Nova era naoružavanja otkrila urođene slabosti Evrope: Ima li EU ono što joj je potrebno da preživi

Da li EU ima ono što je potrebno da preživi u doba naoružavanja? Skorašnji događaji bacili su svetlo na ovo ključno pitanje.

Kada je Ursula fon der Lajen održala svoj godišnji govor o stanju Evropske unije početkom ovog meseca, postavila je ton od trenutka kada je stupila na scenu.

"Evropa mora da se bori za svoje mesto u svetu u kojem su mnoge velike sile ili ravnodušne ili otvoreno neprijateljski nastrojene prema Evropi", rekla je poslanicima u Strazburu.

"Svet imperijalnih ambicija i imperijalnih ratova. Svet u kojem se zavisnosti nemilosrdno koriste kao oružje. I iz svih ovih razloga mora da se pojavi nova Evropa"

Nedelju dana kasnije Mario Dragi, bivši premijer Italije i autor značajnog izveštaja o konkurentnosti, izdao je slično sumorno upozorenje.

"Protekla godina je jasno pokazala da delujemo u drugačijem svetu. Granica između ekonomije i bezbednosti sve je više zamagljena. Države koriste sva sredstva na raspolaganju da unaprede svoje interese", rekao je u prisustvu Fon der Lajenove.

"Moramo izgraditi kapacitete da se branimo i izdržimo pritisak na ključnim tačkama - odbrana, teška industrija i tehnologije koje će oblikovati budućnost"

Oba govora, izrečena oštrim tonom kako bi se izbeglo svako pogrešno tumačenje, uhvatila su parališući osećaj opkoljenosti koji se proširio Evropom dok ona plovi kroz ono što su stručnjaci i analitičari već nazvali novom erom naoružavanja.

U poslednjih deset godina, zemlje različitih veličina i moći su koristile svoje resurse za ispunjenje svojih interesa, često na štetu protivnika, konkurenata i saveznika.

Trgovinski tokovi, carinske dažbine, lanci snabdevanja, prirodni resursi, devizne rezerve, pa čak i ljudska bića danas se koriste kao poluge u nezapamćenim razmerama, unoseći haos u norme i principe koji su trebali da stabilizuju međunarodne odnose.

Ova asertivna praksa najavljuje povratak u eru tvrdog etatizma, ali sa modernim dodatkom visoko povezanog i međuzavisnog sveta, gde jedan mali potez na šahovskoj tabli može oboriti sve ostale figure.

Kako je nedavno rekao jedan visoki diplomata EU: "Više ne živimo u poretku zasnovanom na pravilima, već u poretku zasnovanom na moći".

Kada je sve na raspolaganju

Naoružavanje je relativno nova reč u evropskom rečniku.

Jedan od prvih dramatičnih primera datira iz avgusta 2018. godine, kada je Donald Tramp, u svom prvom mandatu kao predsednik Sjedinjenih Država, povukao SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom i ponovo uveo oštre sankcije koje su bile ukinute kao deo pregovora.

Tramp je, međutim, otišao korak dalje i zapretio da će kazniti kompanije koje održavaju poslovne veze sa Teheranom, bez obzira na njihovu lokaciju ili vlasništvo. "Svako ko posluje sa Iranom NEĆE poslovati sa Sjedinjenim Državama", rekao je tada.

Brisel je oštro kritikovao ovu odluku i pozvao se na jedan opskurni zakon "blokirajući statut", da bi poništio nesrazmerne američke odluke i zaštitio evropske firme. Međutim, sama pomisao na gubitak pristupa moćnom američkom tržištu i, što je ključno, moćnom američkom dolaru, pokazala se više nego ubedljivom. Ukratno, najveća francuska energetska kompanija, brzo je napustila projekat gasa vredan 4,1 milijardu evra u Iranu.

U retrospektivnoj analizi, Londonska škola ekonomije (LSE) je zaključila da je Trampova pretnja sekundarnim sankcijama predstavljala naoružavanje monetarne politike.

