Iza kulisa NATO krize: Kako Tramp testira granice evropske bezbednosti

Evropski zvaničnici su radili na načinima da ubede Donalda Trampa da zadrži Sjedinjene Američke Države u NATO-u, uprkos ozbiljnim tenzijama zbog rata u Iranu. Međutim, njegova nagla odluka da smanji američke trupe u Nemačkoj predstavlja najnoviji znak da takvi napori imaju svoje granice i da su daleko od toga da će sigurno uspeti.

Suština odluke, koja je objavljena u petak i kojom se povlači 5.000 vojnika iz Nemačke, nije iznenadila NATO zvaničnike. Evropski lideri su se složili sa američkim predsednikom da će Evropljani preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbednost umesto američkih snaga.

Odustajanje od plana da se u Nemačku rasporede američke krstareće rakete dugog dometa Tomahawk bilo je još zabrinjavajuće za Berlin. Ipak, ni to nije predstavljalo potpuno iznenađenje, pošto je taj dogovor postignut za vreme Trampovog prethodnika, Džoa Bajdena, a američke zalihe Tomahawka su dodatno iscrpljene zbog američko-izraelskog rata protiv Irana.

Još alarmantnije za evropske vlade bio je način na koji je odluka doneta - uz malo prethodnog obaveštavanja ili konsultacija, i uz to što su američki zvaničnici povezali potez sa Trampovim nezadovoljstvom kritikom nemačkog kancelara Fridriha Merca na račun američkog vođenja rata u Iranu.

"Ono što zabrinjava nije brojka od 5.000 vojnika, već politička poruka iz Vašingtona da dugogodišnja, apsolutno pouzdana partnerstva više ne deluju kao da išta znače i da izgledaju kao da su podložna proizvoljnim odlukama“, izjavila je Sijemtje Meler, visoka poslanica nemačkih Socijaldemokrata, koji su deo Mercove vladajuće koalicije.

profimedia

Ovaj potez usledio je nakon Trampovih optužbi da saveznici SAD ne čine dovoljno da podrže Sjedinjene Države u ratu u Iranu, kao i njegovih nagoveštaja da to znači da Vašington više ne mora da poštuje član 5 NATO sporazuma o uzajamnoj odbrani, prenosi Rojters.

Tramp je dodatno doveo savez do ivice krize pretnjama da će preuzeti Grenland od Danske, koja je takođe članica NATO-a. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pomogao je da se ta kriza smiri, ali suštinski spor i dalje nije rešen.

Evropa strahuje od novih Trampovih poteza

Evropski diplomati kažu da strahuju da bi Tramp mogao preduzeti nove poteze koji bi dodatno testirali savez pred samit lidera 32 zemlje članice u Ankari u julu, posebno ako rat u Iranu do tada ne bude završen i ako on i dalje bude izražavao nezadovoljstvo prema saveznicima.

"Dugoročna igra za NATO i evropske saveznike jeste da se izdrži do Ankare. Moramo da radimo stvari sa Amerikancima ako možemo, a bez njih ako moramo.“, rekao je jedan evropski diplomata, koji je govorio pod uslovom anonimnosti

Evropljani odbacuju Trampove kritike. Stručnjaci za odbranu kažu da Evropljani imaju malo izbora osim da pokušaju da zadrže Sjedinjene Države u savezu, s obzirom na njihovu veliku zavisnost od američke zaštite u odvraćanju mogućeg napada Rusije.

U okviru svojih napora da ubede Trampa u vrednost evropskih saveznika, zvaničnici navode da mnoge evropske zemlje poštuju dogovore koji dozvoljavaju američkim snagama da koriste baze na njihovoj teritoriji i lete kroz njihov vazdušni prostor tokom kampanje u Iranu - iako to ne žele naročito da ističu, s obzirom na to da su i Tramp i rat veoma nepopularni u velikom delu Evrope.

Dok je Španija zabranila korišćenje baza na svojoj teritoriji, Rute je rekao da zemlje uključujući Britaniju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Italiju, Crnu Goru, Portugal i Rumuniju ispunjavaju svoje obaveze.

Evropski zvaničnici takođe rade na tome da šire argumente prema Trampu, drugim američkim zvaničnicima, poslanicima i republikanski orijentisanim istraživačkim centrima da je u njihovom interesu da ostanu u okviru Severnoatlantskog saveza (NATO).

profimedia

Njihovi napori uključuju isticanje podrške za posleratnu misiju u Ormuskom moreuzu, naglašavanje vojne i ekonomske vrednosti evropskih saveznika, kao i pokazivanje da Evropa preuzima veću ulogu unutar NATO-a, navode diplomate.

Iako u savezu postoji široka podrška ovim naporima, kriza je takođe razotkrila izražene razlike među evropskim NATO liderima o tome kako odgovoriti na rat u Iranu.

Lideri zapadnoevropskih zemalja poput Španije, Francuske i Nemačke izneli su otvorene kritike, što odražava javno mnjenje u njihovim državama, ali istovremeno rizikuje Trampovu ljutnju.

S druge strane, Rute je jasno stavio do znanja da smatra anti-ratnu retoriku neproduktivnom, dok neke istočnoevropske zemlje strahuju da bi slabljenje NATO-a ohrabrilo Rusiju i zauzimaju sličan stav.

"Kada evropske zemlje kažu ‘ovo nije naš rat’, to me je užasno iznerviralo“, rekao je Rute u podkastu nakon sastanka sa Trampom.

Rute je takođe rekao da nekoliko zemalja već unapred raspoređuje ključnu logističku podršku, poput brodova za razminiranje, blizu Persijskog zaliva radi moguće misije nakon rata. Holandija, Belgija i Nemačka šalju brodove koji bi mogli učestvovati, dok Francuska i Britanija vode planiranje operacije.

"Evropski lideri su dobili poruku, čuli su poruku iz SAD jasno i glasno“, rekao je Rute.