Ključni dan NATO samita: Da li će Evropljani uspeti da "smire" Trampa i šta američki predsednik poručuje članicama?
Komentari25/06/2025
-14:03
U Hagu je počeo dvodnevni samit NATO-a, koji za cilj ima jačanje jedinstva među članicama Alijanse, ali i dogovor o većim izdvajanjima za odbranu. U fokusu su i najnovija dešavanja na Bliskom istoku, kao i rat u Ukrajini.
Prvi dan samita obeležila je rasprava o predlogu da članice NATO-a izdvajaju pet odsto BDP-a za potrebe odbrane, što bi predstavljalo značajno povećanje u odnosu na dosadašnji cilj od dva odsto. Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, ocenio je taj predlog kao "kvantni skok".
Međutim, među članicama postoji neslaganje oko izvodljivosti ovakvog cilja. Dok pojedine zemlje, poput Poljske, već izdvajaju preko četiri odsto, druge - među kojima je Španija - troše znatno manje. Premijer Pedro Sančez ocenio je predlog kao "nerazuman i kontraproduktivan" i zatražio izuzeće, u čemu su ga podržale Belgija i Slovačka. Ipak, Rute je poručio da izuzetaka neće biti.
Zvaničnici više članica upozorili su da Rusija trenutno može da proizvede više oružja za tri meseca nego što NATO industrija može za godinu dana, što, kako kažu, mora da se promeni. Rute je najavio povećanje kapaciteta vojne industrije, uključujući nove smene i proizvodne linije.
S druge strane, Rusija je kritikovala samit i poručila da NATO koristi situaciju za dodatnu militarizaciju i demonizaciju Moskve. Rute je, međutim, istakao da Rusija ostaje najveća pretnja Alijansi, uz Iran i Severnu Koreju, a sve češće se pominje i Kina, posebno u kontekstu podrške ruskoj vojnoj industriji.
Trampov dolazak u fokusu
Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je u Bundestagu da Nemačka planira da u narednim godinama izgradi najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, naglašavajući odlučnost u odbrani evropske teritorije. Merc je ocenio da Vladimir Putin ima ambiciju da "cela Ukrajina postane deo Rusije".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovao je juče u Hag. Iako neće prisustvovati glavnoj sesiji, sastaje se sa brojnim liderima. On je upozorio da saveznici moraju ubrzano da se naoružavaju i naveo da "Rusija za nekoliko godina može da napadne neku od članica NATO-a".
Povezane vesti
U fokusu pažnje je i dolazak Donalda Trampa. Američki predsednik je izjavio tokom leta ka Hagu da je Španija "uvek bila problem", ali da sada veruje da će sve članice platiti koliko treba.
Tanjug/AP/Sean Kilpatrick/The Canadian Press
Na pitanje da li ostaje posvećen članu 5. NATO ugovora, koji garantuje zajedničku odbranu u slučaju napada, Tramp je odgovorio da se taj član može "različito tumačiti“. Najavio je da će danas objasniti svoju poziciju, uključujući i stav prema deklaraciji koja osuđuje rusku agresiju.
Tramp je dodao da je prethodno razgovarao sa Vladimirom Putinom i da smatra da bi Zapad i Rusija trebalo da postignu dogovor.
Iako je prisustvo Donalda Trampa dočekano kao važan diplomatski signal, u Briselu i Hagu nadaju se da će samit proteći bez većih iznenađenja - bar dok traje.
Živulović: Evropa pokušava da smiri Trampa
Predsednik Atlantskog saveza Srbije Vladan Živulović ocenjuje da se Alijansa nalazi u periodu velikih potresa i da članice pokušavaju da dobiju vreme, kako bi se prilagodile zahtevima koji dolaze, pre svega, iz Vašingtona.
"Nažalost, dešavanja na Bliskom istoku, kriza, rat između Irana i Izraela, dosta su poremetili fokus i NATO-a i uopšte dešavanja oko NATO-a", kaže Živulović.
"Međutim, uloga Sjedinjenih Američkih Država daje sada jedan impuls članicama da razmišljaju u ovom pravcu", ističe naš sagovornik.
Povezane vesti
On dodaje da su se mnoge članice "uljuljkale u američku zaštitu i nuklearni štit", gotovo u potpunosti oslabljujući svoju vojsku i industriju.
"Računali su da će tih sto hiljada američkih vojnika u Evropi uvek biti neka odbrambena pretnja eventualnim agresorima. U ovom slučaju se pominje da bi to mogla biti Rusija", ukazuje on.
