Danas dodela Nobelove nagrade za mir: Ko su kandidati i kakve su šanse Donalda Trampa?
Komentari
10/10/2025
-07:00
Dobitnik Nobelove nagrade za mir biće objavljen danas, a Donald Tramp i njegova administracija više puta su jasno stavili do znanja da smatraju da američki predsednik zaslužuje tu nagradu.
Tramp već godinama vodi kampanju za Nobelovu nagradu, još od svog prvog mandata, kada je rekao da "mnogi ljudi" misle da je zaslužuje.
U februaru ove godine, tokom sastanka s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom u Beloj kući, rekao je: "Nikada mi neće dodeliti Nobelovu nagradu za mir. Zaslužujem je, ali mi je nikada neće dati".
Nakon što su Izrael i Hamas u četvrtak odobrili prvu fazu Trampovog mirovnog plana, ljudi koji su slavili na ulicama Tel Aviva počeli su da pozivaju da američki predsednik dobije ovu prestižnu nagradu.
Ali zašto on misli da bi trebalo da je dobije, ko ga je nominovao i kolike su mu šanse?
Zašto Tramp misli da bi trebalo da dobije Nobelovu nagradu?
Donald Tramp je više puta isticao da smatra da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir jer je, prema njegovim rečima, bio ključan u zaustavljanju više ratova.
Tokom samita sa ukrajinskim i evropskim liderima 18. avgusta, rekao je: "Vodio sam šest ratova, završio sam šest ratova. Ako pogledate šest sporazuma koje sam postigao ove godine – svi su bili u ratnom stanju. Nisam pravio primirja".
Povezane vesti
Već narednog dana, u intervjuu za Fox News, korigovao je broj na sedam ratova. Tu tvrdnju je ponovio i prošlog meseca, rekavši da "niko nikada nije uradio nešto ni približno tome".
Dr Samir Puri, direktor Centra za globalno upravljanje i bezbednost pri Chatham House-u, ranije je rekao za Sky News: "U Trampovim tvrdnjama ima apsurda, ali kao i kod mnogih njegovih tvrdnji, unutar tog apsurda ponekad se krije zrno istine".
Angela Weiss/Pool Photo via AP
On je sugerisao da postoji "ogromna razlika između zaustavljanja sukoba na kratki rok i rešavanja uzroka sukoba u korenu", te da Trampove intervencije često predstavljaju "upravljanje sukobom", a ne njegovo rešavanje.
Da li je Tramp nominovan?
Rok za nominacije za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir bio je 31. januara, nedugo nakon što se Tramp vratio u Belu kuću.
Tokom svoja dva mandata u Ovalnoj sobi, nominovan je za ovu nagradu više od 10 puta – od strane izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, premijera Kambodže Hun Maneta, jednog ukrajinskog političara, kao i zakonodavaca iz SAD, Švedske i Norveške.
Međutim, nominacija ne garantuje da će neko postati i zvanični kandidat, a komitet za dodelu nagrade ne objavljuje listu kandidata pre nego što dobitnik bude proglašen. Naveli su da je ove godine nominovano ukupno 338 kandidata – 244 pojedinca i 94 organizacije.
Nije jasno da li je neka od Trampovih nominacija stigla pre januarskog roka.
Povezane vesti
Netanjahu ga je javno nominovao u julu, rekavši da Tramp "sklapa mir dok razgovaramo", i to "u jednoj po jednoj zemlji i regiji".
To se dogodilo nakon što je Tramp preuzeo zasluge za zaustavljanje "dvanaestodnevnog rata" između Irana i Izraela mesec dana pre toga.
Nakon sporazuma o Gazi, da li Tramp zaista može da pobedi?
Stručnjaci su sugerisali da bi uspešan pritisak na Rusiju da okonča rat u Ukrajini ili na Izrael da zaustavi rat u Gazi učinio Donalda Trampa ozbiljnim kandidatom.
Povezane vesti
Iza zatvorenih vrata Nobelovog komiteta
Norveški Nobelov komitet prvi put u 125 godina dozvolio je medijima da pogledaju kako izgleda proces odlučivanja o dobitniku Nobelove nagrade za mir.
Pet članova komiteta i sekretar sastaju se u sali Nobelovog instituta u Oslu, ukrašenoj hrastovim nameštajem i portretima svih dobitnika, a prostor je predviđen i za ovogodišnjeg laureata, piše BBC.
Predsednik komiteta Jorgen Vatne Fridnes opisao je proces kao "tenzičnu raspravu", ali naglasio je da odluka mora da bude zasnovana na konsenzusu i principijelnosti.
U velikom razvoju događaja tokom noći između srede i četvrtka, Izrael i Hamas su odobrili prvu fazu Trampovog mirovnog plana od 20 tačaka.
Premijer Netanjahu je izjavio da ovaj proboj znači da će preostalih 48 talaca koje drži Hamas – od kojih se veruje da je 20 još živo – biti oslobođeni.
Dodao je da su im "veliki napori našeg velikog prijatelja i saveznika predsednika Trampa" pomogli da dođu do "ove ključne prekretnice".
