Godinu dana vladavine Donalda Trampa: Politička slika, međunarodni odnosi i ključni događaji
Komentari
05/01/2026
-11:10
Prošla je godina otkako je Donald Tramp ušao u drugu eru svoje predsedničke karijere, preuzevši ponovo najmoćniju funkciju u SAD 20. januara 2025. godine. Tokom prvih 12 meseci mandata, njegova administracija sprovodila je ambiciozne i često kontroverzne poteze, kako na domaćem planu, tako i u spoljnoj politici — sa širokim posledicama za međunarodne odnose, trgovinu, bezbednost i globalnu diplomaciju.
Poslednja u nizu je vojna akcija u Venecueli prilikom koje su uhapšeni predsednik te zemlje Nikolas Maduro i njegova supruga. Maduro će se danas prvi put pojaviti pred sudom u Sjedinjenim Američkim Državama zbog optužbi za trgovinu drogom i oružjem.
Prema navodima Okružnog suda za Južni okrug Njujorka, Maduro bi trebalo da se pojavi pred saveznim sudom u donjem Menhetnu. SAD su u subotu, oko 2.00 sata posle ponoći po lokalnom vremenu, u vojnoj akciji u Karakasu uhapsile Madura i njegovu suprugu Siliju Flores, koji su sprovedeni u Gradsku pritvorsku jedinicu u Njujorku. Više o dešavanjima u Venecueli čitajte u našem LIVE blogu.
Povratak u Belu kuću: najvažniji potezi na početku mandata
Tramp je inaugurisan kao 47. predsednik SAD početkom 2025. godine, čime je započeo svoju drugu predsedničku funkciju sa Vensom kao potpredsednikom. Odmah po stupanju na dužnost, potpisao je set izvršnih uredbi kojima je poništio više od 70 uredbi prethodne administracije, ukinuo programe vezane za imigraciju i najavio velike reforme federalne uprave.
Među prvim koracima bile su i oštre mere na granici prema ilegalnim imigrantima, uključujući raspoređivanje dodatnih snaga i pooštravanje deportacija. Trgovina i ekonomija: carine, dolar i globalne reakcije
Jim WATSON/AFP/Profimedia
Jedan od najuticajnijih i najspornijih aspekata Trampove politike bile su recipročne carine na uvoz iz brojnih zemalja sveta, uključujući Evropsku uniju, Veliku Britaniju, ali i zemlje regiona poput Srbije. Trampova administracija uvela je takse koje su podigle troškove trgovine, uticale na poredak industrija i usporile izvoz u SAD. Američki dolar je pao na najniži nivo u šest meseci nakon uvođenja ovih mera, dok su neke zemlje već najavile kontramere.
U isto vreme, carinske mere i trgovinska politika doveli su do tenzija sa saveznicima i poslovnim partnerima širom Evrope i Azije, što je dodatno zaoštrilo globalnu ekonomsko-političku atmosferu.
Povezane vesti
Sankcije i međunarodni pritisak
Trampova administracija ponovo je pojačala korišćenje sankcija kao alata spoljne politike.
Uvedene su i nove mere protiv sudija Međunarodnog krivičnog suda (ICC) koji su radili na istragama u vezi sa konfliktima na Bliskom istoku, što je izazvalo oštre kritike međunarodnih pravnih tela.
Istovremeno, specijalni izaslanici Trampove uprave vodili su pregovore sa liderima poput beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, što je rezultiralo otpuštanjem stotina političkih zatvorenika i olakšicama za neke sankcije — potez koji je mnoge iznenadio i izazvao kontradiktorne reakcije.
ANDREW CABALLERO-REYNOLDS/AFP/Profimedia
U nekim regionima, američke sankcije i vojne operacije prerasle su u oštrije pritiske, uključujući i proširenje bezbednosnih dogovora u Latinskoj Americi, često pod izgovorom borbe protiv narkokartela, ali sa mogućim strateškim ciljevima većeg uticaja SAD.
Spoljašnji odnosi: sastanci i diplomatija
Trampova administracija bila je izrazito aktivna na međunarodnoj sceni:
Sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim protekle godine naglasio je želju SAD da utiče na mirne pregovore u ukrajinskom konfliktu, uz snažnu medijsku pažnju i diplomatske tenzije.
