Grenland u "inboksu" svetskih lidera: Da li je Tramp objavljivanjem poruka odsvirao kraj tajnoj diplomatiji
Komentari
21/01/2026
-21:53
Bilo ko da odluči da se Donaldu Trampu javi porukom, trebalo bi da bude na oprezu jer bi svet mogao ponešto da sazna o Trampu, ali još više o samom pošiljaocu. Sklonost američkog predsednika da pravi "skrinšotove" svojih poruka sa predsednicima i premijerima drugih zemalja pruža izuzetno detaljan uvid u to kako moćnici pokušavaju da pridobiju Trampovu naklonost, piše Politico.
Na primer, Tramp je u utorak objavio prepisku sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. U poruci, Makron kaže da ne razume američku strategiju u vezi sa Grenlandom. Francuski predsednik takođe predlaže da organizuje sastanak G7 u Parizu — nakon što Tramp napusti Davos, gde prisustvuje ovogodišnjem izdanju Svetskog ekonomskog foruma — sa nekoliko drugih ključnih igrača na marginama, uključujući i Ruse. Makron potom poziva Trampa na večeru u Parizu u četvrtak.
"Beleška deluje prilično jednostavno, ali Makronov apel na Trampov ego i ambiciju između redova ukazuje na stanje geopolitičkog poretka", navodi Politico.
Inače, Makronove poruke nisu bile jedine. Senzacionalno je objavljena serija razmena poruka između Trampa i evropskih lidera o vlasništvu nad Grenlandom.
Diplomatija se tradicionalno smatrala sinonimom za diskreciju i većina diplomatskih aktivnosti i dalje se odvija iza zatvorenih vrata. Najnovija otkrića, međutim, spadaju u drugu kategoriju, pa je i BBC analizirao kako ih treba iščitati.
Razmena poruka između Trampa i norveškog premijera Jonasa Storea
Objavio kabinet norveškog premijera nakon zahteva BBC za pristup informacijama, 18. januar
"Dragi predsedniče, dragi Donalde — u vezi kontakta preko Atlantika — o Grenlandu, Gazi, Ukrajini — i vašoj jučerašnjoj najavi o tarifama.
Povezane vesti
Znate naš stav po ovim pitanjima. Ali smatramo da svi treba da radimo na smirivanju situacije i deeskalaciji — mnogo toga se dešava oko nas i moramo da budemo složni.
Predlažemo poziv sa vama kasnije danas — zajedno ili odvojeno — javite nam šta vam više odgovara! Srdačno, Aleks (u ime finskog predsednika Aleksandra Stuba) i Jonas".
Trampov odgovor, 18. januar
"Dragi Jonase: S obzirom na to da vaša zemlja nije odlučila da mi dodeli Nobelovu nagradu za mir za zaustavljanje 8 ratova PLUS, više ne osećam obavezu da mislim isključivo o miru, iako će on uvek biti dominantan, već sada mogu razmišljati o tome šta je dobro i prikladno za Sjedinjene Američke Države.
Danska ne može da zaštiti tu teritoriju od Rusije ili Kine, i zašto oni uopšte imaju "pravo vlasništva"?
Ne postoje pisani dokumenti, samo činjenica da je brod tamo pristao pre stotinama godina, ali i naši brodovi su tamo pristajali. Više sam učinio za NATO nego bilo koja druga osoba od njegovog osnivanja, a sada NATO treba da učini nešto za Sjedinjene Države.
Svet nije siguran dok ne budemo imali potpunu i totalnu kontrolu nad Grenlandom. Hvala! Predsednik DJT".
Danish Defence Command / UPI / Profimedia
Povezane vesti
"Ovo je dokaz da se diplomatske norme već neko vreme menjaju i nije u pitanju samo predsednik Tramp. Prilično je neobično da privatne poruke između lidera postanu javne, ali to je deo Trampove sklonosti da vodi diplomatiju javno. Moglo bi se reći da je to vrhunska 'megafonska diplomatija'", rekla je bivša NATO portparolka Oana Lungesku, za BBC.
Mark Veler, profesor na Kembridžu koji je savetovao vlade i međunarodne organizacije, saglasan je sa ovim.
