Virtuelna realnost i stvarna žeđ: Koja je (ekološka) cena našeg online života?

Koristimo ChatGPT i druge slične aplikacije i alate generativne veštačke inteligencije svakog dana, sata i sekunde. Oni nam pomažu u najmanjem poslu koji treba da obavimo, i pošto je to savršeno jasno svim tehnološkim kompanijama, koje gledaju kako im prihodi rastu, AI sada od sporedne delatnosti postaje njihovo glavno zanimanje. Međutim, cena ove, inače za nas korisne aktivnosti, mnogo je veća nego što možemo da zamislimo.

U šokantnom otkriću, zajedničko istraživanje SourceMaterial-a i lista "Guardian" bacilo je svetlo na brzo rastuću ekološku krizu. Nalazi su pokazali da velike tehnološke kompanije, poput Amazona, Majkrosofta i Gugla, odnosno "velika trojka" - grade i upravljaju data centrima u nekim od područja sa najvećom nestašicom vode na svetu. Kako se veštačka inteligencija i cloud computing razvijaju vrtoglavom brzinom, fizička infrastruktura koja podržava ovaj razvoj vrši sve veći pritisak na ograničene vodne resurse, često u zajednicama koje ne mogu da priušte njihovo iscrpljivanje.

Voda za mašine u žednom svetu

Istraživanje je identifikovalo 38 postojećih data centara koje vode tri tehnološka giganta u područjima sa nestašicom vode na pet kontinenata, kao i 24 druga koja su u izgradnji. Ova postrojenja troše ogromne količine vode za hlađenje, malo poznatu ali ključnu funkciju koja omogućava ogromnim serverima unutar njih da rade bez pregrevanja.

Ovi data centri su kičma našeg digitalnog života. Svaki poslati imejl, svaki video gledan na YouTube-u i svako pitanje postavljeno AI alatima poput ChatGPT-a uključuje farme servera smeštene u data centrima. Ova ogromna postrojenja zahtevaju stalno hlađenje, koje se često postiže sistemima isparavanja, koji prirodno troše značajne količine slatke vode.

profimedia

Na primer, u jugozapadnom regionu Sjedinjenih Država, gde već decenijama vladaju uslovi suše, grad Mesa u Arizoni je domaćin data centara kojima upravljaju i Meta i Gugl. Guglovo postrojenje u gradu je koristilo preko 189 miliona litara vode samo u 2022. godini, količinu dovoljnu da snabdeva stotine domaćinstava tokom cele godine. U međuvremenu, Majkrosoftov data centar u obližnjem Goodyear-u predviđa da će trošiti oko 200 miliona litara godišnje kada bude u punom pogonu.

U Santjagu u Čileu, još jedan Guglov data centar smešten je u senci Anda, gde stanovnici već imaju probleme sa nestašicom vode zbog prekomernog crpljenja i pogoršanja klimatskih promena. Čile je proglasio vodu "pitanjem nacionalne bezbednosti", ali tehnološki giganti nastavljaju da ulažu u region zbog povoljne poslovne klime i pristupa obnovljivim izvorima energije.

Kriza globalnih razmera

Međutim, ovo nije samo lokalni problem. Od regiona Vestern Kejp u Južnoj Africi sklonog suši do suve države Telangana u Indiji, data centri se umnožavaju u oblastima gde je svaka kap vode predmet spora. Izveštaj SourceMaterial-a i Guardian-a ističe nove projekte koji su u toku u područjima kao što su sušna oblast Saragose u Španiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i delovima Australije. Svaka od ovih regija se suočava sa problemima vodne sigurnosti.

AP photo

Ono što čini situaciju još više zabrinjavajućom jeste nedostatak transparentnosti. Većina tehnoloških kompanija nije obavezna da javno objavljuje tačnu potrošnju vode, a kada to čine, podaci se često grupišu po regionima ili se prijavljuju sa značajnim kašnjenjem. Ova netransparentnost otežava istraživačima, novinarima i lokalnim zajednicama da procene puni ekološki uticaj ovih aktivnosti.

