Protest zbog inflacije ili strano mešanje u unutrašnja pitanja: Može li Karakas da se ponovi u Teheranu?

Od 28. decembra kada su trgovci na Velikom bazaru u Teheranu zatvorili svoje radnje u znak protesta protiv naglog pada vrednosti iranske valute rijal i galopirajuće inflacije, Iran je zahvatio talas nemira koji se brzo proširio na preko 280 gradova i naselja u 27 od 31 regiona širom zemlje. Najveći protesti od onih nakon smrti Mahse Amini 2022. godine, doveli su do žestokih sukoba sa snagama bezbednosti, uz izveštaje o desetinama poginulih i hiljadama uhapšenih. Iranska vlast, s jedne strane, optužuje strane sile, pre svega SAD i Izrael za podsticanje haosa, a demonstranti i opozicione grupe ističu da je uzrok duboka ekonomska kriza. Reakcije iz sveta se kreću od osuda nasilja do pretnji intervencijom od strane američkog predsednika Donalda Trampa, prenosi AP.

Vrednost rijala na crnom tržištu sada je oko 1,45 miliona za jedan američki dolar. Zvanični podaci pokazuju da je inflacija u decembru 2025. premašila 42 odsto, dok su cene hrane porasle za 72 odsto, a medicinskih potrepština za 50 odsto, pisao je The New York Times.

Nezavisni ekonomisti, poput profesora Stiva Hankea sa Univerziteta Džons Hopkins, procenjuju da je realna inflacija čak 91,27 odsto godišnje, što čini osnovne namirnice nedostupnim za milione Iranca.

Vlada je prvi put u šest godina podigla cene goriva, što je dodatno pogoršalo situaciju, posebno u kontekstu sankcija zbog iranskog nuklearnog programa i kratkog rata sa Izraelom i SAD u leto 2025.

Sa druge strane, opozicione grupe poput Nacionalnog saveta otpora Irana (NCRI) ističu da ekonomska kriza nije samo posledica sankcija, već i duboke korupcije i prioriteta vlasti na finansiranje proksija poput Hezbolaha i Hamasa, nuklearnog programa i balističkih raketa.

"Režim troši milijarde na terorizam i nuklearne ambicije, dok insajderi pljačkaju nacionalno bogatstvo kao da sutra ne postoji", napisao je Said Gaseminedžad, savetnik Fondacije za odbranu demokratija (FDD), nekoliko dana pre izbijanja protesta u Iranu.

Protesti su se vrlo brzo iz Teherana proširili na gradove poput Isfahana, Širaza, Mašhada, Kermanšaha i Ahvaza, gde su demonstranti uzvikivali parole poput "Smrt diktatoru", "Niti Gaza, niti Liban, moj život za Iran" i "Pahlavi će se vratiti", naglašavajući nezadovoljstvo spoljnom politikom, takođe.

Reakcija vlasti u Teheranu: "Pravo na mirni protesti" i optužbe za strano mešanje

Kao odgovor na nemire, iranski predsednik Masud Pezeškijan priznao je "ustavno pravo na mirni protest" i naredio pregovore sa demonstrantima, najavljujući mere poput povećanja plata za siromašne i pauziranja valutnih manipulacija.

Međutim, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamenei zauzeo je oštriji stav. U svom obraćanju, Hamenei je priznao da postoje ekonomske poteškoće, ali je i optužio strane sile za "nenormalan" rast cena.

"Razgovaramo sa demonstrantima, zvaničnici treba da razgovaraju sa njima. Ali nema svrhe razgovarati sa huliganima. Huligane treba staviti na njihovo mesto", rekao je on, prenela je Al Jazeera.

Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP

Hamenei, kao i drugi zvaničnici, tvrdi da su protesti orkestrirani spolja, sa infiltracijom "terorista" i manipulacijom na društvenim mrežama, poput lažnih video snimaka koji pokazuju povećan stepen nasilja.

Glavni iranski sudija Golamhosein Mohseni Edžei upozorio je demonstrante da neće biti "nikakve popustljivosti prema onima koji pomažu neprijatelju protiv Islamske Republike", optužujući pritom Izrael i SAD da primenjuju hibridne metode kako bi poremetili zemlju, preneo je Reuters.

"Nakon izjava Izraela i američkog predsednika, nema više izgovora za one koji izlaze na ulice radi nereda i pobune", rekao je glavni sudija Golamhosein Mohseni Edžei, šef iranskog pravosuđa, a preneli su državni mediji.

Prestolonaslednik iz egzila tvrdi da je vlast "blizu kolapsa". Da li je tako?

Prestolonaslednik Irana, koji živi u egzilu, Reza Pahlavi, čiji je otac Mohamed Reza Pahlavi bio poslednji šah pre islamske revolucije 1979. godine, izjavio je da je vlast u Teheranu "veoma blizu kolapsa" usled masovnih antivladinih protesta širom zemlje.

On je pozvao iranske bezbednosne snage da stanu uz narod, a takođe je pozvao i na nove, još masovnije, proteste.

"U ovim odlučujućim trenucima, očekujem da se vratite u zagrljaj nacije i da svoje oružje ne koristite da pucate u narod, već da ga štitite", poručio je Pahlavi u videu objavljenom na X-u.

On je istakao i to da je ovo jedinstvena prilika da se točak istorije okrene, te da se zbaci vlast koja zemljom vlada 46 godina.

