Gana u UN traži kompenzaciju za ropstvo: "Najstrašniji zločin koji se dogodio u istoriji čovečanstva"
Komentari
25/03/2026
-18:54
Ropstvo je bilo "najstrašniji zločin koji se dogodio u istoriji čovečanstva", rekao je Samjuel Okudzeto Ablakva ministar spoljnih poslova Gane za BBC uoči ključnog glasanja u Generalnoj skupštini UN.
Države članice trebalo bi da glasaju o rezoluciji - koju predvodi Gana - da se transatlantska trgovina robljem prizna kao "najveći zločin protiv čovečnosti".
Predlog poziva države članice UN da razmotre izvinjenje za trgovinu robljem i doprinesu fondu za reparacije, ali ne predlaže konkretan iznos novca. Veruje se da će rezolucija naići na otpor, jer su zemlje poput Ujedinjeno Kraljevstvo dugo odbijale da plaćaju reparacije, navodeći da današnje institucije ne mogu biti odgovorne za greške iz prošlosti.
Međutim, zagovornici predloga, među kojima su Afrička unija i Karipska zajednica, kažu da je to korak ka izlečenju i pravdi.
"Mi tražimo kompenzaciju - i da budemo jasni, afrički lideri ne traže novac za sebe. Želimo pravdu za žrtve i podršku određenim ciljevima, obrazovnim i zadužbinskim fondovima, fondovima za obuku veština", rekao je Ablakva.
Kampanja za reparacije dobila je značajan zamah poslednjih godina - "reparativna pravda" bila je zvanična tema Afričke unije za 2025. godinu, a lideri Komonvelta zajednički su pozvali na dijalog o tom pitanju. Ablakva je takođe rekao da, ovom rezolucijom, Gana ne stavlja svoju patnju iznad tuđe, već jednostavno beleži istorijsku činjenicu.
Ian Murray / Universal images group / Profimedia
Između 1500. i 1800. godine, oko 12-15 miliona ljudi zarobljeno je u Africi i odvedeno u Ameriku, gde su bili primorani da rade kao robovi. Procenjuje se da je više od dva miliona ljudi umrlo tokom putovanja. Rezolucija koja će biti predstavljena u sredu navodi da posledice ropstva i dalje postoje u vidu rasnih nejednakosti i nerazvijenosti "koje pogađaju Afrikance i ljude afričkog porekla u svim delovima sveta".
Povezane vesti
"Mnoge generacije i dalje trpe isključenost i rasizam zbog transatlantske trgovine robljem, koja je ostavila milione odvojenima od kontinenta i osiromašenima", dodao je Ablakava.
Gana, jedna od glavnih tačaka trgovine, dugo je vodeći zagovornik reparacija. Tvrđave, u kojima su desetine hiljada porobljenih Afrikanaca nekada držane u nehumanim uslovima, i dalje stoje duž obale te zapadnoafričke zemlje. Rezolucija takođe poziva na povratak kulturnih artefakata ukradenih tokom kolonijalne ere u njihove zemlje porekla.
"Želimo povratak svih tih opljačkanih artefakata, koji predstavljaju naše nasleđe, našu kulturu i naš duhovni značaj. Svi ti artefakti opljačkani tokom mnogih vekova, uključujući kolonijalnu eru, treba da budu vraćeni", rekao je Ablakva.
profimedia
Predsednik Gane Džon Dramni Mahama rekao je u utorak u UN da je rezolucija "istorijska" i "zaštita od zaborava".
On je takođe kritikovao administraciju Donalda Trampa zbog "normalizacije brisanja crnačke istorije".
Od povratka na vlast, američki predsednik je usmerio pažnju na američke kulturne i istorijske institucije zbog promovisanja onoga što naziva "antiameričkom ideologijom".
Trampove naredbe dovele su do poteza poput vraćanja konfederacijskih spomenika i pokušaja uklanjanja izložbe o ropstvu u Filadelfiji.
Povezane vesti
"Ove politike postaju model i za druge vlade, kao i za neke privatne institucije", rekao je Mahama za BBC.
Komentari (0)