Euronews Srbija na Svetskoj izložbi u Osaki: Mućkalica, ćevapi i Pupin na "Ostrvu snova" (VIDEO)
Komentari18/07/2025
-14:38
Svetska izložba 2025. održava se u japanskom gradu Osaki, a organizatori očekuju da će do kraja ovog izdanja u oktobru, Expo posetiti više od 28 miliona ljudi.
Osaka je 2018. godine osvojila titulu domaćina Svetske izložbe i to u drugom krugu glasanja sa 92 glasa, dok je ruski grad Jekaterinburg tada dobio 61 glas. Sedam godina kasnije u carevini rada, samuraja, gejši, morskih plodova, sušija i vrednih ljudi, zaista je nikao Expo.
Svetska izložba tehnologije i inovacije je mesto zauzela na veštačkom ostrvu Jumešima, to jest na "Ostrvu snova". Njegova izgradnja je počela osamdesetih kao deo industrijskog razvoja Osake, ali je konačnu namenu dobilo je kada je Japan izabran za destinaciju održavanja Svetske izložbe.
Euronews Srbija
"Kao svetsko prvenstvo, ali umesto fudbala, države se takmiče u idejama, kulturi i inovacijama", tako se ukratko u novinskim člancima širom sveta opisuje Expo.
Srbija na Svetskoj izložbi 2025.
Među 158 zemalja učesnica svoje mesto pod japanskim suncem zauzela je i Srbija, jedina zemlja sa Zapadnog Balkana koja ima sopstveni paviljon.
Stotine hiljada posetilaca iskusilo je srpski "Society of Play", odnosno koncept zasnovan na ideji igre kao ljudskoj snazi. Dok je spolja paviljon zelen, unutra igra svetlosti i za nijansu mračniji prostor ukazuje na to da slabije svetlo oštri čula, a fokus se stavlja na digitalne instalacije koje pokazuju kako igra može promeniti svet, naročito ako ste sportista.
Da Srbija nije samo sport i igra, pokazuje segment izložbe o ljudima koje istorija pamti, kao one koji su krenuli sa pašnjaka, a stigli do zvanja naučnika, kao što su Nikola Tesla, Milutin Milanković i Mihajlo Pupin.
Povezane vesti
U obično punom paviljonu najviše ljudi zastane kod maskota i do dela izložbe koji je prozor u Specijalizovanu izložbu EXPO, koja se 2027. održava u Srbiji. Na jednom hologramu svaki posetilac srpskog paviljona daje doprinos za EXPO, kreirajući kako će maskota izgledati ili kako će se zvati, dok je na japanskom objašnjeno svako od značenja imena.
Svi žele da probaju pitu s mesom
Ipak, na ovom prostoru između znanja, osmeha i zalogaja, čini se da je srca posetilaca manifestacije osvojila srpska kuhinja.
Da je dobro kad meso cvrči, a simfonija prah šećera i džema od kajsija miluje nepca, nakon "deset u pola s lukom", shvatili su i Japanci. Naš restoran drugi je po posećenosti, a pita sa mesom postala je pravi hit u moru specijaliteta koji su u ponudi.
U kuhinji inače nema srpskih kuvara, ali se čini da su Japanci dobro savladali zanat. Jedan od njih je Iceitaro Macunaga, nenametljiv, skroman, a pun ljubaznosti i pažnje kada prezentuje tradicionalne srpske proizvode.
"Volim atmosferu ovde jer dolazi dosta ljudi koji nikada u životu nisu posetili Evropu, a kamoli probali srpske specijalitete. Veoma sam ponosan i cenim to što sam deo ove priče. Japanska i srpska hrana se mnogo razlikuju, jedni jedu dosta ribe, a drugi mnogo sira i hleba", kaže Macunaga.
Pored toga što su se sami posetioci zainteresovali za naš restoran i našu hranu, zainteresovali su se i japanski mediji, koji pišu reportaže i snimaju priloge o srpskoj kulturi i gastronomiji.
Ali nije bilo lako preneti ideju srpske kuhinje deset hiljada kilometara daleko od kuće. Zato se na pripremama za Expo u Osaki detaljno razrađivao plan kako će šopska i mućkalica preko čitave Evrope i Azije da stignu do Ostrva snova.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Najbolji kuvari iz Srbije nekoliko puta su putovali u Japan, kako bi od tamo dostupnih namirnica rekreirali tradicionalna jela, tako da budu što je moguće više autentična.
Izazova je bilo, jer su i namirnice drugačije ako rastu na drugom podneblju, ali je na kraju dobijen rezultat gotovo identičan specijalitetima koji mogu da se probaju u Srbiji.
"Oblikovanje društva budućnosti"
A svi koji dođu u paviljon mogu da iskuse i kakva je priroda u Srbiji. Čitava fasada liči na lebdeću šumu jer je po njoj raspoređeno na stotine biljaka, a sam koncept je inspirisan Velikim ratnim ostrvom u Beogradu. Više od 80 posto materijala koji se mogu videti mogu se ponovo upotrebiti, pa je ideja kompletno u skladu sa porukom ovogodišnjeg Expa - oblikovanje budućeg društva za naše živote.
