Kako se kotira istina u moru senzacionalizma: Da li je Tramp rekao da je sprečio rat na Kosovu i Metohiji?
Komentari06/07/2025
-18:04
Američki predsednik Donald Tramp izazvao je pometnju izjavom da je sprečio rat između Srbije i tzv. Kosova, tvrdeći da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir zbog svojih mirovnih napora. Analitičari upozoravaju da su one deo Trampovog senzacionalizma, dok njegov uticaj na sukobe u Ukrajini, Gazi i između Irana i Izraela izaziva podeljene reakcije.
Petar Ivić i Stefan Srbljanović su za Euronews Srbija analizirali Trampovu ulogu u globalnim sukobima i implikacije njegovih izjava na percepciju Srbije i regiona.
Ivić: Izjava o sprečavanju sukoba Srbije i tzv. Kosova klasični Trampov senzacionalizam
Prema Iviću, Trampova tvrdnja da je sprečio rat između Srbije i Kosova nastavlja njegovu taktiku iz prvog mandata, kada je 2020. posredovao u "Vašingtonskom sporazumu" između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i tadašnjeg premijera tzv. Kosova Avdulaha Hotija, što je promovisao kao diplomatsku pobedu.
Ivić smatra da je ova izjava usmerena na američke birače, koji nisu dovoljno upoznati s dinamikom Zapadnog Balkana, i služi za jačanje Trampovog imidža mirotvorca.
"Ovo je još jedan dokaz Trampovog klasičnog senzacionalizma koji odjekuje već od trenutka kada je preuzeo Ovalni kabinet 20. januara ove godine. Zbog čega takva senzacionalistička izjava koja malo ima utemeljenja u realnosti? Tokom prošlog Trampovog mandata imali smo onaj angažman kada je pozvao Hotija i predsednika Vučića da potpišu onaj takozvani sporazum, kasnije se ispostavilo da je njemu trebala jedna diplomatska pobeda da bi se formalno proglasio kao neki mirotvorac. Tada je bila preuveličavana situacija da može doći do otvorenog sukoba isto je i sada", rekao je Ivić.
Euronews Srbija
Ivić naglašava da su šanse za sukob između Srbije i tzv. Kosova "ravne nuli", jer tzv. Kosovo nema oružane snage sposobne za sukob, dok prisustvo KFOR-a, uključujući najveću američku bazu u Evropi, Bondstil, dodatno smanjuje rizik.
On smatra da izostanak reakcije srpskog državnog vrha na Trampovu izjavu odražava unutrašnje prioritete, poput studentskih protesta i političke krize, te da izjava nije shvaćena kao značajan diplomatski izazov.
Povezane vesti
"Mislim da je izostala prvenstveno zbog nekih unutrašnjih pitanja koja su, kako da kažem, viši prioritet sada u odnosu na spoljnu politiku. Možda imamo dešavanja koja svi znamo, koja se dešavaju trenutno", kaže on i nastavlja:
"Jednostavno, ta izjava Trumpova je negde bila toliko usputna uopšte nije stavljao neki preveliki fokus na nju da bi državni vrh sada to stavio kao neki prioritet i odmah reagovao. Da li bi bilo potrebno negirati takvu neku informaciju? Po mom ličnom mišljenju, apsolutno bi trebalo“, rekao je Ivić.
Srbljanović: Kada se analizira Trampova izjava dođe se do drugačijeg zaključka u odnosu na naslove
Stefan Srbljanović nudi analitički pristup Trampovoj izjavi kroz četiri ključna pitanja: šta je rečeno, ko je rekao, gde je rekao i koji su motivi.
Prema njegovom tumačenju, Tramp je na samitu NATO-a u Hagu tvrdio da je dobio informaciju od "poverljive osobe iz Srbije" o potencijalnom sukobu, te da je upozorio Srbiju da "Amerika ne trguje s onima koji žele rat".
