Eksplozije odjekuju Damaskom: Izrael pogodio oblast nedaleko od sirijske predsedničke palate

Izraelčke odbrambene snage (IDF) potvrdile su da su izvršile vazdušne udare na sirijsku prestonicu Damask. U objavi na društvenim mrežama, IDF je naveo da je "izvršen vazdušni udar u oblasti predsedničke palate sirijskog režima". Takođe je potvrđeno da je pogođena i komanda sirijskog ministarstva odbrane u glavnom gradu.

Najmanje jedna osoba je ubijena, a 18 povređeno u napadima, prenela je sirijska agencija Sana.

Načelnik izraelskog generalštaba Ejal Zamir najavio je gomilanje trupa na granici sa Sirijom i pojavačanje nadzornih i ofanzivnih kapaciteta. On je naložio Severnoj komandi izraelske vojske da preusmeri snage na sirijsku granicu kako bi se "povećala stopa udara" i zaustavili napadi na Druze u Siriji, prenosi Tajms of Izrael.

Podsetimo, izraelski napadi su usledili nakon što je sirijska vojska u utorak ušla u jednu od utvrđenih zajednica Druza na jugu zemlje. Ovaj potez sirijskih vlasti ponovo je rasplamsao strahove od napada na manjine i pokrenuo nove izraelske napade na snage koje je Damask poslao.

Tanjug AP/SANA

Sve je počelo kada su prethodnog vikenda izbili sukobi između snaga Druza i Beduina u južnoj pokrajini Suvajda, u kojima je poginulo 30 ljudi, a desetine ih je ranjeno. Ovaj izliv nasilja naterao je sirijsku vladu da interveniše, pri čemu je izgubila 18 svojih vojnika.

Islamske snage koje sarađuju sa sirijskom vladom takođe su se uključile u ove borbe tokom ove sedmice, pojačavajući zabrinutost među Druzima, piše CNN.

S druge strane Izrael, koji se obavezao da će štititi Druze u Siriji, pokrenuo je napade na snage sirijske vlade koje su se kretale prema Suvajdi, obavezavši se da će nastaviti sa udarcima kako bi zaštitio tu zajednicu.

Sirijska vlada još nije iznela zvaničan odgovor na najnovije izraelske napade, ali je prethodno osudila izraelske napade, nazivajući ih "flagrantnim kršenjem nacionalnog suvereniteta Sirijske Arapske Republike" i opisujući ih kao "osuđujući primer kontinuirane agresivnosti i spoljnog mešanja u unutrašnje poslove suverenih država". 

Ko su Druzi?

Tanjug AP/Leo Correa

Druzi su arapska verska sekta od oko milion ljudi koji uglavnom žive u Siriji, Libanu i Izraelu. U južnoj Siriji, gde Druzi čine većinu stanovništva u provinciji Suvajda, ta zajednica je s vremena na vreme bila "u sendviču" između snaga prethodnog Asadovog režima i ekstremističkih grupa tokom desetogodišnjeg građanskog rata u Siriji.

Zajednica koja potiče iz Egipta u 11. veku, veruje u jednu granu islama koja ne dozvoljava prozelitizam - ni u veru ni iz nje, i ne dozvoljava brakove između ljudi različitih nacionalnosti.

U Siriji, populacija Druza je koncentrirana oko tri glavne provincije blizu okupirane Golanske visoravni na jugu zemlje.

Više od 20.000 Druza živi na Golanskoj visoravni, koju je Izrael uzeo od Sirije tokom Šestodnevnog rata 1967. godine, pre nego što ju je zvanično anektirao 1981. godine.

Druzi koji tamo žive dele područje sa oko 25.000 jevrejskih naseljenika, raspoređenih u više od 30 naselja.

Većina Druza na Golanskoj visoravni se identifikuju kao Sirijci i odbili su predlog da steknu izraelsko državljanstvo kada je Izrael preuzeo tu oblast. Onima koji su odbili, izdate su izraelske dozvole boravka, ali oni se ne smatraju izraelskim građanima.

Zašto su se Druzi sukobili sa sirijskim snagama?

Nakon što je svrgnuo Asadov režim, novi predsednik Sirije Ahmed al Šara, obećao je da će slediti politiku inkluzije i zaštititi sve zajednice u Siriji, ali ekstremističke sunitske snage koje ga podržavaju nastavile su nasilno da se odnose prema pojedinim verskim manjinama.

Tokom marta, stotine ljudi ubijeno je tokom operacije potiskivanja sekte Alavita - kojoj pripada i Asad, u zapadnom gradu Latakiji, dok je u aprilu najmanje 100 ljudi ubijeno u sukobima između prorežimskih snaga i paravojnih jedinica Druza.

Ključno pitanje koje pod pritisak stavlja odnose između nove sirijske vlade i Druza jeste razoružavanje paravojnih jedinica Druza, kao i pitanje integracije i zastupljenosti te zajednice.

Tanjug/AP/Stephanie Lecocq

Al Šara, u pokušaju da integriše oružane grupe u jedinstvenu vojsku, do sada nije uspeo da postigne sporazume sa Druzima, koji insistiraju na zadržavanju svog oružja i nezavisnih paravojnih jedinica.

Druzi, od kojih su neki bili protiv Asadovog autokratskog režima, i dalje su skeptični prema Al Šari, islamističkom lideru sa džihadističkom prošlošću. Izrazili su čak zabrinutost zbog isključivanja nekih od njihovih lidera iz Al Šarinih procesa nacionalnog dijaloga, kao i zbog ograničene zastupljenosti u novoj vladi, koja uključuje samo jednog ministra, pripadnika Druza.

