Davos kakav nikada do sad nismo videli: Kako izgleda svet posle političkih potresa koji su ga obeležili?

Ovakav Davos još nismo videli. Svetski ekonomski forum je mesto gde se govori uglavnom o ekonomiji, na marginama samita o politici, a sve se obično završi kritikama da je reč o kupljanju ultra bogatih koji razgovaraju o nejednakosti. Ovaj put, međutim, svi su čekali američkog predsednika Donalda Trampa, a on se naizgled povukao kada je reč o Grenlandu, izneo nešto drugačiju verziju istorije i dosta uvreda na račun, pre svega saveznika. Evropa smatra da je ovaj put pokazala zube, da je to uspelo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski misli da je opet gledao Dan mrmota pa je kritikovao EU.

Kada je Davos počeo, berze su već bile uzburkane zbog najave Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto za osam evropskih zemalja koje se protive njegovim planovima za Grenland.

U međuvremenu, EU je najavila da će zaustaviti ratifikaciju trgovinskog sporazuma sa Sjedinjenim Državama i da će uzvratiti istom merom.

"Potpuno je jasno da je predsednik Tramp prekršio sporazum postignut sa Evropskom unijom u Škotskoj, najavom carina od 10 odsto od 1. februara i 25 odsto u junu. Jasno je da je ovo novi odnos i da su carine metoda prinude", rekao je Bernd Lange iz Odbora evropskog parlamenta za međunarodnu trgovinu.

Evropski lideri su za govornicom u Davosu bili jasni i verovatno najoštriji do sada kada je reč o Trampu. Od Ursule fon der Lajen preko francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je od medija dobio nadimak Top Gun Makron do belgijskog premijera Barta de Vevera.

"Do sada smo pokušavali da smirimo predsednika u Beloj kući. Bili smo popustljivi kada je reč o carinama i njegovoj podršci da se okonča rat u Ukrajini. Bili smo u lošoj poziciji, zavisni od Sjedinjenih Američkih Država, izabrali smo da popustimo, ali sada je pređeno toliko crvenih linija. Jedno je biti srećni vazal, drugo biti jadni rob. Ako se povučete, gubite dostojanstvo", rekao je de Vever.

S druge strane, francuski predsednik Emanuel Makron je govorio o "jakim mehanizmima".

"Evropa ima jake mehanizme i mora da ih upotrebi protiv onih koji ih ne poštuju, iako se pravila igre tek tako menjaju. Mehanizam protiv prinude je moćan instrument i ne bi trebalo da oklevamo da ga upotrebimo", rekao je Makron.

Govor koji je najviše zapamćen na Davosu održao je kanadski premijer Mark Karni u kome je pozvao takozvane srednje sile da se udruže i naglasio da se u međunarodnim odnosima ne dešava promena, već se stvorio jaz.

Tanjug/AP/Sean Kilpatrick/The Canadian Press

"Srednje sile moraju da rade zajedno jer ako nismo za stolom onda smo na stolu. Velike sile za sada mogu same, imaju tržište, mogu da diktiraju uslove. Srednje nemaju, ali kada pregovaramo bilateralno sa hegemonom pregovaramo sa pozicije slabosti, prihvatamo šta se nudi, takmičimo se ko će više popustiti. To nije suverenitet ako se prihvata podređenost", rekao je Karni.

Pred Trampov govor gužva je bila tolika da kažu da su mnogi šefovi država ostali ispred vrata sale. Najvažnije što je rekao u dugom govoru bilo je da neće upotrebiti silu kada je reč o Grenlandu, ali da Amerika mora da ima, kako je rekao, taj komad leda.

Više puta je Grenland zamenio Islandom, kritikovao Evropu, govorio da je Amerika najbolja zemlja na svetu.

