KRIZA NA BLISKOM ISTOKU SAD i Velika Britanija izdale upozorenja protiv putovanja u Izrael
Komentari
13/01/2026
-08:01
Kriza na Bliskom istoku eskalira na više frontova, dok nasilje i humanitarne katastrofe pogađaju civile širom regiona. U Iranu, najmanje 648 demonstranata, među kojima je devetoro dece, ubijeno je od početka protesta 28. decembra prošle godine, koji su izbili zbog pada vrednosti valute i teške ekonomske situacije. Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper pozvala je iransku vladu da odmah okonča represiju nad demonstrantima i osigura bezbednost građana, dok SAD i Izrael ističu da nemaju planove za direktnu intervenciju, ali podržavaju pravo Iranca da mirno protestuju. Istovremeno, u Pojasu Gaze humanitarna kriza pogoršava se zbog ekstremnog vremena i izraelskih ograničenja snabdevanja. Najmanje 21 osoba, uglavnom deca, preminulo je od smrzavanja dok raseljene porodice traže utočište u improvizovanim šatorima, boreći se za osnovne životne potrebe nakon godina sukoba i opsade. Region se tako suočava sa dubokom kombinacijom političkih tenzija, represije i humanitarnih katastrofa, dok međunarodna zajednica prati situaciju i poziva na hitnu zaštitu civilnog stanovništva.
Ključni događaji
- Kuper zatražila od Arakčija da Iran okonča nasilje nad demonstrantima
- Američki ambasador u Izraelu: SAD nemaju planove da intervenišu u Iranu
- Najmanje 648 demonstranata ubijeno u Iranu, saopštila norveška grupa za ljudska prava
- Kancelarija za medije u Gazi: Dvadesetak Palestinaca umrlo od smrzavanja
Kako je protekao prethodni dan pročitajte u jučerašnjem blogu
Euronews
Dešavanja na Bliskom istoku pratite uživo na našem blogu
09.40 SAD i Velika Britanija izdale upozorenja protiv putovanja u Izrael
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija izdale su danas upozorenja usmerena protiv putovanja u Izrael.
Tanjug/Strahinja Aćimović, profimedia
Ambasada SAD u Jerusalimu objavila je novo bezbednosno upozorenje savetujući američke građane da "s obzirom na kontinuirane regionalne tenzije", treba da "preispitaju sve planove putovanja u slučaju poremećaja i donesu odgovarajuće odluke za sebe i svoje porodice".
Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije takođe je izdalo novo upozorenje za putovanja u Izrael, upozoravajući britanske građane da izbegavaju posete zemlji "za sva putovanja osim onih neophodnih".
23.56 SAD apelovale na svoje državljane da hitno napuste Iran
Povezane vesti
Sjedinjene Američke Države apelovale su na svoje državljane da odmah napuste Iran, savetujući da se kopnenim putem premeste u Tursku ili Jermeniju, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu ambasade SAD za Iran.
"Američki građani treba da napuste Iran odmah. Razmislite o napuštanju Irana kopnenim putem ka Turskoj ili Jermeniji, ako je moguće to bezbedno izvesti", navodi se u saopštenju, javlja Rojters.
23.19 SpejsEks obezbedio besplatan Starlink internet u Iranu tokom protesta
Kompanija SpejsEks, u vlasništvu američkog milijardera Ilona Maska, počela je da pruža besplatnu satelitsku internet uslugu Starlink u Iranu, a izvršni direktor američke organizacije "Holistic Resilience" Ahmad Ahmadijan potvrdio je da je ukinuta pretplata za Starlink i naveo da će to omogućiti pristup internetu bez plaćanja, korisnicima koji već poseduju prijemnike.
Istovremeno, ove navode potvrdili su i izvori Blumberga, dok kompanija SpejsEks nije odgovorila na upite.
Dostupnost Starlinka u Iranu, kao i u drugim kriznim područjima, ukazuje na to da je ova brzo rastuća internet usluga postala sredstvo "meke moći" kako za najbogatijeg čoveka na svetu, tako i za američku vladu, ocenjuje Blumberg.
