Ko ima pravo da izabere Dalaj Lamu? Verska tradicija naspram kineske kontrole

Pitanje naslednika 14. Dalaj Lame, duhovnog vođe tibetanskog budizma, postalo je novo žarište geopolitičkog nadmetanja u Aziji. Kina, Indija i tibetanska zajednica u egzilu zauzimaju suprotstavljene pozicije oko toga ko ima pravo da odlučuje o njegovom nasledstvu — što ovo versko pitanje pretvara u politički spor sa širim posledicama.

Dalaj Lama, koji je nedavno napunio 90 godina, više puta je poručio da će odluku o svom nasledniku doneti "Gaden Phodrang Trust", telo koje predstavlja njegovu administraciju u egzilu, a ne politički uticaj. Kina, s druge strane, pokušava da preuzme kontrolu nad tim procesom, videći se da time učvrsti svoj uticaj nad Tibetom. Indija, kao domaćin tibetanske dijaspore, i Sjedinjene Američke Države, koje otvoreno podržavaju versku slobodu i autonomiju tibetanske zajednice, podupiru stav Dalaj Lame. U takvom okruženju, pitanje verskog nasledstva prerasta u širi diplomatski sukob u kojem se prepliću religija, politika i strateški interesi velikih sila.

Kako se bira Dalaj Lama?

Nakon kineske aneksije Tibeta 1950. godine i neuspele tibetanske pobune 1959, 14. Dalaj Lama je emigrirao u Indiju, gde je uspostavio vladu u egzilu. Prema procenama, oko 150.000 Tibetanaca živi u egzilu, od čega većina u Indiji, što ovu dijasporu čini ključnim akterom u očuvanju tibetanske kulture i tradicije pred kineskim pritiscima. Od tada, Peking vidi Dalaj Lamu kao simbol otpora i nastoji da ograniči njegov uticaj, dok tibetanska zajednica i njihovi saveznici brane pravo na versku i kulturnu autonomiju. Proces izbora Dalaj Lame duboko je ukorenjen u tradiciju, rituale i verovanje u reinkarnaciju, ali je istovremeno postao predmet političkih kontroverzi. Konflikt oko nasledstva Dalaj Lame ima korene u decenijama napetosti između Kine i Tibeta.

Kada trenutni Dalaj Lama umre, tibetanski budisti veruju da se njegova duša reinkarnira u dete. Pronalaženje tog deteta zahteva složen proces koji kombinuje duhovne prakse i proročanstva.

profimedia

Prvo, starije lame konsultuju drevne tekstove, snove i proročanstva, uključujući znamenja sa svetog jezera Lhamo Latso, gde se traže vizije o mestu rođenja novog Dalaj Lame. Često se oslanjaju i na uputstva prethodnog Dalaj Lame, koji može ostaviti pisane ili usmene smernice o svom nasledniku. Zatim, skup verskih starešina organizuje potragu za detetom koje pokazuje specifične duhovne kvalitete.

Kandidati, obično dečaci od svega nekoliko godina  prolaze kroz testove. Jedan od ključnih je prepoznavanje ličnih predmeta prethodnog Dalaj Lame, poput naočara ili molitvenih perli, što se smatra dokazom kontinuiteta duše. Konačnu odluku donose visoki verski autoriteti, a dete se potom obrazuje za ulogu duhovnog i, istorijski gledano, političkog vođe Tibeta.

Međutim, ovaj proces danas komplikuje kineska vlada, koja insistira da ima pravo da odobri izbor, pozivajući se na istorijsku praksu dinastije Ćing. Tibetanska zajednica u egzilu, uz podršku Indije i Zapada, odbija ovu kontrolu, ističući da samo tibetanski verski lideri mogu legitimizovati izbor. 

Dalaj Lamino reinkarniranje u "slobodnom svetu"

Dalaj Lama, koji poput desetina hiljada Tibetanaca živi u severnoj Indiji nakon što su 1959. godine pobegli posle neuspele pobune protiv kineske vlasti, je izjavio da će se reinkarnirati u "slobodnom svetu“ i naglasio da pitanje njegove reinkarnacije i nasleđa neće zavisiti od spoljnjih faktora, već isključivo od njegove organizacije – "Gaden Phodrang Trust“, koju je naveo kao jedini autoritet za priznavanje njegove buduće inkarnacije.

 

Odgovarajući na to, Peking je poručio da naslednika duhovnog vođe tibetanskih budista, Dalaj Lame, mora da odobri centralna vlada Kine. Sa druge strane, SAD podržavaju Tibet u vezi sa izborom Dalaj Lame.

"SAD ostaju čvrsto posvećene promovisanju poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda Tibetanaca. Podržavamo napore da se očuva poseban jezički, kulturni i verski identitet Tibetanaca, uključujući njihovu slobodu da bez mešanja biraju i poštuju svoje verske vođe", naveo je Rubio. 

profimedia

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da Sjedinjene Američke Države "nisu u poziciji da upiru prst u Kinu" po pitanjima vezanim za Tibet i naslednika Dalaj Lame i pozvalo je Vašington da u potpunosti prepozna "važnost i osetljivost" tog pitanja.

Portparolka Ministarstva je reagovala na izjavu američkog državnog sekretara Marka Rubija i rekla da je Dalaj Lama "politički izgnanik koji se bavi antikineskim separatističkim aktivnostima pod plaštom religije" i da "nema pravo da predstavlja tibetanski narod niti da odlučuje o budućnosti Tibeta".

Takođe je ponovila da je Dalaj Lama deo "Dalaj klike" i optužila ga za pokušaje separatizma.

Međutim, indijski ministar za parlamentarna i pitanja manjina Kiren Ridžidžu podržao je stav Dalaj Lame o njegovom nasledniku, što je retkost kada visoki zvaničnik iz Nju Delhija javno izrazi stav koji protivreči Kini.

Ridžidžu, koji je budista, kasnije je istakao da je podršku uputio kao iskreni poštovalac Dalaj Lame. On je bio jedan od indijskih zvaničnika koji su prisustvovali proslavi rođendana Dalaj Lame, čime je dodatno naglasio svoj duboki respekt prema ovom duhovnom vođi.

Ovaj gest, međutim, ima dublje implikacije koje nadilaze lično poštovanje. Način na koji će se rešiti pitanje nasledstva 14. Dalaj Lame imaće širi značaj — ne samo za budućnost tibetanskog budizma, već i za odnose između verske autonomije, kulturnog identiteta i državnog suvereniteta u savremenom svetu.