"Što se tiče toga, pre svega, šta je rečeno, dakle, sprečen je navodni rat između Srbije i Kosova. Onoliko koliko je moj engleski dobar, tumačeći njegovu i prevodeći njegovu izjavu, rečeno je sledeće: 'Dobio sam informaciju od meni poverljive ili bliske osobe iz Srbije da su negde u perspektivi spremni da može doći do sukoba sa Kosovom. Ja sam im tada rekao da ukoliko želite sa nama da sarađujete, mi ne trgujemo i ne pravimo biznis sa onima koji žele da ratuju. Time sam sprečio sukob'", objašnjava Srbljanović i dodaje:
"Vidite, ako analizirate samu izjavu, sam sastav tih rečenica, dođe se do neke donekle drugačije poruke od ovih bombastičnih naslova koje smo videli: 'Sprečio sam rat Srbije i Kosova'", rekao je Srbljanović.
Euronews Srbija
On naglašava da Tramp nije klasični političar, već bivši biznismen i medijska ličnost, čije izjave često služe za privlačenje pažnje američkih birača, koji nisu upoznati s detaljima Balkana.
Povezane vesti
Srbljanović ističe i da je Trampova izjava deo strategije pozicioniranja Amerike kao lidera NATO-a, posebno nakon što je izdejstvovao povećanje odbrambenih budžeta članica na pet odsto.
"A gde je to rekao? Rekao je posle samita NATO pakta u Uhagu, gde je se on pokušao i tu još jednom nametnuti i potvrditi zapravo da Amerika i njen predsednik jesu lider NATO pakta, da zapravo jedino oni mogu rešavati i ispračavati globalne sukobe, tako da je i taj deo negde pokriven", kaže on i nastavlja:
"Na kraju, sam motiv, ako izuzmemo mesto gde je rečeno i obraćanje članicama NATO pakta, zapravo reč je, kao što je i moj sagovornik rekao, o obraćanju američkim biračima“, rekao je Srbljanović.
Povezane vesti
Mirovni sporazum Ruande i DR Konga jedini opipljiv mirovni proces
Takođe, Ivić i Srbljanović su analizirali Trampovu ulogu u globalnim sukobima, uključujući Bliski istok, Ukrajinu i spor između Ruande i Demokratske Republike Kongo.
Ivić smatra da je Trampov najveći uspeh mirovni sporazum između Ruande i DR Kongo potpisan 27. juna u Vašingtonu, ali upozorava da su njegovi napori često preuveličani i usmereni na političke poene.
Trampova opsesija Nobelovom nagradom za mir, prema Iviću, delimično je motivisana rivalstvom s Barakom Obamom, koji je dobio nagradu 2009.
"Po mom ličnom mišljenju, najveći uspeh Trampa jeste upravo taj sporazum 27. juna između Ruande i DR Kongo. Za njega imamo najveći broj dokaza, imamo svečano potpisivanje mirovnog sporazuma u Vašingtonu između dve zaraćene strane. Imamo ozbiljan napredak i kamen temeljac ka daljem miru između te dve države. To bih predstavio kao najveći spoljnopolitički mirovni uspeh trenutno dok ova administracija teče“, rekao je Ivić.
Tanjug/AP Photo/Moses Sawasawa
Srbljanović dodaje da Trampov pristup sukobima, poput onog između Irana i Izraela, prati šablon: kratkotrajni sukob, proglašenje primirja i brza deeskalacija, iako bez trajnog rešenja. On ističe da je Trampov uticaj na rusko-ukrajinski sukob ograničen, jer Vladimir Putin odbija pregovore, možda kupujući vreme ili verujući u pobedu na terenu.
Srbljanović naglašava da Tramp pokazuje dobru volju, ali da su ustupci Rusiji složeni zbog unutrašnjih prioriteta Amerike.
"Ono što je činjenica, što uvek pokušavam da istaknem, reč je o jednom definitivno drugačijem pristupu SAD, gde oni, Bela kuća i njen predsednik, sam vrh SAD, žele da pruže različitim stranama pristup razgovorima, da nemamo više tu ratnohuškačku ideologiju uvijenu u određena ljudska prava, gde smo samo sve gurali u rat", rekao je Srbljanović.
Gostovanje Ivića i Srbljanovića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)