21.45 Bivša iranska kraljica Farah Pahlavi pozvala snage da se pridruže protestima
Povezane vesti
Bivša iranska kraljica Farah Pahlavi pozvala je danas iranske snage bezbednosti da se pridruže protestima protiv vlasti, upozorivši da ne vežu svoju sudbinu za „ubice“ i poručila da slobodan Iran pripada i budućim generacijama.
Iranian Leader's Press Office/UPI/Profimedia
Protesti u Iranu počeli su 28. decembra zbog devalvacije rijala, a nakon poziva Reze Pahlavija, sina poslednjeg šaha, demonstracije su se intenzivirale. Internet je bio isključen 8. januara, a sukobi sa policijom prerasli su u nasilje. Rojters prenosi da je tokom dvonedeljnih protesta život izgubilo oko 2.000 ljudi. Iranske vlasti tvrde da je situacija sada pod kontrolom.
20.30 Katar: Podržavamo napore da se deeskalira situacija u Iranu
Katar nastavlja da podržava napore da se deeskalira sitaucija u Iranu, saopštio je danas premijer i ministar spoljnih poslova Katara Šeik Mohamed Al Tani nakon razgovora sa sekretarom iranskog Nacionalnog saveta bezbednosti Alijem Laridžanijem.
Tanjug AP/UGC via AP
Dvojica lidera razgovarala su o "razvoju situacije u regionu" i drugim temama, prenosi Al Džazira. AL Tani je istakao da "mirna rešenja" doprinose bezbednosti i stabilnosti u regionu. Do razgovora je došlo nakon što je Laridžani na svom nalogu na mreži Iks američkog predsednika Donalda Trampa nazvao "glavnim ubicom naroda u Iranu" i nakon što je Tramp otkazao sve sastanke sa iranskim zvaničnicima zbog smrti demonstranata u Iranu.
18.52 CBS: U gušenju protesta u Iranu moguće da je stradalo i do 20 hiljada ljudi
Informacije koje danas stižu iz Irana ukazuju da je obračun vlasti sa višenedeljnim antivladinim protestima verovatno bio znatno smrtonosniji nego što je do sada saopštavano, navode izvori i strani mediji. Kako saznaje CBS Njuz od dva izvora, među kojima i jedan iz Irana, u nasilju je stradalo najmanje 12.000 ljudi, dok pojedine procene govore da bi broj poginulih mogao da dostigne i 20.000.
Tačne podatke je teško utvrditi jer su iranske vlasti poslednjih dana uvele gotovo potpunu blokadu interneta i telefonskih linija. Izvor iz Irana naveo je da aktivističke grupe, koje prikupljaju podatke na osnovu izveštaja medicinskih ustanova širom zemlje, procenjuju da je broj žrtava najmanje 12.000. Prema njegovim rečima, bezbednosne snage obilaze privatne bolnice u Teheranu i vrše pritisak na osoblje da dostavi podatke o povređenima sa protesta.
Tanjug/AP/UGC
Televizijska mreža "Iran internešenel", bliska opoziciji, saopštila je da njeni podaci ukazuju na oko 12.000 poginulih, dok je izvor iz Vašingtona sa kontaktima u Iranu naveo da je broj žrtava verovatno između 10.000 i 12.000. Protesti u Iranu izbili su krajem decembra zbog naglog rasta troškova života u iranskoj ekonomiji pogođenoj sankcijama, a brzo su se proširili na celu zemlju. Američki predsednik Donald Tramp više puta je upozorio da bi Sjedinjene Američke Države mogle da reaguju ukoliko iranski režim nastavi da ubija demonstrante. On je poručio iranskim demonstrantima da "nastave proteste", uz tvrdnju da je "pomoć na putu", ne iznoseći detalje o mogućim merama.