"Mi smo tokom Drugog svetskog rata sačuvali Grenland i sprečili neprijatelje da zauzmu deo naše hemisfere. Sami smo to uradili. Bez nas svi biste govorili nemački i možda malo japanskog. Posle rata smo vratili Grenland Danskoj. Kako smo bili glupi. Verovatno ništa nećemo dobiti ako ne upotrebimo silu, a tada bismo iskreno bili nezaustavljivi. Ali neću, okej? Sada svi kažu: 'Uh, dobro je'. To je verovatno najvažniji jer su ljudi mislili da upotrebiti silu ne moraju, ne i ne koristiti silu jedino što tražimo je mesto zvano Grenland", rekao je Tramp.

Govor je ostavio više pitanja nego odgovora, posebno kasnije kada je Trump objavio da je posle razgovora sa Markom Rutteom postignut okvirni dogovor za Grenland i da najavljenih carina za zemlje Evropske unije neće biti.

O detaljima tog plana se i dalje nagađa, dok sve više analitičara smatra da je reč o izvlačenju iz nezgodne situacije u kojoj je američki predsednik sebe doveo.

Ukrajina je postala sporedna tema na ovom samitu, a predsednik Zelenski je, kao i Tramp, na meti imao Evropsku uniju.

"Predsednik Tramp voli što je takav kakav je. Kaže da voli Evropu, ali on ovakvu Evropu ne sluša. Jedan od najvećih evropskih problema danas, iako se o tome ne priča, je način razmišljanja. Neki evropski lideri su iz Evrope, ali nisu uvek za Evropu. Evropa i dalje podseća na geografiju, istoriju, tradiciju, a ne na pravu političku silu", istakao je Zelenski.

Sinoć na vanrednom samitu Evropske unije lideri su bili zadovoljni jer smatraju da su uspeli da uzvrate Americi, ali jedno je jasno. Posle ovog Davosa transatlantski odnosi više ne mogu biti isti, a međusobno poverenje potpuno je urušeno.

Euronews Srbija u Kopenhagenu: Razočaranje građana i skepticizam dominiraju

Ekipa Euronews Srbija je večeras u Kopenhagenu, a pitanje koje se postavlja je da li je ikome u Danskoj danas jasno šta je taj okvirni sporazum za Grenland.

Danski Politiken je napisao da smatra da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute žrtvovao Grenland kako bi Zapadna Evropa zauzvrat dobila američku zaštitu od Rusije.

Atmosfera u Kopenhagenu je uglavnom pesimistična, iako još uvek nema preciznih detalja. Također jedna od opcija koja se pominje u vezi sa okvirom budućeg sporazuma glasi da bi Grenland mogao da preda suverenitet Amerikancima nad malim teritorijama gde bi Sjedinjene Države trebalo da grade vojne baze.

To je status sličan onom koji Velika Britanija ima na Kipru, odnosno njene dve baze Akrotiri i Dekelia koje se nalaze na jugu pomenutog ostrva. Reč je o bazama koje se smatraju suverenim teritorijama Ujedinjenog Kraljevstva.

O toj temi za Euronews Srbija je govorio zamenik predsedavajućeg danskog parlamenta Lars Kristijan Brask, koji je rekao da Danska neće predati nijedan jedini deo teritorije.

"Mislim da će sve ići diplomatskim putem. I onda ćemo se vratiti tamo gde smo bili prošle srede, kada se naša ministarka spoljnih poslova srela sa potpredsednikom Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom. Vraćamo se za pregovarački sto. Jasno je da se Kraljevina Danska neće odreći teritorije. A ono što je Tramp dobio sa sastanka sa Ruteom je verovatno obavezivanje NATO-a, a možda i Evropske unije, iako Rute nema mandat od njih", rekao je on i dodao:

Euronews Srbija

"Ali znamo od drugih evropskih ministara da postoji obavezivanje da se više investira u Arktik. Ne znam čime bi Tramp bio zadovoljen, ali gotovo sigurno mogu da kažem ovo. Odluka o novim bazama biće odluka Grenlanda kao i Danske, ali sumnjam da će to biti izvodljivo. Pošto je sada sve ponovo na diplomatiji, predstavnici SAD-a će morati da nađu način kako da reše ovo pitanje sada kada invazija je skinuta sa dnevnog reda", rekao je Brask.

