SAD pripremaju radikalne sankcije Rusiji: Koliko je realno da se primene i šta to znači za Srbiju?
Komentari19/11/2025
-20:30
Sjedinjene Američke Države najavljuju mogućnost radikalnijih mera prema Rusiji ukoliko dosadašnji diplomatski pritisci i pregovori ne donesu rezultate. U opticaju je Zakon o sankcijama Rusiji iz 2025. godine, koji još nije usvojen, ali je dobio podršku republikanskog senatora Lindzija Grejema, dok je predsednik Donald Tramp poručio da republikanci rade na pravnom okviru za uvođenje sekundarnih sankcija zemljama koje posluju sa Rusijom u energetskom sektoru.
O realnosti ovog scenarija i mogućim posledicama, u razgovoru za Euronews Srbija govorio je Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put.
Zakon kojim Sjedinjene Države nastoje da uvedu carine i takse do 500 odsto svim zemljama koje trguju sa Rusijom najviše bi, u slučaju usvajanja, uticao na Kinu i Indiju, ocenio je Milić. On je naglasio da bi time bili pogođeni i određeni privredni sektori Srbije. Vašington bi tako, kaže, iskoristio to što su SAD najveći uvoznik na svetu, a na duže staze bi se destimulisala trgovina sa Ruskom federacijom.
Dodao je da bi zakon, da bi se primenio, morao da prođe kroz Senat i Predstavnički dom. Prema njegovim rečima, predsednik SAD poseduje određena ovlašćenja za uvođenje carina, ali ona su vezana za slučajeve nelojalne konkurencije ili vanredna stanja, što ovde nije slučaj. Zato je, kako je ocenio, najbezbedniji način regulisanja ovih mera upravo kroz zakon.
Euronews Srbija
Milić je dodao da je zakon inicirao senator Lindzi Grejem još u aprilu, ali da ranije nije bilo političke volje kod Trampa da ga podrži.
"Međutim, s obzirom na neuspeh pregovora na Aljasci, sada postoji mogućnost da zakon uđe u proceduru i verovatno dobije širu podršku, naročito s obzirom na tvrd stav Demokratske stranke prema Rusiji", naglasio je on, dodajući da postoji i rizik posledica po odnose sa trećim državama, poput Indije i Kine, koje imaju značajan trgovinski odnos sa Rusijom.
Komentarišući moguće carine do 500 odsot na zemlje koje kupuju ruske energente, Milić je objasnio da su Kina i Indija u ovom kontekstu ključni faktori. Prema njegovim rečima, oko trećine ruskog budžeta zavisi od prodaje energenata na stranim tržištima, pa bi ovakve mere mogle destimulisati trgovinu sa Rusijom i posredno uticati na njen ratni potencijal.
Povezane vesti
"Iako to stvara velike distorzije na tržištu, cilj je politički – koristiti američko tržište kao instrument za pritisak", ocenio je Milić.
U Srbiji na udaru namenska industrija, proizvodnja automobilske opreme, guma i zamrznutog voća
Na pitanje koliko bi ovakve sankcije bile problematične za manje zemlje, poput Srbije, koje uvoze ruski gas, Milić je naveo da bi po originalnoj ideji zakona Srbija bila pogođena zbog uvoza energenata iz Rusije.
Dodao je, međutim, da je ekonomska razmena Srbije sa SAD prošle godine bila znatno manja u poređenju sa EU ili Rusijom, pa bi efekti bili ograničeni na pojedine sektore, kao što su namenska industrija, proizvodnja automobilske opreme, guma i zamrznutog voća.
Prema njegovim rečima, veći udarac bi pretrpele države sa mnogo većim obimom trgovinske razmene sa SAD.
Na kraju, Milić je ocenio i da bi cilj ovih mera – da Rusiju pritisnu da ublaži zahteve u Ukrajini – mogao delovati samo ako bi zakonske carine zaista pogodile fiskalnu stabilnost Rusije.
"Bez stabilne ekonomije teško je dugoročno finansirati rat", dodao je, napominjući da su Rusiji u 2023. i 2024. godine globalne cene energenata omogućile da ostane relativno likvidna.
Kompletno gostovanje Dimitrija Milića pogledajte u video prilogu.
Povezane vesti
Komentari (0)