Trampova senka se nadvija nad Kubom: Da li je Havana sledeća meta?

Kubansko rukovodstvo je izgubilo kritičnog ekonomskog saveznika u liku Nikolasa Madura, a verovatni američki naftni embargo bi mogao da produbi ekonomsku krizu na ostrvu. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, malo je verovatno da će ovo izvesti ljude na ulice.

Tokom vikenda, kubanske vlasti su objavile da su 32 kubanska državljana poginula u američkom napadu na glavni grad Venecuele, Karakas. Oni su služili kao telohranitelji predsednika Nikolasa Madura u vojnom kompleksu iz kojeg su ga otele američke specijalne snage.

Pored same Venecuele, Kuba je najviše pogođena Madurovim uklanjanjem. Havana je izgubila ključnog političkog saveznika i stub svoje već narušene ekonomije, a izjave Trampove administracije nakon napada jasno su stavile do znanja da bi, uz Kolumbiju i Grenland, SAD uskoro mogle ciljati i Kubu.

Prisustvo kubanske vojske u Venecueli bilo je samo jedan primer bliske saradnje između dve zemlje.

"Venecuela je bila Havani najvažniji politički saveznik još od kada su Ugo Čaves i Fidel Kastro uspostavili blisko prijateljstvo početkom 2000-ih", izjavio je za Euronews Bert Hofman, politikolog sa Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije.

Kao predsednički kandidat 1999. godine, Čaves se sastao sa vođom Kubanske revolucije, Fidelom Kastrom u Havani, a savez dve vlade se samo produbljivao tokom narednih decenija. Maduro je školovan na Kubi i pozicionirao se kao čuvar Čavesovog revolucionarnog levičarskog projekta; dakle, on održava bliske veze sa Havanom od kada je došao na vlast.

Kubanski zvaničnici zauzimaju ključne pozicije u venecuelanskom obaveštajnom aparatu, a Havana je slala Karakasu lekare i zdravstveno osoblje u zamenu za političku podršku i jeftinu naftu. Tokom poslednjih nekoliko meseci, Venecuela je isporučivala oko 35.000 barela dnevno Kubi po jako subvencionisanoj ceni – i kako je Hofman rekao za Euronews, isporuke venecuelanske nafte su i dalje ključna žila kucavica ostrva.

"Tokom poslednjih meseci, venecuelanska nafta je i dalje činila 70 odsto ukupnog kubanskog uvoza nafte, dok su Meksiko i Rusija delili ostatak", rekao je on. Strah u Havani je da bi SAD uskoro mogle da pokušaju da sruše kubanski režim bez direktne intervencije, potpuno ga odsecajući od venecuelanske nafte.

Propast kroz naftni embargo

Tanjug AP/Ramon Espinosa

"Dok će Vašington biti oprezan po pitanju vojne akcije sa 'čizmama na tlu', ratni brodovi duž venecuelanske obale mogu sprovesti naftni embargo uz male troškove", rekao je Hofman. "A kakva god da je pregovaračka moć novog rukovodstva u Karakasu, nastavak podrške Kubi teško da će biti njegov prioritet".

Iako bi Kuba mogla tražiti alternativne zalihe od Rusije, Irana ili arapskih zemalja, direktna pomoć Havani bi učinila svakog novog dobavljača potencijalnom metom američkih odmazdi. Čak i ako Havana uspe da nađe neki alternativni izvor nafte, već nesigurni životni uslovi koje Kubanci doživljavaju će se verovatno dodatno pogoršati.

Kuba već doživljava svoju najdublju ekonomsku krizu u novijoj istoriji. Ekonomija zemlje se smanjila za oko četiri odsto u poslednjih nekoliko godina, sa kontrakcijom od 1,5 odsto samo u 2025. godini. Sa inflacijom preko 20 odsto, nestašice hrane, lekova i goriva su rasprostranjene.

"Ekonomski gledano, Kuba sada takođe plaća visoku cenu za to što je koncentrisala sva ulaganja na turizam, industriju za koju je teška situacija krize i političke neizvesnosti toksična", rekao je Hofman.

U međuvremenu, uklanjanje, potkopavanje ili barem izolacija kubanskog komunističkog režima na ovaj ili onaj način je američki prioritet još od Kubanske revolucije 1959. godine, a za Trampovu administraciju, teška situacija i nasilno uklanjanje Madura znače prozor mogućnosti za promenu režima.

"Čini se da je Kuba spremna da padne. Ne znam da li će izdržati", rekao je Tramp u nedelju novinarima u avionu Air Force One.

Šta dalje?

Tanjug/AP/Arial Ley

Ipak, prema Hofmanu, uprkos događajima u Venecueli, rukovodstvo u Havani do sada nije pokazalo nikakve znake raspadanja.

"Strah od onoga što dolazi nakon eventualnog kolapsa režima je moćan lepak za koheziju elite", rekao je on. "Oni će pažljivo posmatrati kako post-Madurova elita preživljava oluju".

Prema rečima američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je odrastao u Majamiju u porodici kubanskih izbeglica, kubanska elita ne bi trebalo da bude samozadovoljna.

"Da živim u Havani i da sam u vladi, bio bih bar malo zabrinut," rekao je za NBC News tokom vikenda, iako je odbio da detaljno govori o američkim planovima za Kubu.

Jedan od potencijalnih scenarija je potpuna pomorska blokada, za koju je kubanska vojska već pripremljena - i po Hofmanovom mišljenju, ovo ne bi izvelo kubanski narod na ulice.

"Čak i ako životni uslovi postanu još nestabilniji, to se ne prevodi nužno u pobunu", rekao je on. "Mobilizacija kolektivne akcije ne zahteva samo zajedničko nezadovoljstvo, već i verovanje da protest može dovesti do promene"

Vojna akcija protiv Madura bi zapravo mogla demobilisati obične Kubance, a ne motivisati ih.

"Ako je njena poruka da je na vojsci da puca i na vladama da pregovaraju o svojim dogovorima, za obične ljude ovo nije vreme da izađu na ulice, već da se sagnu i sklone"