Toplotni talas čak i na Grenlandu: Kako promene vremenskih obrazaca u hladnim zemljama mogu uticati i na Evropu

Prolećne vrućine bi mogle predstavljati nadolazeću pretnju za ranjive ljude čak i na Islandu i među inuitskim zajednicama na Grenlandu.

"Ljudi često misle na zemlje poput Indije, Italije i SAD-a kada govorimo o klimatskim promenama i toplotnim talasima", kaže dr Sара Kju, istraživačica u Kraljevskom meteorološkom institutu Holandije.

Međutim, kao što pokazuje nova studija grupe Svetska vremenska atribucija (WWA), "čak i zemlje s hladnom klimom doživljavaju visoke temperature bez presedana".

Toplotni talas na Islandu i Grenlandu prošlog meseca bio je oko 3°C topliji zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, otkrila je grupa istraživača.

Dana 15. maja, stanica na aerodromu Egilsstadjir na Islandu zabeležila je 26,6°C, što je novi nacionalni rekord za taj mesec. Samo nekoliko dana kasnije, 19. maja, stanica Ittoqqortoormiit na istočnom Grenlandu prijavila je 14,3°C, znatno iznad mesečnog proseka dnevnih maksimalnih temperatura od 0,8°C.

"Nekima, porast od 3°C možda ne zvuči kao mnogo, ali doprineo je masovnom gubitku leda na Grenlandu", dodaje dr Kju, jedna od 18 globalnih istraživača iza nove WWA studije.

Vrućina izazvana klimatskim promenama od 15. do 21. maja dovela je do oko 17 puta većeg topljenja ledenog sloja Grenlanda u odnosu na prosek, prema preliminarnoj analizi Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu u SAD-u.

Arktičke zajednice osećaju vrućinu

"Na Arktiku, lokalno stanovništvo je izgradilo zajednice zasnovane na vremenskim uslovima koje su bile stabilne vekovima", kaže Maja Vahlberg, tehnička savetnica u Crvenom krstu/Crvenom polumesecu Centra za klimatske promene.

"Talasi vrućine poput ovih ukazuju na nove rizike na Grenlandu i Islandu, koji se zagrevaju mnogo brže od drugih regiona"

Arktik se zagreva brzinom više nego dvostrukom u odnosu na globalni prosek. Ova pojava, poznata kao arktička amplifikacija, uglavnom je podstaknuta topljenjem morskog leda: kako led nestaje, zamenjuje ga sve veća površina tamnog okeanskog vodenog prostranstva koje apsorbuje sunčevu svetlost umesto da je reflektuje.

"Inuitske zajednice suočavaju se sa sve većim pretnjama po tradicionalni način života, dok su ljudi na Islandu sa postojećim zdravstvenim problemima sve ranjiviji na rastuće vrućine“, dodaje Valberg.

Iako Island beleži vrlo nisku stopu smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom u poređenju sa zemljama južne Evrope, toplotni talas verovatno je uticao na ljude sa osnovnim zdravstvenim poteškoćama pre nego što su imali vremena da se aklimatizuju.

Upozorenja o opekotinama od sunca i omekšanim putevima na Islandu naglašavaju kako zemlje sa hladnom klimom počinju da doživljavaju nove klimatske rizike koji ih mogu zateći nespremne, kažu istraživači.

profimedia

Gubitak morskog leda takođe utiče na zajednice autohtonih Inuita, koji čine 90 odsto populacije Grenlanda. Pouzdan morski led je od vitalnog značaja za putovanja, a tanji led stvara nestabilne uslove koji onemogućavaju pristup tradicionalnim lovištima.

Gubitak morskog leda takođe dovodi do brzog opadanja broja saonica pasa na Grenlandu, koje su Inuitske grupe koristile hiljadama godina.

Islandski toplotni talasi će biti za dodatnih 2°C jači

Toplotni talas na Arktiku možda još deluje kao izuzetak, ali takvi događaji postaju sve češći.

"U poslednjim godinama, moji kolege i ja iz Klimatske grupe u Merlocijskom meteorološkom zavodu primetili smo neobične vremenske ekstremne pojave, poput padavinskih događaja koji u trajanju i količini daleko prevazilaze ono što je možda očekivano na osnovu prethodnih podataka“, kaže dr Haldor Bjornson, vođa grupe u Merloku. "Ukratko, stare statistike ne važe više".

Toplotni talas u maju oborio je rekorde čak i na vremenskim stanicama starijim od više od jednog veka — na primer, u Stykkisholmu, gde postoje pouzdani podaci više od 174 godine. Dr Bjornson navodi da je taj događaj bio najveći toplotni talas u maju koji su ikada videli, pri čemu je 94 odsto meteoroloških stanica zabeležilo nove temperature.

"Ono čemu svedočimo nije samo izolovani događaj, već promena u vremenskim statistikama", ističe ona.

Ako emisije gasova staklene bašte i dalje budu išle po predviđenom kursu, a zagrevanje dostigne 2,6°C do 2100. godine, toplotni talasi na Islandu bi mogli biti za dodatnih 2°C jači.

Za Grenland, naučnici su analizirali podatke sa vremenske stanice u istočnom delu zemlje. Otkrili su da je najtopliji dan u maju bio otprilike 3,9°C topliji nego u prethodnim godinama.

Iako ta analiza nije uključivala klimatske modele, naučnici smatraju da je verovatno da je skoro sav porast uzrokovan klimatskim promenama.

Kako topli talasi na Arktiku utiču na ceo svet?

"Ono što se dešava na Arktiku, ne ostaje tamo“, upozorava dr Friderik Oto, vanredni profesor nauke o klimi u Centru za zaštitu životne sredine na londonskom Imperijal koledžu.

"Neobična vrućina ubrzala bi topljenje leda i doprinela porastu nivoa mora, što preti opstanku zajednica na malim ostrvima, poput Vanuatu, Kiribati i Tuvalu, kao i autohtonim narodima kao što su Inuiti"

Grenland svake godine gubi u proseku 43 milijarde tona leda, a sve veći broj dokaza upućuje na to da bi nastavak zagrevanja mogao dovesti zemlju do tačke zasićenja gde će topljenje ledenog pokrivača postati ireverzibilno.

profimedia

Nedavna studija upozorava da čak i zagrevanje od 1,5°C može izazvati gubitak ledenih pokrivača na Grenlandu i Antarktiku, što bi u narednim vekovima moglo izazvati porast nivoa mora od nekoliko metara, čime bi bila ugrožena postojanost niskih ostrva širom sveta.

Još jedna tačka preokreta koja bi mogla imati zabrinjavajuće posledice po Evropu jeste topljenje ledenog pokrivača na Grenlandu koje usporava Severnoatlansku meridijalnu struju (AMOC), ogromnu okeansku struju koja bi mogla oslabiti ili potpuno prestati s radom usled daljeg topljenja leda, što bi moglo poremetiti globalne klimatske obrasce, izazvati snažne vremenske promene širom sveta i baciti Evropu u duboki mraz.

"Tačno znamo šta izaziva zagrevanje i topljenje leda — sagorevanje nafte, gasa i uglja. Dobra vest je da možemo zaustaviti da ekstremne vrućine postanu još jače i jače, a to znači da moramo odustati od fosilnih goriva“, dodaje dr Oto.

"To nije magija. Mi posedujemo znanje i tehnologiju, ali je neophodno da shvatimo da su ljudska prava za sve, ne samo za bogate i moćne"