"Glavni Bušov operativac": Kako je Dik Čejni otvorio Pandorinu kutiju koja još nije zatvorena

Bio je ministar odbrane u vreme predsednika Džordža H. V. Buša tokom operacije "Pustinjska oluja". Takođe, bio je potpredsednik za vreme mlađeg Buša, tokom američkih invazija na Avganistan i Irak. Dik Čejni, koji je preminuo u utorak u 84. godini, smatra se jednim od najmoćnijih i najuticajnijih potpredsednika u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

Za Čejnija se, na dan njegove smrti, neprestano ponavljalo da je bio "glavni operativac" predsednika Džordža V. Buša.

Kao takav, bio je jedan od najglasnijih i najupornijih zagovornika promene režima u Iraku – verovatno njegovog najtrajnijeg, ali i najmračnijeg nasleđa, piše CNN.

"Jednostavno rečeno, nema nikakve sumnje da Sadam Husein sada poseduje oružje za masovno uništenje. Nema sumnje da ga gomila kako bi ga upotrebio protiv naših prijatelja, naših saveznika i protiv nas samih", rekao je on na godišnjoj konvenciji Udruženja veterana stranih ratova u avgustu 2002. godine.

Jednostavno rečeno, piše CNN, irački predsednik nije imao nikakvo oružje za masovno uništenje. Nije ga gomilao da bi ga upotrebio protiv bilo koga. Ipak, ta mitska "oružja za masovno uništenje" poslužila su kao izgovor za rat i kasniju skupu, nespretnu i grubu okupaciju, koja je otvorila Pandorinu kutiju krvoprolića, raseljavanja, terorizma i tiranije. Ta kutija je i dalje otvorena.

Patrick T. FALLON / AFP / Profimedia

Vojna kampanja predvođena Sjedinjenim Državama, u čijem je planiranju Čejni učestvovao, bila je – iz američke perspektive – briljantna. Brza i odlučna, trajala je svega dvadeset dana dok američke i savezničke trupe nisu izvršile invaziju na Irak i stigle do Bagdada.

"Okupacija, za koju Čejni takođe mora snositi deo odgovornosti, bila je katastrofa", navodi Ben Vedeman u tekstu za CNN.

Nekoliko nedelja nakon Huseinovog pada u aprilu 2003. godine, nevolje su počele u gradovima poput Faludže i Ramadija, a posle nekoliko meseci koalicija predvođena Sjedinjenim Državama borila se – i na mnogim mestima nije uspevala – da održi red.

Neuspeha tokom te okupacije bilo je mnogo — u oblasti bezbednosti, upravljanja, ekonomije i obezbeđivanja osnovnih komunalnih usluga.

Jednostavno rečeno, Amerikanci su se svojevoljno upleli u situaciju u kojoj nisu mnogo znali (ili, kako bi kritičari rekli, svesno ravnodušni) prema složenosti jednog drevnog društva.

U to vreme izbio je i skandal zbog mučenja u bagdadskoj zatvorskoj ustanovi Abu Graib. Snimci iračkih zatočenika koji su bili svučeni goli i zlostavljani, a koje su objavili mediji, šokirali su svet.

Tadašnji potpredsednik Čejni osudio je one koji su stajali iza skandala sa mučenjem, ali je istovremeno branio "waterboarding" kao koristan način za dobijanje ključnih obaveštajnih informacija (mnogi obaveštajni stručnjaci smatraju da je "waterboarding" oblik mučenja, a njegove žrtve su spremne da kažu bilo šta samo da izbegnu dalje zlostavljanje).

Danas je Irak donekle stabilizovan. Bagdad više nije ratna zona. Zemlja je i dalje oslablјena korupcijom, a tek pre nekoliko godina uspela je (uz pomoć Sjedinjenih Država i koalicije) da, posle višegodišnjeg rata, porazi Islamsku državu Iraka i Sirije (ISIS) — organizaciju koja je sama po sebi bila direktna posledica američke invazije i okupacije, piše CNN. Iran, koji je tokom Huseinove vladavine bio glavni neprijatelј Bagdada, sada ima značajan uticaj u Iraku — još jedna direktna posledica američke invazije.

Tu je i, kako se navodi, trajna ekonomska šteta ratova za koje je Čejni bio toliko strastveni zagovornik. Prema podacima projekta Costs of War Univerziteta Braun, sukobi nakon 11. septembra 2001. koštali su Sjedinjene Države 8 biliona dolara.

"Bilo bi nepravedno kriviti isključivo Čejnija za teško stanje Iraka i šire probleme Bliskog istoka. On je, na kraju krajeva, samo jedan u dugom nizu američkih lidera koji su se nepromišljeno igrali situacijom u regionu, sa katastrofalnim posledicama, i ostavili Sjedinjene Države u sve nesigurnijem položaju", zaključuje se u tekstu.