"Masovno izgladnjivanje je eufemizam": Snimci gladi u Gazi šokirali izraelske saveznike, može li doći do većeg pritiska?
Komentari
28/07/2025
-19:03
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da je neuhranjenost u Gazi dostigla alarmantan nivo i da je na opasnoj putanji, uprkos pomoći koja je iz vazduha ispuštena u ovu palestinsku enklavu.
Jordan i Ujedinjeni Arapski Emirati počeli su da dostavljaju pomoć iz vazduha nakon što je Izrael najavio taktičku pauzu u borbama. Prema planu, vojne operacije biće obustavljene 10 sati dnevno kako bi humanitarni konvoji mogli da stignu do civila. Jordan je saopštio da je u tri naleta iz vazduha ispušteno 25 tona pomoći, dok je konvoj kamiona ušao u Gazu iz Egipta.
Međutim, Palestinci iz Gaze navode da ni pomoć iz vazduha, ni desetine kamiona koji su ušli u enklavu nisu dovoljne i da pomoć ne stiže do onih kojima je najpotrebnija. Mnogi su raseljeni i nalaze se u oblastima u kojima još uvek nema direktnih ratnih dejstava.
UN i druge humanitarne organizacije upozoravaju da je glavni problem u tome što Izrael ne dozvoljava ulazak dovoljnog broja kamiona u Gazu. Kamioni koji uspeju da uđu često su ubrzo opkoljeni očajnim civilima koji pokušavaju da dođu do hrane.
Tanjug AP/Jehad Alshrafi
Ove organizacije kritikuju Humanitarnu fondaciju za Gazu, koju vodi SAD uz podršku Izraela, tvrdeći da postoje premalo punktova za podelu pomoći, i to uglavnom u militarizovanim zonama, zbog čega odlazak po pomoć predstavlja ozbiljan rizik po život.
Izrael, s druge strane, optužuje Hamas da krade humanitarnu pomoć. Hamas te optužbe odbacuje i tvrdi da Izrael novim merama pokušava da opere svoj imidž pred međunarodnom zajednicom.
Ujedinjene nacije su oprezno pozdravile izraelske mere za dostavu pomoći, ali su istakle da dotok mora biti stalan kako bi imao efekta.
Povezane vesti
Saveznici Izraela šokirani su snimcima gladi u Gazi, a u petak su Nemačka, Francuska i Velika Britanija izdale svoju najoštriju izjavu do sada. Holandske obaveštajne službe identifikovale su Izrael kao pretnju po međunarodni pravni poredak i kao direktnu bezbednosnu pretnju zbog aktivnosti protiv međunarodnih sudova u Hagu.
"Pomoć postoji, ali je blokirana"
Humanitarna kriza u Gazi dostiže dramatične razmere, upozorava Dastin Barter, viši naučni saradnik pri ODI Global, u razgovoru za Euronews Srbija. On tvrdi da je ono što se trenutno dešava u Gazi sistematsko izgladnjivanje civilnog stanovništva, i da se to, kako kaže, ne može nazvati samo "masovnim izgladnjivanjem“, već je mnogo ozbiljnije.
"Masovno izgladnjivanje je gotovo eufemizam. Radi se o sistematskom izgladnjivanju populacije u Gazi od strane izraelske države. Blokiranje humanitarne pomoći, bombardovanje čitave teritorije, primoravanje ljudi na višestruka preseljenja, sve to je dovelo do kulminacije krize koja traje decenijama“, kaže Barter.
On posebno ističe da se stanje pogoršalo poslednjih nedelja, dok istovremeno informacije sa terena postaju sve teže dostupne zbog restrikcija.
"Fotografije dece koja umiru od gladi su strašne. I dok se to dešava, Izrael blokira pristup novinarima i, nažalost, ubija ih. Dobiti pravu informaciju o dešavanjima u Gazi izuzetno je teško", dodaje on.
Barter navodi da je, prema podacima Ujedinjenih nacija, više od 6.000 kamiona pomoći spremno na granici sa Gazom, ali da je pristup blokiran.
Tanjug AP/Mohamed Arafat
"Pomoć čeka da uđe, ali Izrael to sistematski onemogućava. Ispuštanje pomoći iz vazduha postoji, ali je potpuno nedovoljno. Videli smo i tragične slučajeve u kojima je ta pomoć doslovno pala na ljude i izazvala smrtne ishode“, kaže Barter i dodaje da jedino rešenje vidi u organizovanom ulasku velikog broja kamiona u Gazu.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, pre 7. oktobra, svakog dana u Gazu je ulazilo između 500 i 600 kamiona pomoći, dok je u poslednjim mesecima taj broj drastično opao.
"Danas ulazi 20 kamiona, nekad nijedan. A ono što je potrebno jeste najmanje 500 dnevno. Ispuštanje pomoći iz vazduha košta više od 300 miliona dolara, a donosi svega dva dana pomoći, to nije rešenje“, ističe on.
"Ljudi umiru dok pokušavaju da dođu do pomoći"
Barter upozorava da su ljudi prisiljeni da idu na nebezbedne punktove kako bi došli do hrane, često rizikujući život.
Povezane vesti
"Više od hiljadu ljudi je ubijeno u pokušaju da dođe do pomoći. Ljudi izlaze iz skloništa da bi nahranili sebe i porodicu, a tamo ih čeka smrt. To je stepen cinizma i zlonamernosti koji nisam video ni u najtežim krizama u Africi i Aziji", kaže Barter.
On navodi da se situacija u Gazi može porediti sa genocidima u Mjanmaru, Etiopiji i Sudanu, ali da je posebno alarmantna zbog odsustva konkretne međunarodne reakcije, uprkos postojećim pravnim mehanizmima.
"Imamo međunarodno humanitarno pravo, Konvenciju o genocidu, Međunarodni krivični sud. Svi mehanizmi postoje, ali geopolitika sprečava njihovu primenu", upozorava Barter.
profimedia
Kada je reč o međunarodnoj reakciji, Barter smatra da ključni akteri, pre svega Sjedinjene Američke Države i Izrael, imaju najveći uticaj na situaciju. Ipak, ukazuje i na odgovornost Evropske unije.
"Trećina izraelske trgovine je sa EU i obrnuto. Unija ima mehanizme da izvrši pritisak na Izrael da omogući pristup pomoći. Umesto toga, imamo deklaracije, ali ne i konkretne akcije. Neophodno je da se pređe sa reči na dela“, ističe.
Za Veliku Britaniju, Barter kaže da ima istorijsku odgovornost zbog kolonijalne prošlosti u regionu i da bi morala da zauzme čvršći stav.
"Velika Britanija mora da kaže: ne sme biti genocida. Masovno izgladnjivanje je ljudska katastrofa. Imamo sredstva da to zaustavimo, vreme je da ih iskoristimo“, zaključuje Dastin Barter.
Ceo razgovor pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)