Na drugoj strani, razgovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci i kasnije planirani susreti u Budimpešti ukazuju na pokušaje da se reši rat u Ukrajini, iako bez konkretnih dogovora.
Gavriil Grigorov / Zuma Press / Profimedia
Povezane vesti
Tramp je takođe putovao na Bliski istok, gde se sastao sa liderima Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara — fokusirajući se na investicije i ekonomske poslove, ali i na moguće olakšavanje sankcija prema Siriji.
Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Bele kuće bila je prvi takav susret u više godina, tokom kojeg su se razgovarale teme NATO-a, odbrane i regionalne trgovinske saradnje.
Domaća politika i reakcije opozicije
Unutar SAD, Trampova politika izazvala je podeljene reakcije. Kritičari, uključujući bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, optužuju administraciju za napade na vladavinu prava, ograničavanje sloboda i potkopavanje demokratskih normi.
Povezane vesti
Istovremeno, Tramp ostaje popularan među širokim delom konzervativnog biračkog tela, koje ga vidi kao lidera koji se bori protiv establišmenta i “globalističkih elita”.
Trampovo "rešenje" za Gazu
U oktobru mesecu Donald Tramp je objavio mirovni plan za Gazu.
Plan je sadržao sedam tačaka.
- Trenutno okončanje sukoba i zamrznuti frontovi
- Razmena talaca i zatvorenika
- Demilitarizacija i uloga Hamasa
- Humanitarna pomoć i obnova
- Upravljanje i tranzicija vlasti
- Bezbednosne snage i regionalna stabilnost
- Ekonomski razvoj i posebna zona
Početkom oktobra, tačnije 10.10. delovi plana su implementirani kroz mirovni dogovor između Izraela i Hamasa.
Trampu nagrada za mir od FIFA
Američki predsednik Donald Tramp јe na žrebu za Svetsko prvenstvo dobio novu nagradu za mir koјu dodeljuje FIFA.
FIFA je na ceremoniji žreba koji se održao u SAD dodelila nagradu Trampu.
EPA/WILL OLIVER
Predsednik SAD bio je učesnik žreba za Svetsko prvenstvo koje se naredne godine održava u SAD, Meksiku i Kanadi.
Takođe, Ujedinjene nacije su usvojile Rezoluciju koja formalizuje ovaj dogovor i omogućava međunarodne snage da nadgledaju tranziciju.
Poslednjeg meseca u godini Administracija američkog predsednika Donalda Trampa opozvala je gotovo 50 ambasadora širom sveta.
Povlačenje ukupno 48 diplomatskih predstavnika iz Afrike, Azije, Istočne Evrope, kao i Centralne i Južne Amerike usledilo je nakon masovnih smena zvaničnika koje je imenovao bivši predsednik Džozef Bajden tokom prvih meseci Trampovog drugog mandata.
Nakon pucnjave na Univerzitetu Braun, američki predsednik rešio je da suspenduje program lutrije za zelene karte.
Kristi Noem, ministarka za unutrašnju bezbednost je suspendovala ovaj program viza prema Trampovim uputstvima.
Cilj je da se spreči "da ni jedan Amerikanac ne bude oštećen ovim katastrofalnim programom", rekla je.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Takođe, Donald Tramp potpisao je zakon kojim se ukida poslednji paket teških ekonomskih sankcija Siriji, nakon što je prethodno istu odluku izglasao američki Senat, što su Sirija, Turska i Saudijska Arabija pozdravile.
Ukidanje mere poznate kao "Cezarov zakon" usledilo je nakon ranijeg povlačenja drugih američkih sankcija. Za razliku od ranijih odluka, ukidanje "Cezarovih" sankcija zahtevalo je i saglasnost Kongresa, prenosi Njujork tajms.
Prvih godinu dana pod Trampovom vladavinom bilo je intenzivno i često nepredvidivo. Njegove politike — od carina i sankcija do diplomatskih inicijativa — ostavile su dubok trag kako na međunarodnoj sceni, tako i unutrašnju političku dinamiku SAD.
Dok se svet suočava sa novim geopolitičkim izazovima, vizija Trampove administracije jasno teži konsolidaciji moći SAD i redefinisanju tradicionalnih saveza, često izazivajući i kritike i podršku u isto vreme.
Komentari (0)