Preminuo Dik Čejni, nekadašnji potpredsednik SAD

Dik Čejni, nekadašnji američki potpredsednik preminuo je danas u 85. godini, saopštila je njegova porodica.

Čejni je bio potpredsednik u vreme republikanskog predsednika Džordža V. Buša tokom dva mandata između 2001. i 2009. godine, a kako piše CNN, decenijama je bio moćna i polarizujuća figura u Vašingtonu.

U ironičnoj završnici svoje bogate političke karijere, Čejni je na predsedničkim izborima 2024. godine dao svoj poslednji glas za liberala demokratu i koleginicu iz kluba potpredsednika, Kamalu Haris, što je odražavalo kako se populistička Republikanska partija okrenula protiv njegovog tradicionalnog konzervativizma. U svojim poslednjim godinama, Čejni, i dalje tvrdokorni konzervativac, ipak je u velikoj meri izopšten iz svoje stranke zbog intenzivnih kritika predsednika Donalda Trampa, koga je nazvao "kukavicom" i najvećom pretnjom republici ikada, prenosi CNN.

Čejnija je tokom većeg dela odraslog života pratila kardiovaskularna bolest; preživeo je niz srčanih udara, ali je vodio pun, energičan život i mnogo godina proveo u penziji nakon transplantacije srca 2012. godine, koju je u intervjuu iz 2014. opisao kao "dar samog života".

Bivši predstavnik Vajominga, šef kabineta u Beloj kući i sekretar odbrane, Čejni je uživao u unosnoj karijeri u korporativnom svetu kada ga je Džordž V. Buš angažovao da proverava moguće kandidate za potpredsedničku funkciju. Taj proces se završio time što je Čejni sam položio zakletvu kao iskusni "broj dva" uz neiskusnog predsednika koji je u Ovalnu sobu stigao posle sporne izborne pobede.

Iako karikature Čejnija kao "pravog predsednika" ne odražavaju tačne odnose unutar Bušovog unutrašnjeg kruga, on je uživao u ogromnom uticaju koji je imao iza scene.

AP/Jae C. Hong, File

Čejni se nalazio u Beloj kući, dok je predsednik bio van grada, u hladno i vedro jutro 11. septembra 2001. U deliću sekunde užasa, kada je drugi oteti avion udario u Svetski trgovinski centar u Njujorku, rekao je da se promenio kao čovek, odlučan da se osveti za napade koje je organizovala Al Kaida i da sprovede moć SAD širom Bliskog istoka kroz neokonservativnu doktrinu promene režima i preventivnog rata.

"U tom trenutku ste znali da je ovo bio nameran čin. Ovo je bio teroristički čin", prisetio se tog dana u intervjuu za CNN sa Džonom Kingom 2002. godine.

U kasnijim godinama, Čejni je razmišljao o tome kako su ga napadi ostavili sa ogromnim osećajem odgovornosti da se osigura da se sličan napad na domovinu više nikada ne dogodi. Međutim, percepcije da je on bio jedina pokretačka snaga iza rata protiv terora i američkih poduhvata u Iraku i Avganistanu su obmanjujuće.

Iz bunkera duboko ispod Bele kuće, Čejni je prešao u krizni režim, upravljajući odgovorom naroda pogođenog tugom koji se iznenada našao u ratu. Dao je izuzetnu naredbu da se odobri obaranje bilo kog daljeg otetog aviona ukoliko bi bio uputio prema Beloj kući ili zgradi Kapitola SAD. Za mnoge, njegovi česti odlazak na "neotkrivene" lokacije van Vašingtona, radi očuvanja predsedničkog lanca nasledstva, dodatno je učvrstio njegovu sliku kao svemoćne figure koja vodi tajni rat iz senke.

Njegova jastrebovska politika i alarmistički pogled na naciju suočenu sa ozbiljnim pretnjama nisu bili izuzetak u to vreme – posebno tokom traumatičnog perioda koji je uključivao pošiljke antraksa i snajperska ubistva oko Vašingtona, što je pojačalo osećaj javnog straha, iako nisu bila povezana sa 11. septembrom, prenosi CNN.

Napadi 11. septembra pokrenuli su američki rat u Avganistanu radi svrgavanja Talibana, koji je pružao utočište Al Kaidi, iako je njen lider Osama bin Laden pobegao. Ubrzo je Čejni počeo da zagovara širenje američkog napada na Irak i njegovog lidera Sadama Huseina, čije je snage prethodno pomogao da istisne iz Kuvajta tokom Prvog zalivskog rata kao Pentagonov šef predsednika Džordža H. Buša.