Tanjug/AP/Christian Hartmann
Živulović kaže da je dolaskom Trampa došlo do preokreta.
Povezane vesti
"Od one posvećenosti Amerike odbrani Evrope došli smo do poruke da Evropa treba sama da se organizuje i brani. Tramp daje do znanja evropskim saveznicima da se on neće mnogo mešati u njihove bezbednosne probleme", ističe on.
Zbog toga, tvrdi, evropske članice na ovom samitu pokušavaju da Trampa "smire" i izbore vreme za reorganizaciju – u smislu izgradnje vojne industrije, povećanja broja vojnika i strateških promena.
"Po ovim tonovima, laskavim Trampu od strane Rutea, kralja sinoć – vidi se da im je jako stalo da Tramp ne donese neku oštru odluku i ne preseče odmah", analizira Živulović.
Da li je pet odsto izvodljiv cilj?
Upitan da li članice danas zaista mogu da odbace predlog, Živulović podseća da se u NATO-u odluke donose konsenzusom.
"Sigurno je bila velika borba do danas ko će kako glasati. Ja verujem da će svi dići ruke.“
Nemačka, kako kaže, već sada tvrdi da joj treba deset godina da dostigne taj nivo izdvajanja. Španija je protiv.
"Oni misle da kroz istoriju mogu da budu uvek neutralni. Tramp im je poručio – teško da hoćete.“
Dodaje i da "nije to pet posto sve za oružje - tri i po posto ide na oružje, jedan i po na infrastrukturu", ali da borba tek počinje.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
"Ko će zaraditi? Počela su lobiranja. Američke firme su mnogo više potrošile para na lobiranje među evropskim članicama nego evropske firme, poput Airbusa.“
Za Vladana Živulovića jasno je da će se voditi borba između američkih i evropskih kompanija.
"Članice žele da novac ostane kod njih, kod domaćih firmi. Nažalost, Evropa nema sve što im treba. Amerikanci, na primer, imaju protivvazdušnu odbranu. Tako da će sad biti komešanja i borbe, leteće perje na sve strane", kaže naš sagovornik.
"Tramp voli bilateralne sastanke"
Živulović upozorava da će posledice od izdvajanja za odbranu osetiti svi.
"To je ogroman kolač. Amerikanci ulažu 3,4 odsto, a sad traže 5 odsto. To će se vrlo osetiti u državama članicama. Mnoga socijalna davanja će se seći na račun vojske", kaže Živulović i dodaje:
"Sve zavisi od medija kako će to prikazati. Sadašnja situacija u svetu – Ukrajina, Iran, Izrael – utiče na javnost. Neće se ljudi buniti odmah, ali ako se situacija smiri, sigurno će doći do tenzija.“
Dolazak Donalda Trampa u Hag, kaže Živulović, ima simboličku i političku težinu.
"To je jako važna poruka - da je tu, da hoće da razgovara, da neće da seče odmah. Trampu je to važno i za domaću publiku - mnogo Amerikanaca je evropskog porekla, traže da predsednik štiti Evropu", ističe on.
Tramp, dodaje on, želi bilateralne odnose.
"On voli jedan na jedan. Ne voli organizacije. S EU je u zategnutim odnosima, ali mora da balansira, čekaju ga izbori", objašnjava analitičar.
"Zelenski namerno skrajnut"
Živulović kaže i da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski "namerno sklonjen u stranu" da ne bi izazvao tenzije.
"Čeka svoju šansu, hoće da napravi dogovor sa Trampom o kupovini Patriota. Videćemo da li će uspeti", dodaje on.
Na pitanje da li Tramp može potpisati deklaraciju u kojoj se Rusija označava kao glavni neprijatelj NATO-a, Živulović odgovara oprezno.
"Ako je potpiše, znači da su se odnosi s Putinom pogoršali. Ali ne verujem – Rusi su se u sukobu s Iranom ponašali mirno, nisu se mešali, pustili su ih. Ne verujem da će Tramp sada potpisati nešto protiv Putina", sitiče on.
Konačno, ulazak Finske i Švedske u NATO vidi kao veliku promenu.
"To je četiri hiljade kilometara nove granice NATO-a s Rusijom. Napali su Ukrajinu da ne uđe u NATO, a dobili su četiri hiljade kilometara NATO granice gore. Nejasno mi je šta su planirali", zaključuje Živulović.
Komentari (0)