Preslatka beba sa slike danas je jedan od najmoćnijih ljudi na planeti - da li ga prepoznajete?

Mali dečak, sjajnih očiju, nežne kose i gotovo anđeoskog osmeha. Na fotografiji izgleda kao svako drugo dete njegovog uzrasta, ali njegova budućnost će prevazići svaku maštu. Ovaj mališan, Robert Prevost, postaće decenijama kasnije Papa Lav XIV, jedna od najuticajnijih ličnosti našeg doba.

Crno-bela fotografija koja je nedavno prikazana u dokumentarcu, pokazuje preslatku bebu, mnogo pre nego što će njegovo ime postati poznato širom sveta. Druge slike iz njegovog tinejdžerskog doba prikazuju ga kao stidljivog mladog čoveka, sa diskretnim osmehom deteta koje još uvek otkriva svet; A malo kasnije, kao mladog odraslog čoveka, u odelu i kravati, već sa samokontrolom i zrelošću koje će kasnije karakterisati njegovu javnu ulogu.

ARCHIVIO GBB / Alamy / Profimedia

Njegovi školski drugovi ga se sećaju kao "mirnog, dobrodušnog, ljubaznog i jako pametnog". Gledajući danas ove fotografije, skoro je neverovatno da će se dečak iz komšiluka razviti u lidera sa globalnim uticajem.

Odrastanje u jednostavnoj katoličkoj porodici

Budući papa rođen je u Doltonu u Ilinoisu, u maloj, bliskoj katoličkoj porodici. Kuća je bila skromna - jedna spavaća soba, jedno kupatilo, podrum i nedovršeno potkrovlje. Njegov krevetac je jedva stao u malu trpezariju, dok se svakodnevni život porodice vrteo oko molitve, škole i posla.

Njegova braća i sestre se sećaju kako su njihovi roditelji svake večeri ulazili u dnevnu sobu da se mole sa brojanicama, ali i kako njihova majka nikada nije propuštala misu u 6 ujutru. Obroci su bili jednostavni, "američki": hamburgeri, biftek svakog četvrtka, riba svakog petka. Deca su igrala bejzbol na ulici i pešačila do katoličke škole.

ARCHIVIO GBB / Alamy / Profimedia

Već tada su postojali mali znaci ličnosti koja će se pojaviti: mirno samopouzdanje i posebna sposobnost da smiri druge. Kao kada je u Bobijen Vudsu grupa starijih dečaka pretila da će im ukrasti bicikle, a on je jednostavno rekao "pustite me da razgovaram s njima". I to je i učinio. Za nekoliko minuta, tenzija je nestala.

Prvi znaci predodređenosti

Njegova sklonost se pokazivala čak i u najjednostavnijoj igri. U podrumu kuće, prostirao bi stolnjak i "služio misu" znajući sve molitve - na engleskom i latinskom. Čak su i njegove učiteljice to rano primetile: jedna mu je rekla "Robert Francis, ti bi jednog dana mogao postati Papa". Pokušao je to da izbegne, ali izgleda da su drugi to videli jasnije od njega.

Njegovo putovanje od detinjstva u kraju gde je odrastao, do Rima ispisano je kroz posvećenost i učenje. Pridružio se redu Avgustinaca 1977. godine i dao svoje večne zavete 1981. Studirao je matematiku, nastavio sa teologijom i završio postdiplomske i doktorske studije iz kanonskog prava u Rimu.

Tanjug/AP/Andrew Medichini

Godinama je služio misije u Peruu, stekao iskustvo u različitim kulturama i naučio tečno da govori mnoge jezike. Njegova marljivost i smireno prisustvo postepeno su ga doveli blizu najviših krugova Rimokatoličke crkve. Njegova saradnja sa papa Franjom ojačala je odnos uzajamnog poštovanja, koji ga je vodio sve više. Kada je, na poslednjoj konklavi, njegovo ime počelo intenzivno da se pominje, većina u Vatikanu nije bila iznenađena.

I tako je, nekako, dečak sjajnih očiju i tihe odlučnosti, ono dete iz Doltona sa anđeoskim osmehom, postao Papa Lav XIV.