Nekoliko sati nakon što su trupe ušle u grad u utorak, sirijski ministar odbrane Murhaf Abu Kusra proglasio je "prekid vatre" nakon sporazuma sa liderima zajednice i izjavio da je vojna policija raspoređena da “reguliše vojne aktivnosti i da osigura da prekršioci budu izvedeni pred lice pravde".

Zašto se Izrael umešao?

Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua izjavila je u utorak da je Izrael "posvećen sprečavanju nanošenja štete Druzima u Siriji zbog dubokog bratskog savezništva sa Druzima u Izraelu i njihovih porodičnih i istorijskih veza sa Druzima u Siriji".

Oko 130.000 izraelskih Druza živi na severu Izraela. Za razliku od drugih manjina unutar granica Izraela, Druzi stariji od 18 godina regrutuju se u izraelske oružane snage od 1957. godine i često napreduju do visokih položaja, dok mnogi grade karijere u policiji i bezbednosnim snagama.

AP/Omar Albam, profimedia

Izraelska vlada je takođe unilateralno proglasila demilitarizovanu zonu u Siriji koja "zabranjuje uvoz snaga i oružja u južnu Siriju", prema kancelariji izraelskog premijera.

Sirijska vlada je odbacila ovo proglašenje demilitarizovane zone i, zajedno sa međunarodnom zajednicom, više puta pozvala Izrael da prekine vojne akcije koje krše suverenitet Sirije.

Izrael, oprezan prema ekstremističkim grupama duž svojih granica, zauzeo je konfrontacionistički stav prema Al Šari, uprkos naporima Trampove administracije da promoviše pomirenje između Sirije i Izraela i nastojanjima da proširi normalizaciju na Bliskom istoku.

Ranije u utorak, duhovni lider Druza Hikmat al Hižri zatražio je međunarodnu zaštitu od "svih zemalja" da se "suprotstave varvarskoj kampanji" vlade i njenih savezničkih snaga "koristeći sva raspoloživa sredstva".

"Suočeni smo sa totalnim ratom istrebljenja", rekao je Al Hižri u snimljenom obraćanju.

Međutim, prema drugom saopštenju koje su izdali drugi druzanski lideri pozdravljena je intervencija sirijske vlade u Suvajdi i država je pozvana da nametne svoju vlast. Oni su takođe pozvali naoružane grupe u gradu da predaju oružje vladnim snagama i da započnu dijalog sa Damaskom.

Sporazum Izraela i Sirije?

Od pada Asadovog režima prošlog decembra, Izrael je zauzeo više teritorija u Siriji i višekratno pokrenuo napade na zemlju, sa navedenim ciljem da spreči rekonstrukciju vojnih kapaciteta i eliminiše militantnost koja bi mogla da ugrozi njegovu bezbednost.

Izraelski napadi se nastavljaju uprkos činjenici da ga njegov najbliži saveznik, Sjedinjene Države, pritiska da normalizuje odnose sa Sirijom, sada kada je ona pod kontrolom nove vlade.

SAD pokušavaju da usmere zemlje regiona na drugačiji put i žele da Sirija potpiše Abrahamske sporazume - niz sporazuma koji normalizuju odnose između Izraela i nekoliko arapskih zemalja. Viši zvaničnik američke vlade prošlog meseca je izjavio CNN-u da je "u interesu Sirije da se okrene ka Izraelu".

Izrael je izrazio nameru da proširi ove sporazume. Nakon žestokog sukoba sa Iranom, Netanjahu je izjavio da je izraelska "pobeda" otvorila put za "dramatično proširenje mirovnih sporazuma", dodajući da Izrael "radi naporno na tome".

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar čak je i precizirao koje zemlje Izrael cilja za normalizaciju: "Izrael je zainteresovan da proširi krug mira i normalizacije Abrahamskih sporazuma", izjavio je krajem prošlog meseca na zajedničkoj konferenciji za štampu sa austrijskim kolegom. "U našem je interesu da dodamo zemlje poput Sirije i Libana, naše susede, u krug mira i normalizacije - istovremeno štiteći i osnovne bezbednosne interese Izraela", rekao je.

Tanjug AP/Leo Correa

Izrael je preduzeo direktne i indirektne razgovore sa novom sirijskom vladom, što je znak promenjene dinamike između nekadašnjih neprijatelja nakon pada Asadovog režima. Međutim, ponovljeni Izraelski napadi na sirijska područja i njegova opsežna vojna prisutnost u zemlji verovatno će zakomplikovati ove ambicije.

Al Šara je u maju izjavio da su indirektni razgovori sa Izraelom imali za cilj da okončaju napade. Međutim, to se nije dogodilo.

Netanjahu je u prošlosti pomenuo novu vladu u Damasku kao "ekstremistički islamski režim" i pretnju za izraelsku državu. U maju, jedan izraelski zvaničnik izjavio je CNN-u da je premijer zemlje tražio od Trampa da ne ukida sankcije protiv Sirije, rekavši da se plašio da bi to dovelo do ponavljanja događaja od 7. oktobra 2023, kada su borci pod vođstvom Hamasa napali Izrael.

Izraelski napadi na Siriju takođe komplikuju Al Šarine napore da učvrsti svoju vlast u zemlji i promoviše potencijalni sporazum o normalizaciji kao pobedu za sirijsku nezavisnost i njen narod.