"Razmene između vlada na visokom nivou obično su pažljivo pripremljene. To izbegava nesporazume i nesreće prilikom odgovaranja na važne teme bez prethodnog razmišljanja. To nije problem za predsednika Trampa, koji uspeva da naruši očekivanja", kaže Veler.
Povezane vesti
Ali on primećuje da je neobično "što hladni Norvežani uzvraćaju na isti način — očigledno postoji osećaj da se vatra mora gasiti vatrom, pored lične frustracije zbog gubitka sve diplomatske forme".
Poruka francuskog predsednika Emanuela Makrona Trampu
Objavljena na Truth Social, 19. januar
"Moj prijatelju,
Potpuno se slažemo po pitanju Sirije. Možemo učiniti velike stvari po pitanju Irana. Ne razumem šta radite po pitanju Grenlanda.
Hajde da pokušamo da ostvarimo velike stvari: Mogu da organizujem sastanak G7 posle Davosa u Parizu u četvrtak popodne. Mogu da pozovem Ukrajince, Dance, Sirijce i Ruse na marginama. Hajde da zajedno večeramo u Parizu u četvrtak pre nego što se vratite u SAD", navodi se u toj poruci.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Bivši francuski diplomata Fransoa-Jozef Šišan rekao je da bi iznošenje Makronovih poruka moglo biti "neprijatno" za predsednika, jer su neki delovi "otkrivajući".
"Na početku poruke, Makron jasno priznaje nešto što javno nije priznao, a to je da nije razumeo Trampovo ponašanje po pitanju Grenlanda. Mislim da je to štetno jer ne želite da budete tako izloženi, pa je to prilično neprijatno", rekao je Šišan.
Međutim, Šišan je primetio da Makronovo pozivanje Trampa na sastanak G7 "nije neprijatno, to je upravo ono što treba da uradi".
Poruke takođe pokazuju kako "Makron pokušava da se angažuje kroz klasičnu diplomatiju", dodao je, upozoravajući da "to ne funkcioniše sa Trampom jer on sve objavi na Truth Social i plan se raspada".
"To je još jedan element globalne diplomatije koji se urušava. Nekada ste mogli da imate razgovor jedan na jedan u privatnosti, a sada ne znate da li će završiti na društvenim mrežama", dodao je.
Poruka generalnog sekretara NATO Marka Rutea Trampu
Objavljena na Truth Social, 20. januar
"Gospodine predsedniče, dragi Donalde, ono što ste danas postigli u Siriji je neverovatno. Iskoristiću svoje medijske nastupe u Davosu da istaknem vaš rad tamo, u Gazi i u Ukrajini. Posvećen sam pronalaženju rešenja po pitanju Grenlanda. Jedva čekam da vas vidim", napisao je Rute.
Slično kao i kod Makrona, iznošenje privatne poruke Rutea je "neobično", kaže Lungesku, koja je najduže služila kao portparolka NATO, a sada je viši saradnik u istraživačkom centru Royal United Services Institute (RUSI).
Lungesku je navela da je Ruteova poruka "dosledna onome što on govori javno i privatno" — dok drugi lideri "mogu delovati snažnije u javnosti, a u privatnosti biti popustljiviji".
"Dakle, postoji veliki rizik da ono što je privatno više nije tako. Ako ljudi imaju iskušenje da se na društvenim mrežama prikazuju moćno, to rizikuje da dovede do retoričke eskalacije, umesto da se iza kulisa traže rešenja koja su korisna za obe strane" rekla je.
Kako je dodala, prostor za diplomatiju mogao bi se fokusirati na više telefonskih poziva i više ličnih susreta. U tom slučaju, to bi nas moglo vratiti tradicionalnoj diplomatiji.
Mark Veler, koji je takođe programski direktor za međunarodno pravo u istraživačkom centru Chatham House i bivši viši stručnjak UN-a za posredovanje, upozorava da "te tendencije da se sve objavljuje čim se dogodi u stvari čine bilo kakvu ozbiljnu, poverljivu kriznu diplomatiju nemogućom, gde su brza i poverljiva akcija i dijalog zaista neophodni".
Komentari (0)