbog "nedostatka vladavine prava"?!
Mala zemlja Centralne Amerike od dolaska predsednika Najiba Bukelea na vlast 2019. godine prolazi kroz značajne promene. Te promene su u jednom delu svetske javnosti hvaljene kao pozitivne, a u drugom delu oštro kritikovane.
Povezane vesti
Ipak, kada je u pitanju nacionalni suverenitet i "sprečavanje stranog mešanja", koje je apostrofirala poslanica Kaljehas, to su i osnovne tačke programa predsednika Bukelea.
Sada ugašena američka organizacija USAID, koju je predsednik SAD Donald Trampa okarakterisao kao "kriminalnu organizaciju", u ovoj zemlji je aktivna od 1962. godine.
Ova zemlja se u periodu 2013-2022. godine našla visoko na listi najvećih primalaca pomoći USAID-a. Već u tom periodu veliki deo te pomoći bio je usmeren na NVO sektor, tj. sektor civilnog društva.
Samo 2020. godine od 60 miliona dolara, koliko je USAID uložio u El Salvador, 7,5 miliona dolara je bilo usmereno na NVO sektor. Već sledeće godine, USAID je celokupna sredstva opredeljena za projekte u El Salvadoru sa vlade preusmerio na civilni, NVO sektor.
Ovakva odluka pravdana je tvrdnjom da je u El Salvadoru upitna "vladavina prava", što se poklapa sa dolaskom Najiba Bukelea na vlast. On je i pobedio na izborima na platformi borbe protiv kriminala, kojim je zemlja bila osakaćena decenijama.
profimedia
U zemlji od 6,3 miliona stanovnika samo za poslednje tri decenije život je u nasilju kriminalnih bandi izgubilo oko 120.000 ljudi. Taj broj za skoro duplo premašuje broj mrtvih u građanskom ratu u toj zemlji 1980-1992. godine.
Bezumno nasilje je za mnoge Salvadorce stvorilo nemoguće uslove za život, nalik distopijskim i postapokaliptičnim filmovima, a po procenama iz 2018. njih 1,35 miliona je živelo u SAD, nakon bekstva iz zemlje.
Povezane vesti
Glavni grad, Salvador, tokom 2015. godine zauzimao je ubedljivo prvo mesto na listi gradova sa najvećom stopom ubistava. Čak 105 ljudi na 100.000 stanovnika gubilo je život, što je u odnosu na broj stanovnika više nego u nekim ratnim područjima.
Takvu situaciju je Najib Bukele, hrišćanin poreklom iz Palestine, prekinuo već u prve dve godine mandata. Do spomenute 2021. godine, kada USAID preusmerava sredstva na NVO sektor, drakonskim kaznama i borbom protiv kriminala, stopa ubistava u gradu je spala na 17,5 na 100.000 stanovnika.
Na početku drugog mandata, s obzirom da je s lakoćom reizabran za predsednika države, ta stopa ubistava spala je na 2,4. To je ubedljivo najniže od svih zemalja zapadne hemisfere, uključujući Kanadu, inače jednu od "najmiroljubivijih" nacija na svetu.
Povezane vesti
Optužbe na račun Bukelea i njegovog načina vladanja
Da bi razorenu zemlju vratio u kolosek normalnog života i razvoja, predsednik Bukele je posegao za kontroverznim metodama borbe protiv bandi.
Na uzvratni udarac bandi i njihove nasumične napade širom zemlje, predsednik je odgovorio "blickrigom". Niz brzih akcija i ukidanja osnovnih ustavnih prava bile su usmerene na sve koji su imali veze sa organizovanim kriminalom.
Ukupno, u prva dva meseca vanrednog stanja uhapšeno je više od 33.000 ljudi, prema policijskim podacima koje je objavio portal InSight Crime.
Bande su sada skoro potpuno istrebljene, što je zvučalo kao naučna fantastika do pre nekoliko godina, pa ne čudi što su istraumirani Salvadorci sa čak 85 procenata glasova u februaru prošle godine ponovo izabrali Bukelea, a njegovoj stranci podarili 54 od 60 mesta u skupštini.
Tanjug AP/Alex Brandon
Prema analizi InSight Crime-a tri glavna faktora Bukeleovog uspeha su ekstremne pravne mere (suspenzija ustavnih prava), širenje definicije povezanosti sa bandama da obuhvata mnogo više saradnika, kao i koncentracija političke moći jer njegova partija "Nove ideje" kontroliše skupštinu.
To je rezultiralo hapšenjem oko 80.000 osumnjičenih, zbog čega je El Salvador sagradio najveći zatvor na svetu kod grada Tekoluka, koji je otvoren u januaru 2023. godine.