"Pored naoružavanja, ovo takođe predstavlja agresivni oblik ekstrateritorijalnosti koji možda nije viđen u ovom obimu u prošlosti, a za koji se smatralo da je uglavnom nestao u posleratnom poretku", navodi se u analizi.

Brisel se ponovo suočio sa ovim fenomenom, ali u potpuno neočekivanoj dimenziji, u leto 2021. godine. Granica između Belorusije i Poljske, kao i Litvanije, iznenada je bila preplavljena masovnim prilivom tražilaca azila koji su dolazili iz dalekih zemalja, poput Iraka, Avganistana, Sirije i Konga.

Prst je čvrsto uperen u beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je prethodno pretio da će "preplaviti" EU migrantima i drogom ako blok uvede sankcije zbog prisilnog preusmeravanja leta Rajanera koji je prevozio dvoje beloruskih opozicionih aktivista. Zatim su se pojavili dokazi o složenoj mreži turističkih agencija, jeftinih letova i onlajn kampanja za dovođenje ljudi u prestonicu, Minsk.

"Ovo je hibridni napad. Ne migrantska kriza", rekla je Fon der Lajen.

Tanjug/Maxim Guchek/BelTA via AP

Naoružavanje i njegov kapacitet da izazove ekonomski haos, ogolili su se godinu dana kasnije, kada je Rusija prekinula dotok gasa Evropi i izazvala rekordan skok cena. Energija, roba koja se smatrala pouzdanom i stabilnom, sada je takođe postala predmet manipulacije.

Od tada su se slučajevi naoružavanja samo množili.

Samo ove godine, EU se suočila sa uzastopnim šokovima. Prvo, kada je Tramp uveo svoje kontroverzne "recipročne" carine koje su jednostrano poremetile globalnu trgovinu. Drugo, kada je Kina uzvratila na ove dažbine ograničavanjem izvoza sedam retkih zemnih elemenata koji su ključni za automobilski, energetski, tehnološki i odbrambeni sektor.

Iako različite po prirodi, obe epizode delile su nameru da iskoriste jedno moćno sredstvo – američko tržište, odnosno kineske zalihe kao način da se suverene nacije dovedu u red. SAD su obezbedile neravnopravne sporazume, dok je Peking obezbedio primirje.

Obe epizode delile su još jednu osobinu: EU nije odgovorila ni na jednu.

Protiv kineskih ograničenja, Brisel je prvo izrazio ogorčenost, a zatim se odlučio za dijalog. Protiv Trampovih carina, razmatrao je da po prvi put upotrebi svoj Instrument protiv prinude, koji omogućava široku odmazdu u robama, uslugama, stranim direktnim investicijama, finansijskim tržištima, javnim nabavkama, intelektualnoj svojini i kontroli izvoza.

Ali oštra neslaganja između država članica vezala su ruke Evropskoj komisiji i ostavila instrument, precizno dizajniran za borbu protiv slučajeva ekonomskog naoružavanja, zaključan u fioci.

"Evropa je trebalo da nauči jednu stvar: uticaj nije podrazumevana karakteristika velikog tržišta. On mora biti aktivno izgrađen i korišćen", rekao je Tobijas Gerke, viši politički savetnik u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

"Nadati se da Kina i SAD neće ponovo uzeti ekonomske taoce nije strategija. Ako Evropa želi odvraćanje, mora odmah da uradi svoj domaći zadatak i izgradi koaliciju koja će zaista povući okidač kada dođe dan"

"Briselski defekt"

Očigledan nedostatak reakcije pokrenuo je neprijatna, ali relevantna pitanja o sposobnosti bloka da preživi u eri gde nacionalne države bez izvinjenja manipulišu moći primenjujući bespoštednu realpolitiku.

"Evropa sebe još ne vidi kao silu", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron nakon što je EU sklopila trgovinski sporazum sa SAD koje su nametnule carinu od 15 odsto na njenu robu.

"Da biste bili slobodni, morate zastrašivati. Mi nismo bili dovoljno zastrašujući"

Ali EU nije stvorena da uliva strah.