AP Photo/Aziz Rashki

"Zemlja nikada nije videla ovakvu priliku da svrgne vladu. Više od stotinu gradova i milioni ljudi na ulicama skandiraju 'Smrt diktatoru'. Režim se raspada i veoma je blizu kolapsa", rekao je Pahlavi, prenosi Fox News.

Pahlavi je dodao i to da se sadašnji protesti razlikuju od ranijih po obimu i broju učesnika, njihovom sastu, jer su među njima sada i pripadnici više srednje klase trgovaca, pre svega.

On je najavio i to da je spreman da se vrati u Iran ako demonstranti uspeju da sruše vlast, istakavši da se zalaže za mirno okončanje krize putem referenduma i nove ustavotvorne skupštine.

Trampove pretnje intervencijom i pozivi na uzdržanost iz EU i UN

Nakon intervencije SAD u Venecueli i hapšenja predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge, postavilo se pitanje i da li je takva slična akcija moguća u Teheranu.

Pogonsko gorivo i nadu da bi moglo da dođe do intervencije koja bi izmenila politički pejzaž Irana dao je upravo američki predsednik Donald Tramp, koji se u unutrašnja pitanja Irana direktno umešao, optužujući režim za ekonomsku propast.

U objavi na svojoj mreži Truth Social Tramp je upozorio da "ako iranske snage ubiju još demonstranata, što je njihov običaj, SAD će doći da ih spasi".

Tramp je uputio i otvorenu pretnju, rekavši da su "spremni za pokret", što je u Teheranu ocenjeno kao priznanje i dokaz za američko mešanje i organizaciju nemira u Iranu.

Sa druge strane, Ujedinjene nacije pozivaju na uzdržanost i dijalog. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija saopštio je da je "duboko ožalošćen zbog prijavljenih gubitaka života i povreda" nastalih u sukobima između bezbednosnih snaga i demonstranata.

Novinarima u Njujorku je to preneo portparol UN-a Stefana Dižarik, koji je odgovarajući na pitanja tokom redovnog brifinga preneo i da je šef UN Antonio Gutereš naglasio potrebu da se spreče dalje žrtve tokom demonstracija.

"On takođe poziva vlasti da poštuju pravo na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja. Svima mora biti dozvoljeno da mirno protestuju i izražavaju svoje nezadovoljstvo"., naveo je on.

Gutereš je istakao važnost da svi akteri u Iranu i širem regionu "uzdrže od postupaka koji bi mogli povećati tenzije i doprineti nestabilnosti".

Tanjug AP/Hadi Mizban

Iz Evropske unije poručili su da "pažljivo prate situaciju".

"Pratimo pažljivo situaciju koja se razvija širom Irana, gde demonstracije odražavaju zahteve mnogih Iranaca. Zabrinuti smo zbog prijavljenih smrtnih slučajeva i povreda i pozivamo iranske bezbednosne snage da pokažu maksimalnu uzdržanost u postupanju sa mirnim protestima", naveli su iz evropske diplomatije i dodali:

"Socio-ekonomske izazove su priznali i sami zvaničnici i oni bi trebalo da se rešavaju kroz inkluzivni dijalog, a ne kroz nasilje".

Na kraju, oni su pozvali iranske vlasti da "poštuju prava na slobodu izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja, kao i da omoguće slobodan protok informacija i pristup internetu". Pozvali su da "svi pojedinci uhapšeni zbog mirnog ostvarivanja svojih prava treba odmah da budu pušteni na slobodu".

Najveći broj poginulih u šest zapadnih provincija

I dok s jedne strane stižu pretnje, a s druge pozivi na uzdržanost i dijalog, broj poginulih u neredima raste. Najmanje 27 ljudi je poginulo, a više od 1.500 uhapšeno u Iranu u prvih 10 dana protesta, pri čemu je zapad zemlje zabeležio najveći broj žrtava, prema kurdsko-iranskoj grupi za ljudska prava Hengaw.

Mreža aktivista za ljudska prava HRANA prijavila je veći broj mrtvih – najmanje 36, kao i hapšenje najmanje 2.076 osoba, prenosi Reuters, koji napominje da nije mogao nezavisno da potvrdi broj žrtava ni detalje nemira koje su preneli iranski mediji i grupe za ljudska prava.

Takođe, iranske vlasti nisu objavile broj poginulih demonstranata, ali su saopštile da su najmanje dva pripadnika bezbednosnih snaga poginula, a više od desetak ranjeno.

Tanjug/AP/Vahid Salemi

Zapadne iranske provincije poslednjih dana su bile poprište najnasilnijih protesta i represije. Najmanje 20 poginulih demonstranata je zabeleženo od kraja decembra u provincijama Ilam, Lorestan, Kermanšah, Fars, Čahar Mahal i Bahtijari, te Hamedan.

"Tokom sahrane dvoje ljudi u Malekšahiju, deo prisutnih je počeo da uzvikuje oštre, antisistemske parole", prenela je agencija Fars, bliska Revolucionarnoj gardi.

Posle sahrane, kako piše Fars, "oko 100 ožalošćenih ušlo je u grad i demoliralo tri banke... Neki su počeli da pucaju na policiju koja je pokušavala da ih rastera", prenosi Reuters.