Predsednik Gane Džon Dramani Mahama u UN kritikovao administraciju SAD zbog brisanja crnačke istorije

Predsednik Gane Džon Dramani Mahama danas je u Njujorku kritikovao američku administraciju zbog onoga što je opisao kao normalizaciju brisanja crnačke istorije, upozoravajući da bi takve politike mogle imati domino efekat na drugim mestima.

Od povratka na vlast, predsednik SAD Donald Tramp je usmeravao američke kulturne i istorijske institucije od muzeja do spomenika i nacionalnih parkova u pravcu uklanjanja onoga što je nazvao "antiameričkom ideologijom", prenosi Rojters.

Mahama je rekao da su Trampove deklaracije i izvršne naredbe dovele do demontaže eksponata koji svedoče o robovlasništvu i ropstvu, naređivao je restauracije konfederacijskih simbola i spomenika, i činio niz drugih poteza za koje zagovornici građanskih prava kažu da bi mogli da preokrenu decenije društvenog napretka.

"Ove politike postaju obrazac za druge vlade, kao i za neke privatne institucije. U najmanju ruku, oni polako normalizuju brisanje ropstva iz istorije", upozorio je Mahama na događaju u Ujedinjenim nacijama posvećenom reparacijama za ropstvo i dodao da se u SAD kursevi crnačke istorije uklanjaju iz školskih programa.

Upozorio je da su institucije obavezne da prestanu da gaze istinu o ropstvu, segregaciji i rasizmu i da zabranjuju knjige koje se bave ovim temama.

Mahama, koji je prošle godine najavio sporazum o prihvatanju zapadnih Afrikanaca koje su deportovale SAD ranije je kritikovao Trampa zbog njegovih lažnih tvrdnji o genocidu nad belim ljudima i oduzimanju zemlje u Južnoj Africi, nazivajući ih uvredom za sve Afrikance.

Mahama je u Njujorku kako bi u sredu podneo rezoluciju Generalnoj skupštini UN kojom bi se transatlantsko ropstvo priznalo kao "najteži zločin u istoriji čovečanstva".

Gana je vodeći zagovornik reparacija za ropstvo, inicijative koja je dobila značajan zamah u poslednjim godinama.

Nekoliko zapadnih lidera se protivilo čak i raspravi o ovoj temi, a kritičari tvrde da današnje države i institucije ‌ne bi trebalo ⁠da budu odgovorne za istorijske nepravde.

Nacrtom rezolucije, u koji je Rojters imao uvid, pozivaju se države članice UN da se uključe u dijalog o reparacijama, uključujući izdavanje formalnih izvinjenja, vraćanje ukradenih artefakata, pružanje finansijske nadoknade i obezbeđivanje garancija da se ropstvo više neće ponoviti.
Rezoluciju su podržali Brazil, zemlje Afričke unije i Karipske zajednice, i mnoge druge, navodi Rojters.

Bela kuća za sada nije odgovorila na zahtev da prokomentariše rezoluciju koju će u UN predložiti predsednik Gane Mahama.