Ko drži ključeve mira? Kreće borba za kontrolu nad posleratnom Gazom
Komentari
16/10/2025
-18:00
Primirje je postignuto, međutim, sledeća i potencijalno najteža faza mirovnog plana američkog predsednika Donalda Trampa za Gazu je pred nama, pošto predstoji suštinska diskusija o održavanju mira u ratom razorenom palestinskom pojasu.
Ključno pitanje, pored prisustva izraelskih snaga i razoružanja Hamasa, jeste koje će zemlje poslati trupe u region. Takođe, ostaje otvoreno pitanje da li će međunarodne snage biti pod komandom SAD-a ili UN-a.
Trenutno, oružane snage Hamasa preuzele su policijske dužnosti u gradu Gazi i drugim oblastima Pojasa odakle se povukla izraelska vojska.
Međunarodne snage
Prema izveštaju lista Politico, Pakistan, Azerbejdžan i Indonezija će verovatno obezbediti trupe za međunarodne snage čiji će cilj biti bezbednost u Pojasu Gaze.
Pozivajući se na američke odbrambene zvaničnike, članak navodi da se ove zemlje opisuju kao "ključni kandidati za obezbeđivanje trupa". Međutim, nijedna zemlja se još nije obavezala da popuni misiju, prema izveštaju.
Trampov savetnik je u sredu imenovao Indoneziju i Azerbejdžan kao dve zemlje koje bi mogle obezbediti trupe Međunarodnim stabilizacionim snagama, zajedno sa Egiptom, Katarom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
MOIZ SALHI / AFP / Profimedia
Indonezija je jedina zemlja koja je do sada javno ponudila slanje trupa, rekavši da može poslati 20.000 vojnika u Gazu. Istovremeno je pojasnila da bi to bilo pod mirovnom misijom sa mandatom UN-a - što nije opisano u Trampovom planu.
Povezane vesti
Politico takođe navodi - ne imenujući izvor - da će trupe iz Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta biti stacionirane u bazi unutar Izraela zajedno sa američkim trupama, kako bi pomogle u nadgledanju primirja.
UN
Berlin i Pariz vrše pritisak da Ujedinjene nacije igraju ključnu ulogu u održavanju mira u Gazi.
Francusko-nemački predlozi ukazuju na to da lideri ove dve zemlje - koji su u velikoj meri bili marginalizovani u pregovorima koji su doveli do sporazuma o prekidu vatre u Gazi, pokušavaju da ostvare veći uticaj na dešavanja na Bliskom istoku.
Uprkos preziru američkog predsednika Donalda Trampa prema UN-u, stručnjaci ističu da postoji mogućnost da francuski i nemački pozivi dobiju na značaju ako se i arapske zemlje pridruže ovom naporu.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je u intervjuu u nedelju da je "preduslov" za uspostavljanje bezbednosti u Gazi da UN igra "značajnu ulogu" u uspostavljanju kako bezbednosnih snaga tako i administrativnog autoriteta u Gazi.
U ponedeljak je francuski predsednik Emanuel Makron ponovio ovu izjavu po dolasku u Šarm el-Šeik u Egiptu, pre sastanka sa arapskim i drugim evropskim liderima kako bi razgovarali o sporazumu o prekidu vatre.
Francuska će se "diplomatski angažovati" u sedištu UN-a u Njujorku kako bi "izgradila međunarodni okvir" za bezbednosne snage u Gazi, izjavio je Makron, dodajući: "Francuska je spremna i već je počela sa planiranjem".
Apaimages / Sipa Press / Profimedia
Povezane vesti
Međutim, nije uopšte poznato da li će Trampova administracija podržati uključivanje UN-a. Trampov mirovni plan od 20 tačaka za Gazu ne pominje nikakvu jasnu ulogu za UN osim distribucije pomoći. Umesto toga, Trampov plan predviđa stvaranje "međunarodnih stabilizacionih snaga" uz učešće arapskih i međunarodnih partnera koji bi bili raspoređeni u Gazi.
