Talas mikroplastike velika pretnja po zdravlje ljude: Stručnjaci upozoravaju na hitnu akciju
Komentari
02/12/2025
-16:23
Talas mikroplastike koji neprestano raste već predstavlja pretnju po životnu sredinu i zdravlje ljudi, ali kako se svet zagreva, što donosi sve ekstremnije vremenske nepogode, ona postaje "mobilnija, postojanija i opasnija“, navodi nova studija koja poziva na hitnu akciju.
Veza između plastike i klimatskih promena obično se posmatra kroz prizmu krivice plastike za ovu krizu: više od 98% plastike proizvodi se korišćenjem fosilnih goriva, a emisije štetnih gasova javljaju se u svakoj fazi njenog životnog ciklusa, od proizvodnje do odlaganja.
Mnogo ređe se govori o tome kako same klimatske promene, izazivajući sve češće i intenzivnije talase vrućine, požare i poplave, povećavaju zagađenje plastikom, šire ga na veće površine i čine ga još opasnijim, prenosi CNN.
Tim naučnika proučio je stotine istraživanja i pronašao "dovoljno dokaza“ da klimatske promene pogoršavaju zagađenje plastikom u vodi, zemljištu, atmosferi i među divljim životinjama, navodi analiza objavljena u četvrtak u časopisu Frontiers in Science.
"Zagađenje plastikom i klimatske promene su međusobno povezane krize koje se međusobno intenziviraju“, rekao je glavni autor studije, Frank Keli profesor na Školi za javno zdravlje Imperial College-a u Londonu.
Veze između ove dve krize su brojne i složene. Rast temperature, vlažnosti i izloženost sunčevoj svetlosti razgrađuju plastiku, čineći je krhkom i napuklom, što ubrzava njeno raspadanje u sitne fragmente. Studija ističe da bi povećanje temperature za 10 stepeni Celzijusa tokom ekstremnog talasa vrućine moglo udvostručiti brzinu razgradnje plastike.
Ekstremne oluje, poplave i jaki vetrovi takođe ubrzavaju razgradnju plastike, pokreću je i šire na veće površine. Na primer, tajfuni u Hong Kongu povećali su koncentraciju mikroplastike u pesku na plažama gotovo 40 puta, pokazuje jedno nedavno istraživanje.
Povezane vesti
U neobičnom obratu, poplave mogu pomoći i u stvaranju "plastičnih stena“, koje nastaju kada se kamen i plastika hemijski povežu i spoje. Takve formacije postaju žarišta za stvaranje mikroplastike.
Tanjug AP/A. Pérez Meca/Europa Press via AP
Šumski požari, podstaknuti visokim temperaturama i sušom, gutaju kuće, kancelarije i vozila, oslobađajući mikroplastiku i veoma toksične spojeve u atmosferu.
Analiza je takođe pokazala da klimatske promene mogu učiniti plastiku još štetnijom.
Mikroplastika deluje kao "Trojanac“, prenoseći supstance poput pesticida i takozvanih "večnih hemikalija“, koje se teško razgrađuju u prirodi. Više temperature mogu pomoći plastici da lakše apsorbuje i oslobađa ove štetne zagađivače, kao i da pojača mogućnost ispuštanja opasnih hemikalija koje su same sadržane u plastici.
Kako se dve krize, zagađenje plastikom i klimatske promene, sudaraju, uticaj na životinje, posebno morske, mogao bi biti značajan, navodi izveštaj.
Istraživanja na koralima, morskim puževima, ježevima, školjkama i ribama pokazala su da ih zagađenje mikroplastikom čini manje sposobnim da se nose sa rastućim temperaturama okeana i zakiseljavanjem, oba podstaknuta klimatskim promenama.
Povezane vesti
Koja su potencijalna rešenja za ovu krizu?
Studija predlaže više rešenja za ovu krizu, uključujući smanjenje upotrebe plastike, ponovnu upotrebu i reciklažu, kao i redizajn proizvoda i eliminisanje nepotrebne plastike za jednokratnu upotrebu.
Unsplash
"Najveća nada“ za uspeh bio bi pravno obavezujući globalni sporazum o plastici, sa ciljem da se okonča zagađenje, navodi izveštaj. Međutim, godine pregovora nisu dovele do dogovora, jer su zemlje i dalje duboko podeljene, posebno oko pitanja uvođenja ograničenja u proizvodnji plastike što mnogi stručnjaci za zaštitu životne sredine smatraju ključnim za suzbijanje ove krize.
Autori izveštaja tvrde da je pronalaženje rešenja sve hitnije, jer se očekuje da će situacija postajati sve gora. Globalna godišnja proizvodnja plastike porasla je 200 puta između 1950. i 2023. godine, a predviđa se da će i dalje rasti kako svet prelazi na čistu energiju, dok naftne kompanije preusmeravaju investicije u plastiku.
"Moramo delovati sada, jer plastika koja se danas odbacuje preti budućim globalnim poremećajima u ekosistemima“, rekla je Stefani Rajt, autorka studije i vanredna profesorka na Školi za javno zdravlje Imperial Koledž u Londonu.
Komentari (0)