18.40 EU pojačava pritisak na Iran, ambasador pozvan u Brisel
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) pozvala je danas iranskog ambasadora pri Evropskoj uniji na razgovor, izjavio je zvaničnik EU za Rojters, dok je, više država članica takođe pozvalo iranske ambasadore u tim zemljama. Predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen osudila je upotrebu prekomerne sile u masovnim protestima u Iranu, napominjući da je broj žrtava "zastrašujuć".
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Ranije danas više država članica EU, među kojima su Španija, Francuska, Belgija i Češka, takođe su pozvale iranske ambasadore, u okviru šireg diplomatskog pritiska zbog nasilnog gušenja protesta u Iranu i sve snažnijih zahteva da EU pooštri sankcije prema Teheranu. Diplomatske mere usledile su, piše Euraktiv, nakon što su se protesti proširili širom Irana posle višenedeljnih nemira, na koje su vlasti odgovorile opsežnom bezbednosnom akcijom, gašenjem interneta i masovnim hapšenjima.
Organizacije za ljudska prava navode da je ubijeno na stotine demonstranata, što je podstaklo pozive unutar EU na odlučniji odgovor prema Iranu. Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares izjavio je da Madrid "snažno odbacuje i osuđuje" ono što se dešava u Iranu i naveo da će iranskim vlastima poručiti da moraju da poštuju pravo na mirne proteste i slobodu izražavanja, da obnove pristup internetu, obustave proizvoljna hapšenja i vrate se "dijalogu i pregovorima". Sličan potez povukla je i Finska, čija je ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen pozvala iranskog ambasadora zbog gašenja interneta i nasilnog gušenja protesta. Francuski ministar spoljnih poslova
profimedia
osudio je, u obraćanju Nacionalnoj skupštini, kako je naveo, "nepodnošljivu, neprihvatljivu i nehumanu represiju" nad civilnim stanovništvom u Iranu i potvrdio da je ambasador Irana pozvan u Pariz. Italijanski šef diplomatije Antonio Tajani saopštio je da je pozvao iranskog ambasadora u Rim, ističući da je "vrednost slobode temelj delovanja ove vlade", uz ocenu da građani Irana za tu slobodu plaćaju "izuzetno visoku cenu u krvi, patnji, zatvorima i verovatno torturi".
Belgijski ministar spoljnih poslova Maksim Prevo pozvao je iranskog ambasadora u ponedeljak uveče, zahtevajući od Teherana da ispuni svoje međunarodne obaveze, dok je Češka preduzela sličan korak i izdala upozorenje svojim građanima da ne putuju u Iran, pozivajući one koji se već nalaze u toj zemlji da je odmah napuste. U međuvremenu, nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da očekuje pad iranskog rukovodstva usled masovnih protesta. On je ocenio da režim koji opstaje isključivo zahvaljujući nasilju "faktički dolazi do kraja", navodeći da veruje da se svedoci "poslednjih dana i nedelja tog režima" Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je rast broja žrtava u Iranu "zastrašujući", osudivši prekomernu upotrebu sile i ograničavanje sloboda, uz podsećanje da je EU već uvela sankcije Iranskoj revolucionarnoj gardi u okviru režima sankcija zbog kršenja ljudskih prava.
Tanjug AP/John Thys, Pool via AP, File
Više lidera EU zatražilo je dodatne sankcije, a pojedine zemlje, poput Belgije i Holandije, otvoreno podržavaju dalje pooštravanje mera, uključujući i proglašenje Iranske revolucionarne garde terorističkom organizacijom. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je spremna da predloži nove sankcije, dok Evropski parlament pojačava pritisak na institucije Unije da zauzmu oštriji stav prema Teheranu. Protesti u Iranu počeli su 28. decembra prošle godine zbog devalvacije lokalne valute, iranskog rijala. Nakon poziva Reze Pahlavija, sina poslednjeg iranskog šaha, koji je svrgnut 1979. godine, protestni marševi su se intenzivirali širom Irana. Istog dana, 8. januara internet je isključen.