Nina Greger, direktorka Instituta za istraživanje mira u Oslu, sugerisala je da su dešavanja u Gazi tokom noći došla prekasno za Donalda Trampa.
"Veoma je malo verovatno da će dešavanja u Gazi tokom noći uticati na odluku Nobelovog komiteta sutra. U ovoj fazi, dobitnik je već izabran, a govori su pripremljeni uoči objave u petak. Međutim, ako Trampov plan od 20 tačaka dovede do trajnog i održivog mira u Gazi, komitet bi gotovo sigurno morao ozbiljno da uzme to u razmatranje u narednom ciklusu odlučivanja. Naravno, morali bi da to postignuće odmere i u odnosu na širi kontekst njegovih napora da promoviše mir – kako unutar SAD, tako i na međunarodnom nivou – u skladu sa voljom Alfreda Nobela", rekla je za Sky News.
Zašto stručnjaci misle da Tramp nije pravi kandidat za nagradu
U testamentu Alfreda Nobela, na kojem se zasniva dodela nagrade, stoji da priznanje treba da pripadne osobi "koja je najviše ili najbolje doprinela zbližavanju među narodima".
Prema rečima Greger, to nije nešto što Tramp radi.
"On je povukao SAD iz Svetske zdravstvene organizacije i iz Pariskog sporazuma o klimi, započeo je trgovinski rat sa starim prijateljima i saveznicima. To baš i nije ono što zamišljamo kada govorimo o miroljubivom predsedniku ili nekome ko je zaista posvećen promovisanju mira", rekla je ona.
Tanjug AP/Evan Vucci
Tokom svog drugog mandata, Tramp je takođe predložio mere za koje kritičari smatraju da će ugroziti obrazovanje i naučna istraživanja – dve oblasti koje se smatraju stubovima Nobelove nagrade.
Te mere uključuju drastično smanjenje budžeta za Nacionalne institute za zdravlje, koji su najveći svetski finansijer biomedicinskih istraživanja, kao i planove za ukidanje Ministarstva prosvete, kako bi se umanjila uloga savezne vlade u obrazovanju u korist veće kontrole na nivou saveznih država.
Ilva Engstrom, potpredsednica Kraljevske švedske akademije nauka, koja dodeljuje tri od šest Nobelovih nagrada – za hemiju, fiziku i ekonomiju – kaže da smatra da su Trampove promene nepromišljene i da mogu imati "razorne posledice".
"Akademska sloboda... je jedan od stubova demokratskog sistema", kaže ona.
Administracija Donalda Trampa negira da guši akademsku slobodu, tvrdeći da njihove mere imaju za cilj smanjenje rasipanja i podsticanje naučne inovacije.
Kritičari Trampa takođe ukazuju na njegovu kontroverznu agenciju za imigraciju i carinu (ICE), preko koje je predsednik slao vojnike u niz gradova pod upravom Demokrata kako bi sproveo svoje imigracione zakone.
Asle Toje, zamenik predsednika aktuelnog Norveškog Nobelovog komiteta, sugerisao je da Trampova kampanja lobiranja za nagradu možda ima suprotan efekat na njegove šanse za pobedu.
"Ovakve vrste kampanja za uticaj uglavnom imaju više negativan nego pozitivan efekat. Zato što o tome razgovaramo unutar komiteta. Neki kandidati zaista snažno forsiraju to i mi to ne volimo", kaže on.
Španski list Pais ocenio je danas da je jedan od 338 kandidata sa realnim šansama da dobije Nobelovu nagradu za mir i američki predsednik Donald Tramp, iako mu kladioničari daju šanse za pobedu od samo tri odsto.
Ko bi mogao da osvoji nagradu?
Komitet za dodelu nagrade je saopštio da je ove godine nominovano 338 kandidata, od kojih je 244 pojedinaca, a 94 organizacije.
To je povećanje u odnosu na prošlu godinu, kada je bilo 286 kandidata.
Kladionice vide ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao jednog od potencijalnih favorita, zajedno sa Julijom Navaljnom, udovicom ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je preminuo nakon što je navodno otrovan u ruskom zatvoru, prenosi Sky news.
Humanitarne organizacije poput Sudan Emergency Response Rooms i Lekara bez granica takođe imaju visoke šanse.
Komitet bi mogao dodeliti nagradu institucijama UN-a, kao što je Međunarodni sud pravde, ili UN-u u celini, koji ove godine obeležava 80 godina postojanja.
Nagrada bi mogla biti dodeljena i Komitetu za zaštitu novinara ili Reporterima bez granica, kao znak pažnje za godinu u kojoj je ubijeno više medijskih radnika nego ikada, pretežno u Gazi.
Takođe, nagrada bi mogla pripasti lokalnim medijatorima koji pregovaraju o primirjima i pristupu pomoći u sukobima, poput mirovnih komiteta u Centralnoafričkoj Republici, Mreži za mirovnu izgradnju u Zapadnoj Africi ili Komitetu za starije i posredovanje u El Fasheru, Darfur.
Komentari (0)