Parlamentarni izbori u Jermeniji: Pašinjan teži bližim odnosima sa EU i SAD uprkos vezama sa Rusijom
Komentari07/06/2026
-12:46
U Jermeniji se održavaju parlamentarni izbori o geopolitičkoj budućnosti zemlje, jer aktuelni premijer Nikol Pašinjan teži bližim odnosima sa Evropskom unijom i Amerikom, uprkos dugogodišnjim vezama sa Rusijom.
Analitičari smatraju da stranka aktuelnog premijera ima šanse da zadrži parlamentarnu većinu, iako mnoge opozicione partije učestvuju sa proruskim platformama.
Nekoliko meseci pre izbora, Rusija, koja ima vojnu bazu u Jermeniji, upozorila je da bi okretanje Jerevana ka zapadu moglo imati strašne političke i ekonomske posledice. Jermenski premijer počeo je oprezno da slabi veze sa Moskvom, pridruživši se Međunarodnom krivičnom sudu 2023. godine i suspendujući članstvo u ODKB-u, odnosno Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti kojom upravlja Rusija.
Tanjug/AP/Anthony Pizzoferrato
"Rezultati našeg rada pokazuju da smo danas država više nego ikad pre, suvereniji nego bilo kad ranije, mirniji, i naš mir će trajati", rekao je.
Jermenija je zvanično proglasila svoje težnje o pridruženju Evropskoj uniji i bila domaćin samita Evropske političke zajednice u Jerevanu početkom maja.Pobeda na izborima omogućila bi aktuelnom premijeru da nastavi ovaj trend, kao i da finalizuje sporazum sa Azerbejdžanom.
"Postoji veliko interesovanje za ove izbore, a ulozi su visoki i na domaćem i na međunarodnom planu. Nesrazmerno ozbiljne geopolitičke tenzije su se slile u ovoj zemlji, ali mislim da te tenzije nisu realne", rekao je Robert Kočarjan, lider jermenskog opozicionog bloka.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Građani različito gledaju na poteze vlasti.
Povezane vesti
"Nekada sam glasala za Pašinjana, verovala sam u njega, ali danas vidimo kako ljudi žive: siromaštvo je na svakom koraku, krađa je mnogo veća, a korupcija nije prestala", navela je je jedna stanovnica Jerevana, a njen sugrađanin dodaje:
"Stvarno je loše. Učinjeno je dosta promena, 75% je ostvareno. Preostalih 25% nije zbog geopolitičkih dešavanja i promena širom sveta, ali će verovatno i to biti urađeno".
Rusija bi mogla da izvrši dodatni pritisak na Jermeniju, jer kontroliše značajan deo energije i infrastrukture zemlje i snabdeva je jeftinim gasom.
"Jermenija je posvećena delikatnom balansiranju. Drugim rečima, ne ide predaleko, ostajući u okviru Evroazijske ekonomske unije, što isključuje članstvo u Evropskoj uniji. Jermenija zapravo diverzifikuje partnere, ne želeći nužno da izazove Rusiju. I na taj način, Jermenija je pragmatična: ona bira svoje bitke sa Rusijom i ne izaziva nepotrebno preteranu reakciju Rusije", rekao je Ričard Giragosijan, direktor Centra za regionalne studije.
Jermenski parlament ima 101 mesto, a poslanici se biraju na mandat od 5 godina, pri čemu stranke moraju da pređu cenzus od 4% kako bi ušle u Skupštinu.
Komentari (0)