U nekoliko iranskih gradova, protesti su se pretvorili u sukobe sa policijom i praćeni su skandiranjem protiv iranskog političkog sistema. Prijavljeno je da je bilo žrtava i među snagama bezbednosti i među demonstrantima. Rojters je u utorak preneo da je Iran priznao oko 2.000 smrtnih slučajeva tokom dvonedeljnih protesta širom zemlje izazvanih urušavanjem životnog standarda i ekonomskim poteškoćama. Iranske vlasti, optužujući SAD i Izrael za orkestriranje nemira, objavile su 12. januara da je situacija stavljena pod kontrolu
16.50 Nemačka pozvala na razgovor iranskog ambasadora zbog ubistava demonstranata u Iranu
Nemačka je danas pozvala na razgovor iranskog ambasadora u Berlinu zbog represivnih mera iranskih vlasti protiv demonstranata, saopštilo je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova. U saopštenju objavljenom na platformi X navodi se da su šokantni "brutalni postupci iranskog režima protiv sopstvenog naroda".
"Pozivamo Iran da okonča nasilje nad sopstvenim građanima i da poštuje njihova prava", ističe nemačko ministarstvo. Velika Britanija, Holandija, Španija i Finska takođe su danas pozvale iranske ambasadore na razgovore u ministarstva spoljnih poslova zbog represivnih mera iranskog režima prema demonstrantima.
Neimenovani iranski zvaničnik izjavio je danas da je oko 2.000 ljudi poginulo na protestima u Iranu. On je to rekao za Rojters i dodao da su "teroristi" krivi za smrt civila i pripadnika bezbednosnih snaga. Iranske vlasti su ranije optužile Sjedinjene Američke Države i Izrael za organizovanje masovnih protesta u zemlji koji traju od 28. decembra prošle godine. Protesti, prvobitno pokrenuti teškom ekonomskom situacijom i devalvacijom nacionalne valute, ubrzo su dobili političku dimenziju.
Prema podacima organizacije "Human Rights Activists News" sa sedištem u SAD, tokom dve nedelje protesta privedeno je više od 10.700 ljudi, dok je ukupno poginulo 646 osoba, uključujući 512 demonstranata i 134 pripadnika snaga bezbednosti, preneo je Rojters. Zbog prekida interneta, nezavisna procena obima protesta i broja žrtava iz inostranstva je otežana, a iranske vlasti nisu objavile zvaničan bilans poginulih, navodi agencija.
16.15 Tramp poručuje demonstrantima u Iranu: Stiže pomoć, zapamtite imena ubica
Američki predsednik Donald Tramp poručio je demonstrantima u Iranu da nastave da protestuju, kao i da je pomoć na putu.
"Iranske patriote nastavite da protestujete - preuzmite vlast nad svojim institucijama. Zapamtite imena ubica i zlostavljača. Platiće veliku cenu. Otkazao sam sve sastanke s iranskim zvaničnicima dok se besmisleno ubijanje demonstranata ne zaustavi. Pomoć stiže. MIGA (Make Iran great again). Predsednik Donald J. Tramp", objavio je on na svojoj mreži Truth social.
15.40 Izvori: Hamas će ovog meseca izabrati novog lidera
Palestinska militantna grupa Hamas trebalo bi ovog meseca da izabere novog lidera, na mesto koje je ostalo upražnjeno nakon ubistva Jahje Sinvara 2024. godine, a Halil Al-Haja i Haled Mešal se smatraju favoritima za vođstvo grupom, izjavila su dva neimenovana izvora.
Obojica žive u Kataru i sede u petočlanom savetu koji vodi Hamas od ubistva Sinvara, koji je bio glavni planer oktobarskog napada na Izrael, a prema izvorima proces izbora je več počeo, prenosi Rojters.
Njegov prethodnik, Ismail Hanije, ubijen je tokom posete Iranu 2024. godine.
12.39 Sirijska vojska zatvorila vojnu zonu istočno od Alepa zbog rasta tenzija sa Kurdima
Sirijska vojska proglasila je područje istočno od Alepa "zatvorenom vojnom zonom", što ukazuje na moguću novu eskalaciju tenzija između vladinih snaga i Sirijskih demokratskih snaga (SDF) predvođenih Kurdima, preneo je AP.