Eksplozija veštačke inteligencije

Pojava generativne veštačke inteligencije, uključujući velike jezičke modele poput GPT-4, dovela je do eksplozivnog rasta potreba za obradom podataka. Obuka ovih modela uključuje obradu triliona podataka na hiljadama moćnih računara, što eksponencijalno povećava zahteve za energijom i hlađenjem. Prema studiji iz 2023. godine sa Univerziteta Kalifornije, obuka samo jednog velikog modela veštačke inteligencije može potrošiti preko 700.000 litara sveže vode.

AP Photo/David Goldman

Sa ubrzanjem razvoja veštačke inteligencije i konkurencijom velikih tehnoloških kompanija za osvajanje tržišnog udela, očekuje se da će ova potrošnja rasti. Do 2027. godine, analitičari predviđaju da će data centri širom sveta trošiti i do 20 odsto više vode nego 2022. godine, što je trend koji se u velikoj meri pripisuje planovima ekspanzije takozvanih "hiper-skalera", poput Amazon Web Services (AWS), Microsoft Azure i Google Cloud.

Odbrana velikih tehnoloških kompanija

Kao odgovor na rastuće kritike, tehnološke kompanije su objavile izjave u kojima naglašavaju svoju posvećenost održivosti. Google se obavezao da će do 2030. godine nadoknaditi 120 odsto vode koju troši. Microsoft takođe tvrdi da će postati "vodno pozitivan" do iste godine, što znači da će vratiti u životnu sredinu više vode nego što troši.

Međutim, kritičari tvrde da ovim obavezama nedostaje odgovornost i konkretni ciljevi, naglašavajući da njihovi predlozi ne garantuju nužno vraćanje čiste, pijaće vode u snabdevanje zajednice. Štaviše, napori za nadoknadu se retko sprovode u istim vodnim slivovima gde se vrši potrošnja.

AP Photo/Charlie Riedel

Data centar može crpeti milione litara vode iz područja Arizone pogođenog sušom, dok finansira projekat obnove močvara u Oregonu, tehnički ispunjavajući ciljeve kompenzacije, ali bez ublažavanja lokalnih uticaja.

Poziv na promenu

Kako se klimatska kriza pojačava, očekuje se da će nestašica vode postati jedan od centralnih sukoba za resurse 21. veka. Mnogi stručnjaci tvrde da je instaliranje infrastrukture sa visokom potrošnjom vode u već sušnim područjima neodrživo.

Neke opštine su već počele da reaguju. Godine 2023, mali grad Dejls u Oregonu, duž reke Kolumbije, započeo je pravnu bitku sa Google-om zbog povećane potrošnje vode, zahtevajući veću transparentnost i konsultacije sa zajednicom.

Druge zajednice u Španiji i Južnoj Africi pokrenule su kampanje, tražeći obustavu razvoja novih data centara.

Put ka održivijoj budućnosti

Malo je verovatno da će se zavisnost sveta od digitalnih tehnologija smanjiti. Međutim, infrastruktura koja podržava naš onlajn život mora se preispitati sa prioritetom na pitanje održivosti. Alternative, kao što su hlađenje uranjanjem, sistemi suvog hlađenja i instaliranje data centara u hladnijim i vlažnijim klimama, tehnički su izvodljive i već se koriste u ograničenom obimu.

Još kritičnija je, međutim, činjenica da postoji rastući konsenzus da tehnološki giganti ne treba da podležu višim ekološkim standardima. Transparentnost u korišćenju vode, stroge procene uticaja na životnu sredinu i učešće lokalnih zainteresovanih strana, međutim, moraju biti neprikosnoveni elementi svakog novog projekta.

Paradoks je jasan: isti alati dizajnirani da učine naš život pametnijim, efikasnijim i povezanijim mogu potkopavati ekosisteme i zajednice od kojih zavise. U našoj žurbi da izgradimo digitalnu budućnost, ne smemo zaboraviti našu prirodnu "sadašnjost" od koje zavisi ceo naš život.