Ipak, izraelski i američki lideri su trenutno izuzetno oprezni prema Ujedinjenim nacijama. Komisija UN-a je u izveštaju objavljenom prošlog meseca zaključila da je izraelska vlada počinila genocid u Gazi, što su izraelski zvaničnici odlučno negirali. "Hvala vam što se opirete lažima protiv Izraela u Ujedinjenim nacijama", rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu Trampu u ponedeljak, tokom posete američkog predsednika Knesetu, izraelskom parlamentu.
MOIZ SALHI / AFP / Profimedia
Na kraju, međutim, Trampovo veliko oslanjanje na arapske zemlje za postizanje sporazuma o prekidu vatre moglo bi primorati američkog predsednika da razmotri ulogu za UN, uprkos njegovoj averziji prema organizaciji. To je zato što arapske nacije generalno favorizuju ulogu za organizaciju, pri čemu je Arapska liga prethodno pozvala na raspoređivanje mirovnih snaga UN-a u Gazi i na okupiranoj Zapadnoj obali.
Povezane vesti
SAD
Početkom oktobra, bilo je izveštaja o oko 200 američkih vojnika koji će preuzeti "nadgledanje" i "praćenje" primene sporazuma o prekidu vatre u Pojasu Gaze.
Prema izveštajima, novi načelnik Združenog štaba američkih oružanih snaga nadležan za region Bliskog istoka (CENTCOM), admiral Bred Kuper, želi "prvo 200 ljudi" da izvrše tu misiju na "terenu", kako je tada izjavio jedan zvaničnik.
MOIZ SALHI / AFP / Profimedia
Drugi američki zvaničnik je požurio da pojasni da američki vojnici neće "učestvovati u operacijama unutar Gaze".
Njihova uloga će biti da nadgledaju, posmatraju i garantuju da neće biti kršenja primirja i napada, prema izveštajima.
Grupi od 200 vojnika pridružiće se i oficiri za vezu i timovi oružanih snaga arapskih zemalja.
Evropa
Francuski predsednik Emanuel Makron je ranije ove nedelje potvrdio da će Pariz odigrati "posebnu ulogu" u budućem upravljanju Pojasom Gaze "uz Palestinsku upravu" i insistirao na značaju palestinskog zastupanja u tom procesu.
"Po pitanju upravljanja imaćemo posebnu ulogu uz Palestinsku upravu i pobrinućemo se da ona takođe ima svoju ulogu, ali i da se sprovedu reforme za sutrašnji dan", izjavio je Makron prilikom dolaska u Šarm el-Šeik u Egiptu na samit o miru, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa.
Napominje se da je u pogledu upravljanja, bivši britanski premijer Toni Bler takođe predložen za predsedavanje nadzornog saveta pod nazivom "Međunarodno tranziciono telo Gaze".
Što se tiče bezbednosti, francuski predsednik je naglasio da će Evropljani "pojačati" obuku palestinske policije u Gazi, ali je objasnio da njegova zemlja neće učestvovati u mirovnoj snazi koja će biti formirana.
Omar Ashtawy apaimages / Sipa Press / Profimedia
Postoji "saglasnost" da u mirovnoj snazi učestvuju "uglavnom regionalne sile i možda će doprineti neke zemlje poput Indonezije", napomenuo je. Međutim, te zemlje insistiraju da se postupak odvija u "međunarodnom okviru", odnosno pod okriljem UN-a, institirao je.
Kada je reč o obnovi Gaze, što će zahtevati sredstva od najmanje 70 milijardi dolara, prema procenama Svetske banke, Evropska unija, Velika Britanija, Francuska, Japan, Švajcarska, Turska i arapske zemlje Zaliva izjavile su da će doprineti tom dugoročnom poduhvatu.
Na kraju, Makron je objasnio da će Francuska "u narednim nedeljama" organizovati konferenciju o humanitarnoj pomoći Gazi zajedno sa Egiptom, koji će je i ugostiti.
Komentari (0)