Blok je nastao iz pepela Drugog svetskog rata kao mala grupa zemalja koje su udružile svoju proizvodnju čelika i uglja. Postepeno se razvio u jedinstveno tržište posvećeno demokratiji, ljudskim pravima i težnji za mirom. Iako su njegove moći vremenom rasle, što se vidi u nedavnom pritisku na odbranu, njegova struktura je zadržala fokus na kompromis koji se često prevodi u mukotrpne pregovore i složene zakone.

Kako se globalni nemir produbljivao i geopolitika preuzimala primat nad ekonomijom, pukotine u mašini konsenzusa počele su da se pokazuju. Posebno je dugo poštovano pravilo postizanja jednoglasnosti u spoljnim poslovima došlo pod intenzivnu kontrolu.

Ono što je nekada bilo poznato kao Briselski efekat sada je postalo "Briselski defekt", kaže Henri Farel, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džons Hopkins i koautor knjige "Kako je Amerika naoružala svetsku ekonomiju".

"Politika moći nikada nije nestala onoliko potpuno koliko su ljudi verovali, a sada se vratila. I kada stare pretpostavke počnu da se raspadaju, verovatno će ubrzati samopojačavajući proces promene", rekao je Farel za Euronews.

"Politički entiteti poput EU, koji su duboko verovali u multilateralnu međuzavisnost, duboko su ranjivi na ove taktike", dodao je.

Nasuprot tome, SAD, Kina, Rusija i druge nacije nisu ograničene komplikovanim internim procedurama i mogu zategnuti kritične tačke, bilo da je reč o valuti, mineralima ili fosilnim gorivima, jednim potezom pera, bez čekanja ičijeg odobrenja. Drugim rečima, oni mogu spojiti tržišnu moć i nacionalnu bezbednost u jedan pravac delovanja. Njihov rastući prezir prema međunarodnim pravilima samo je ohrabrio njihovu sklonost.

Yassine Mahjoub / Sipa Press / Profimedia

U EU, ovo spajanje je ometeno internom podelom nadležnosti: tržišna moć leži u Komisiji, a nacionalna bezbednost u državama članicama.

"EU u principu ima opcije. Njena tržišta i pravila mogu joj pružiti moćne poluge koje može koristiti ili pretiti da će koristiti da se zaštiti", rekao je Farel. "Ali da bi to učinila, EU mora biti potpuno posvećena. Jednostavno nije uverljivo da EU govori o Instrumentu protiv prinude ako nije spremna da ga upotrebi protiv drugih sila".

Nedavni događaji, poput ruske invazije na Ukrajinu i Trampovog povratka u Belu kuću, pokrenuli su debatu o tome kako reformisati blok da bi se povećala njegova globalna moć.

Mario Dragi je, na primer, predložio pozajmljivanje velikih razmera, konsolidaciju u strateškim sektorima, preferenciju za "Proizvedeno u Evropi" i državnu pomoć za najsavremeniju tehnologiju. Ambicioznije, on je predložio model evropske federacije.

U međuvremenu, Fon der Lajen je rekla: "Vreme je da se oslobodimo okova jednoglasnosti".

Sva ova rešenja osmišljena su da daju veći autoritet institucijama u Briselu i osiguraju da 27 država članica mogu prevazići svoje različite interese i delovati na globalnoj sceni brže, odlučnije i strateški. Za Dragija i Fon der Lajen, centralizacija je suštinski zahtev za uzvraćanje na naoružavanje.

Ironično, rešenja koja su predložili, u većoj ili manjoj meri, nailaze na otpor glavnih gradova, koji su, na kraju krajeva, i dalje krajnji nosioci moći.

"Naravno, ovaj put će razbiti dugogodišnje tabue. Ali ostatak sveta je već razbio svoje", rekao je Dragi u svom govoru. "Za opstanak Evrope, moramo učiniti ono što nije učinjeno ranije i odbiti da nas zadrže samonametnuta ograničenja".