Profesorka Nakarada o Nobelovoj nagradi za mir: Da li je izgubila originalni smisao?

Nobelova nagrada za mir ove godine izazvala je polemike, doduše u skladu sa trendom poslednjih decenija, gde se nagrada sve više fokusira na ljudska prava i građansku hrabrost umesto na bratstvo među narodima i razoružanje, kako je predviđeno testamentom Alfreda Nobela.

Radmila Nakarada, profesorka Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta u penziji, govorila je za Euronews Srbija o relevantnosti nagrade, njenim kontroverzama i uticaju na globalnu politiku.

Nakarada upozorava da Nobelov komitet sve više odlazi od originalnog zahteva Alfreda Nobela, naglašavajući da nagrada treba da promoviše miroljubivu saradnju između država i smanjenje oružanih snaga. Ona ističe da nagrada za ljudska prava, iako vredna, ne pokriva srž Nobeleve vizije, dok cinične političke igre, poput ponude Madura ili Trumpovih akcija, dodatno ruše kredibilitet nagrade.

Testament Alfreda Nobela: Bratstvo među narodima ili ljudska prava?

Nakarada objašnjava polemiku oko tumačenja Nobelevog testamenta i originalnih ciljeva nagrade.

"Pa i ova Nobelova nagrada za mir i veći broj tih nagrada u poslednjim godinama nailaze na jednu polemiku koja se vodi, u kojoj meri, zapravo, Nobelov komitet poštuje testament Nobela s jedne strane, i s druge strane oni koji zastupaju stav da treba uzeti njegovu malo nemarnu prirodu i haotičnost i ne baš doslovce poštovati i istovremeno uvažavati nove dimenzije koje donosi i novo vreme, pa onda ih širiti", kaže ona i dodaje:

"Međutim, ja mislim da su argumenti da je Nobel bio jedan ozbiljan čovek, da je on ozbiljno razmislio o toj nagradi, da je bio potpuno svestan da mir počiva na mnogim dimenzijama, ali da je on izabrao one za koje smatra da su vrlo bitne i posebno u tom svom okruženju i vremenu. I da, nažalost, te dimenzije su bitne i danas".

Ona navodi i to da su problemi iz vremena Nobela isti i danas.

"I prevod tih njegovih usmerenja je bratstvo među narodima, što znači jednu miroljubivu, saradljivu politiku između država, mirnu koegzistenciju, smanjenje stajaće vojske i razoružanje. To je problem nad problemima sa kojima se današnji svet suočava. I poštovanje onih koji organizuju mirovne konferencije u to doba. Što je u modernijoj varijanti podrška i mirovnim pokretima i konferencijama", rekla je Nakarada.

Euronews Srbija

Nakarada se osvrće na akcije predsednika SAD Donalda Trampa u Gazi i mogućnost njegove kandidature.

"U testamentu se govori o šampionima mira i o jednom aktu u prethodnoj godini koji ima ove osobine kojima je Nobel insistirao. Nije to za životno delo, nego za neki akt. Proceduralno mislim da onda, ukoliko ovo pripada ovoj godini, ne bi važilo za sledeću godinu. Ali, kao što znamo, na današnjoj sceni toliko ima i ciničnih i dvoličnih i komplikovanih ponašanja, da vi imate nekoga ko se založio na način o kome se može takođe kritički razgovarati za neko obustavljanje rata", kaže ona i dodaje:

"Istovremeno je čovek koji, recimo, kršeći međunarodno pravo bez ikakvih dokaza, napada brodove Venezuele zbog navodne narkotrgovine, po gradovima Amerike šalje vojsku, prodaje oružje u ogromnim količinama Evropskoj uniji. Krajnje je kontroverzno. To znači da nije dušom i srcem isključivo mirotvorac, nego je pomešana uloga i pitanje je na kraju šta će se od ovog jednog vrlo komplikovanog sporazuma na kraju i desiti u samoj Gazi".

Globalni izazovi: Glas mira postaje slabiji

Nakarada upozorava na slabost mirovnih pokreta u današnjem svetu.

"Posebno mi je bilo zanimljivo, ako je to tačno, da je ona posvetila svoju nagradu predsedniku Trampu. A pre nego što sam došla ovde, sam pročitala da je Maduro u ovom trenutku rešio da ponudi Americi svoja mineralna bogatstva, mineralna bogatstva svoje zemlje, u zamenu za skidanje sankcija i smanjenje pritiska", kaže Nakarada i dodaje:

"Cinične neke dimenzije su se pojavile koje bojim se da ruše ono što je srce Nobelove nagrade za mir. To je možda jedna od najtragičnijih dimenzija ovog trenutka, što je glas mira je jako redukovan i kada se pojavi, imam utisak da je vrlo slab. Dometi da nešto zaustavi ili promeni su vrlo ograničeni".

Euronews Srbija

Nakarada navodi i primere iz bliske istorije koji govore o krhkosti mira.

"Kada se spremala intervencija u Iraku, više od deset miliona ljudi je protestovalo u Evropi, a kažu četrdeset miliona u svetu. To nije mala brojka, ona ništa nije zaustavila. Spremali su se i veliki skupovi, ljudi su došli do Egipta i želeli su da mirno protestuju i uđu na teritoriju Izraela i da svojim prisustvom, svojim telima zaustave. Nije im dozvoljeno i opet je prošlo", rekla je Nakarada.

Gostovanje Radmile Nakarade u celosti pogledajte u video prilogu.