Povezane vesti
Svaki gost svetske izložbe ne može, a da ne uoči i poruku sa jedinog potpuno ekološkog paviljona u Osaki: "Srbija je tvoja sledeća Expo destinacija".
"Nama je ovo pokazna vežba. To je poslednji veliki Expo pre našeg. Šta sad naučimo, šta sad izvučemo, šta sad vidimo, to ćemo da iskoristimo kod nas", rekao je za medije ministar finansija Vlade Srbije Siniša Mali, koji je takođe obišao naš paviljon u Osaki.
On je najavio da će Srbiju Specijalizovana izložba Expo 2027. koštati oko 1,2 milijarde evra, uključujući i izgradnju objekata.
Euronews Srbija
"Mi ćemo sačuvati 99 posto objekata. Mesto gde će biti Expo biće novi beogradski sajam, novi izložbeni prostor zajedno sa nacionalnim stadionom, zajedno sa 1.500 stanova, školom, vrtićem, našim nacionalnim paviljonom. Ostaće to iza nas i koristiće se u godinama decenijama koje su pred nama", najavio je Mali.
Od robota do uživanja u prirodi
Dva do tri dana je potrebno da se obiđe čitav Expo u Osaki koji se prostire na 155 hektara. Oko 180 evra košta sezonska karta, a ako hoćete da prošetate izložbom da vas želja mine na jedan dan, to će iskustvo odraslog koštati nešto manje od 50 evra, dok mališani plaćaju 25.
Bez obzira na uzrast, posetioce fascinira robot iz japanske anime serije "Mobile Suit Gundam". Sa njegovih 50 tona, ovaj robot predstavlja jedan od najfotografisanijih delova izložbe, a simbolizuje mogućnost života u svemiru.
Nakon selfija i spuštenih vilica, oporavak od tehnološkog šoka, mnogi traže u hladu ispod ogromnog drvenog prstena, koji pak kazuje neku drugu priču.
Grand Ring, spektakularna drvena struktura koja je visoka više od 20 metara i prečnika dva kilometra. Ona predstavlja jedan od simbola Expo izložbe u Osaki, a njen tvorac je Sou Fudžimoto.
Živa laboratorija
Svetski mediji ovaj ekspo su nazvali i "živom laboratorijom", zato što upravo ovde mogu da se vide autonomna vozila, ali i roboti sa emocionalnom inteligencijom.
Nešto od toga vidi se u nemačkom paviljonu. On je kao ekološki superheroj. Drvo, bambus i mikroćelije - pravi tim za spas planete. Uz interaktivne izložbe, zabavne maske i futurističke holograme, posetioci uče o cirkularnoj ekonomiji. Međusobno se ponekad sudarajući zbog zanesenosti od audiovodiča na japanskom.
"Sama zgrada je dobar primer cirkularne konstrukcije. Samoodrživa je i pravljena od prirodnih materijala. Kada je demontiramo, svaki deo možemo ponovo da upotrebimo. Upravo takvom zgradom hoćemo da pokažemo da su cirkularna ekonomija i arhitektura moguće", kaže za Euronews Srbija Anja Ratemejer, zamenica direktora paviljona Nemačke.
A da nije sve u veštačkoj inteligenciji i robotima, možda najbolje pokazuje Vatikanski paviljon koji po prvi put izlaže na Svetskoj izložbi. U centru pažnje nije robot, već ni manje ni više, nego Karavađo i njegova slika "Polaganje Hrista u grob" iz 1604. godine.
Euronews Srbija
I dok Karavađio donosi snažnu, emotivnu dimenziju, posetioci već u komšijskom paviljonu Italije mogu da uoče Da Vinčijeve čuvene rukopise o nauci, ali i digitalne instalacije koje kombinuju tradiciju i savremenu inovaciju.
"Digitalizacija je sjajna, veštačka inteligencija je sjajna, ali u isto vreme ne želimo da ljudi postanu otuđeni od društva i da izgube kontakt ili da se druže samo online", kaže Mario Vatani, generalni komesar Italije na Expo 2025 u Osaki.
"Sve inovacije imaju veliki uticaj na naše vrednosti i na kvalitet života. Kroz dijalog možemo da pristupimo etičkim pitanjima mi kao Italijani sa načinom života koji je mnogima poznat, ali i Vatikan koji sve se sagledava sa duhovnog stanovišta", dodaje Vatani.
A nakon završetka Expo-a u oktobru 2025. godine planira se dodatni razvoj infrastrukture na Ostrvu snova. Očekuje se izgradnja luksuznih hotela sa prvim kazino kompleksom što izaziva određene kontroverze kod Japanaca.
Kažu, doći će tako do potencijalnog rasipanja resursa. Sam projekat koštao je više od 1,6 milijardi dolara. Međutim, uprkos kritikama, Expo 2025 u Osaki ima ambiciju da bude simbol globalne saradnje i tehnološkog napretka, a uz to nosi i snažnu tradiciju, jer je ovo već treći Expo koji se održava u Japanu.
Komentari (0)