Optužbe za kršenje ljudskih prava došle su nakon što je svojim akcijama Bukele dao i pravni okvir kroz zakone kojima je zadatak da pripadnike bandi drže što duže iza rešetaka.
Svi oni su sada u El Salvadoru pripadnici "terorističkih grupa", a podeljeni su na članove, one koji žele da budu članovi i saradnike. Činjenica da je kriminal u zemlji bio tako česta i duboka pojava svedoči o gustoj i razgranatoj mreži onih na koje je sila zakona morala da bude usmerena.
Ova podela je bila i glavni povod za hapšenja tokom uvedenog vanrednog stanja. U januaru 2023. godine "Human Rights Watch" i organizacija "Cristosal", pozivajući se na procurelu vladinu bazu podataka, saopštili su da je 39.000 od tada 61.000 ljudi zatvorenih u okviru vanrednog stanja, uhapšeno zbog nezakonitog udruživanja.
Kome je USAID pomagao pre 2021. godine i zašto je pomoć preusmerena sa institucija na optužene?
Do 2021. godine u El Salvadoru bili su aktivni i projekti USAID-a koji su se ticali "jačanja pravosudnog sektora. Za jedna takav "Justice Sector Strengthening Project", bilo je izdvojeno 21,4 miliona dolara.
U planu je bila reforma krivičnog pravosuđa, povećavanje transparentnosti sudstva i promocija učešća građana u pravosudnim reformama.
Projekat je uključio osnivanje 25 centara za pomoć žrtvama unutar policijskih jedinica, kancelarija javnih branilaca i pravosudnih centara, koji pružaju pravnu, medicinsku i psihološku podršku.
USAID je podržao, tj. upravljao i meritokratskim izborom i unapređenjem sudija, radio sa Vrhovnim sudom na jačanju jedinica za istraživanje nepravilnosti sudija i advokata, i promovisao kampanje za učešće građana u nadzoru reformi.
Ipak, nakon obustave pomoći vladinim agencijama i institucijama, kada su sredstva usmerena na NVO, USAID je počeo da radi sa organizacijama poput "Dexis Consulting Group".
Cilj je bio proširenje pravosudnih usluga usmerenih na građane, posebno za žrtve kriminala i optužene. Projekat je naglašavao perspektivu građana, a ne samo institucionalne reforme, sa ciljem izgradnje poverenja u krivični pravosudni sistem.
Projekat je takođe uključio podršku javnim braniocima za bolju zastupljenost klijenata, jačanje nezavisnosti i transparentnosti pravosuđa, i inovativne strategije za angažovanje civilnog društva.
Osim institucija sudstva, korisnici pomoći su bile i snage reda i zakona sa milionskim iznosima. Međutim, od 2021. godine finansijska sredstva nisu precizirana, i u mnogim slučajevima nije objavljeno ko i koliko je novca dobio.
Tanjug/AP/El Salvador presidential press office
Ono što je poznato je da je npr. salvadorska fondacija "Gloria de Kriete" bila korisnik sredstava USAID u iznosu od 7,1 milion dolara, od kojih je deo otišao i za obrazovne incijative. Te inicijative su uključivale i prevenciju kriminala u saradnji sa organima reda.
Osim USAID-a, na terenu su bile aktive i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša i Ford fondacija, koje su podržavale inicijative za ljudska prava i pravosudne reforme.
Donošenjem zakona o oporezivanju inostranih donacija NVO sektoru i registru "stranih agenata", sva sredstva koja se slivaju u El Salvador biće prijavljena. Stroga kontrola i porez od 30 odsto, u skladu su sa ranije iznetim stavovima Bukelea.
Prilikom govora na 78. zasedanju Generalne skupštine UN 19. septembra 2023. godine on je govorio upravo u nacionalnom suverenitetu i slobodi u kontekstu preporoda koji je doživela njegova zemlja.
"Oni vide šta se dešava u El Salvadoru i pitaju: 'Zašto se isto ne može desiti u našim zemljama?' Odgovor je jasan i jednostavan. Moraju sami donositi svoje odluke. Moraju potvrditi svoje pravo da koriste zdrav razum, usvajaju svoje recepte, sprovode svoje planove i osmišljavaju svoje sisteme", rekao je Bukele i dodao:
"Nijedna zemlja nema pravo da nameće svoje ideje ili način rada, posebno kada ti načini ne funkcionišu u našim zemljama. U svakoj odluci koju smo doneli, potvrdili smo svoje legitimno pravo da sami upravljamo, čak i ako bi to značilo da grešimo. Ali nismo pogrešili. Uspeli smo", rekao je on.
Komentari (0)