Odluka dolazi nakon višednevnih sukoba u Alepu prošle sedmice, tokom kojih su raseljene desetine hiljada ljudi.
Borbe su okončane tokom vikenda evakuacijom kurdskih boraca iz naselja Šeik Maksud.
Vlasti u Damasku optužuju SDF da "gomila snage" u blizini gradova Maskana i Deir Hafer, oko 60 kilometara istočno od Alepa, što su kurdske snage demantovale.
08.14 Održan sastanak visokih izraelskih zvaničnika u vezi sa mogućim napadom SAD na Iran
Izraelski ministri i bezbednosni zvaničnici održali su u nedelju sastanak u vezi sa mogućim američkim napadom na Iran, javili su izraelski mediji.
Kanal 12 je javio da je bivši izraelski ministar za strateška pitanja Ron Dermer pozvan da se pridruži sastanku sa ministrima i bezbednosnim zvaničnicima, dok Sjedinjene Američke Države razmatraju mogući vojni odgovor na suzbijanje antivladinih protesta u Iranu.
profimedia
Ta televizija je navela da je Dermer konsultovan zbog potencijalno sudbonosnih odluka koje bi Trampova administracija mogla da donese u vezi sa Iranom i da ga je na sastanak pozvao izraelski premijer Benjamin Netanjahu, preneo je "Times of Israel".
Dermer, koji je podneo ostavku u novembru i koji je dugogodišnji poverljivi saradnik Netanjahua, bio je zadužen za nadgledanje veza sa Trampovom administracijom.
Kanal 12 je naveo neimenovanog izraelskog zvaničnika koji je upozorio da je iranska ponuda za razgovore sa SAD "zamka" koja ima za cilj, kako je naveo, da odloži potencijalne američke napade na Islamsku Republiku.
07.10 Iranci koriste Starlink da bi došli do interneta
Više od 90 miliona ljudi u Iranu je od četvrtka, 8. januara odsečeno od interneta, u nameri vlasti da suzbije proteste, ali neki od njih koriste Starlink američke kompanije SpejsEks, pokazuju podaci organizacije za ljudska prava "Svedok" (Witness). Desetine hiljada Starlink terminala rade unutar Irana preko crnog tržišta, i pružaju liniju komunikacije nekima od onih koji su digitalno zarobljeni, prenosi BBC.
"Većina dokumentacije i informacija koje su curile iz Irana od prošlog četvrtka uveče išle su preko Starlink veza", kazala je Mahsa Alimardani iz "Svedoka". Ona je navela da je na početku nestanka struje bilo "agresivnog ometanja" Starlinka, ali da su neki terminali uključeni od petka. Starlink koristi hiljade satelita u niskoj Zemljinoj orbiti kako bi obezbedili brzi širokopojasni internet, posebno u ruralnim i udaljenim područjima gde nedostaju tradicionalne usluge. U Iranu od 28. decembra prošle godine traju antivladini protesti, koji su počeli u Teheranu a zatim su se proširili na vleliki broj gradova i provincija, u kojima je prema podacima organizacija za ljudska prava ubijeno više od 600 ljudi.
07.00 Kuper zatražila od Arakčija da Iran okonča nasilje nad demonstrantima
Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper izjavila je da je razgovarala sa svojim iranskim kolegom, Abasom Arakčijem, i da mu je tom prilikom rekla da njegova vlada mora da okonča nasilje nad demonstrantima. Kuper je u objavi na platformi X rekla da su "ubijanje i brutalna represija nad mirnim demonstrantima u Iranu užasni".
"Razgovarala sam sa ministrom spoljnih poslova Arakčijem i direktno sam mu rekla - iranska vlada mora odmah da okonča nasilje, da poštuje osnovna prava i slobode i da osigura bezbednost britanskih državljana", kazala je Kuper.
Najmanje 648 demonstranata ubijeno je u Iranu, od početka protesta 28. decembra prošle godine, saopštila je grupa za ljudska prava u Iranu (IHRNGO) sa sedištem u Norveškoj. U saopštenju se navodi da broj žrtava uključuje devet osoba mlađih od 18 godina, kao i da je hiljade ljudi povređeno. Protesti su krajme decembra izbili u Teheranu, zbog pada vrednosti iranske valute i teške ekonomske situacije, a zatim su se proširili na veliki broj gradova i provincija.
06.42 Hamnei: Kontraprotesti upozorenje Amerikancima da prestanu sa prevarama
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei izjavio je da supro-vladini skupovi u Teheranu “upozorenje američkim političarima da prestanu sa svojim prevarama”. On je dodao da je ovo bio “istorijski dan”, kao i da su masovna okupljanja, koja su istakla čvrstu rešenost, osujetila planove “stranih neprijatelja koje je trebalo da sprovedu domaći plaćenici”, preneo je BBC.
Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP
“Iranska nacija je snažna, samosvesna, poznaje svoje neprijatelje i svuda je prisutna”, izjavio je Hamnei. Desetine hiljada pro-vladinih demonstranata okupile su se danas u Teheranu. Državna televizija je danas prikazala veliki broj ljudi kako se sliva ulicama Teherana pre nego što su se okupili na trgu Enkelab na skupu pod sloganom “Iranski ustanak protiv američko-cionističkog terorizma“.
06.25 Američki ambasador u Izraelu: SAD nemaju planove da intervenišu u Iranu
Sjedinjene Američke Države nemaju planove za promenu režima u Iranu i nemaju planove da intervenišu u toj zemlji, izjavio je američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi. Hakabi je rekao za Skaj njuz da ni SAD, niti Izrael ne prave planove za angažovanje u Iranu.
"Ne mislim da je to nešto u čemu su Sjedinjene Američke Države aktivno angažovane pokušavajući da bilo šta ubrzaju", rekao je Hakabi na pitanje da li SAD pokušavaju da ubrzaju promenu režima u Iranu. Hakabi navodi da američki predsednik Donalad Tramp želi da se prizna da režim u Iranu ne bi trebalo da ubija svoj narod, "da ih ne bi trebalo povređivati i vređati zato što protestuju".
Tanjug/AP/Alex Brandon
"Iranci imaju pravo da protestuju i to čine zato što ne mogu da prehrane svoje porodice", rekao je Hakabi. Tramp, koji je više puta poslednjih dana pretio da će intervenisati u Iranu, objavio je u subotu na društvenim mrežama da su Sjedinjene Američke Države spremne da pomognu narodu Irana u borbi za slobodu.
Protesti su počeli u Teheranu 28. decembra prošle godine zbog pada vrednosti iranske valute i ekonomskih teškoća u zemlji, a od tada su se proširili na više od 100 gradova i mesta širom svih iranskih provincija.
06.05 Iranci dobijaju SMS poruke upozorenja da vode računa o svojim tinejdžerima
Iranska policija poslala je SMS poruke stanovnicima Teherana, u kojima ih upozorava "da vode računa o svojoj omladini i tinejdžerima", prenosi danas Al Džazira.
"S obzirom na prisustvo terorističkih grupa i naoružanih pojedinaca na nekim okupljanjima prošle noći, i njihovih planova da izazovu smrt, kao i čvrste odluke da ne tolerišu nikakvo smirivanje i da se odlučno obračunaju sa izgrednicima, porodicama se snažno savetuje da vode računa o svojoj omladini i tinejdžerima", navodi se u tekstu poruke koju prenosi Skaj njuz.
Tanjug/AP/UGC
Poruke bi se mogle protumačiti kao upozorenje porodicama da ne dozvole mladima da idu na proteste, koji su počeli 28. decembra prošle godine zbog pada iranske valute i teške ekonomske situacije. Najmanje 648 demonstranata ubijeno je u Iranu, saopštila je danas grupa za ljudska prava u Iranju (IHRNGO) sa sedištem u Norveškoj. U saopštenju se navodi da broj žrtava uključuje devet osoba mlađih od 18 godina, kao i da je hiljade ljudi povređeno.
Komentari (0)