Da li je najgore prošlo?

Danci su definitivno i dalje na oprezu jer ako ih pitate, većina njih će vam reći da Tramp svoju politiku ravna prema svom raspoloženju koje varira iz dana u dan, a ne prema nekoj doslednosti.

Za Euronews Srbija je to rekao i zamenik predsedavajućeg danskog parlamenta koji je rekao da je u trenutnim okolnostima jako teško definisati spoljno-političku strategiju Danske prema Sjedinjenim Američkim Državama.

S jedne strane Sjedinjene Države podrivaju dansku teritoriju, a sa druge strane ipak ne treba zaboraviti da savezništvo Kopenhagena i Vašingtona traje više od 200 godina, kao i da su Sjedinjene države glavni trgovinski partner Danske, tako da spoljna politika Danske je sada doslovno na ledu.

Čak su i neki kolumnisti Politico-a prethodnih dana pisali da Trampova spoljna politika doslovno lomi mozgove spoljno-političkim stratezima.

Kao što smo videli, Tramp je ublažavao retoriku prethodnih dana, međutim, skepticizam je i dalje prisutan što u Danskoj i što na Grenlandu.

Lokalne vlasti na Grenlandu su izdale instrukcije za vanredne situacije, kako da se ponaša civilno stanovništvo, kako da se ponašaju lica koja poseduju naoružanje, tamo je pripravnost podignuta na najviši nivo.

Tanjug/AP/Michael Buholzer/Keystone

Oni su i dalje najzastrašeniji deo stanovništva, a to su za Euronews Srbija potvrdili Danci iz Kopenhagena koji su povezani sa tim ostrvom, koji tamo imaju rodbinu i prijatelje.

Ekipa Euronews Srbija će sutra razgovarati sa predstavnicima udruženja Grenlanđana u Kopenhagenu.

Takođe, Danska je kao što smo čuli prethodnih dana povećala vojno prisustvo na ovom ostrvu. U glavnom gradu Grenlanda Nuku nalazi se Zajednička arktička komanda oružanih snaga Danske međutim takođe smo mogli da čujemo i da je Donald Tramp ovih dana konstantno potcenjivao dansku vojsku govoreći da Danci psećim sankama brane Grenland.

Generalno, dva osećanja koja preovladavaju ovih dana u danskoj prestonici su razočaranje i skepticizam. Takođe, Danci su naglašavali da su posebno razočarani jer Danska je još početkom 21. veka bila jedan od najlojalnijih američkih saveznika tokom invazija na Afganistan 2001. odnosno Irak 2003.

Podsetimo, danske snage su u borbama sa talibanima u Afganistanu i borbama tokom obaranja režima Sadama Huseina i trpele gubitke.

Todić: U govorima Trampa i evropskih lidera smo osetili razlike

O Grenlandu i budućnosti ostrva, o Danskoj i njihovom protivljenju odricanju od suvereniteta nad Grenlandom, za Euronews Srbija je govorio istoričar Vladimir Todić.

Govori Donalda Trampa i Ursule fon der Lajen u Davosu označili su duboku krizu transatlantskih odnosa, ali ne i njihov potpuni prekid – pre je reč o novoj realnosti u kojoj Amerika deluje kao brutalni broker, a Evropa pokazuje nedostatak strateške zrelosti. Istoričar Vladimir Todić ocenio je da je Davos poslužio za merenje snaga, gde Tramp traži transakcije, a Evropa još uvek nije spremna da se suoči sa takvim pristupom. Vanredni samit EU i trilaterala u Emiratima (SAD–Rusija–Ukrajina) pokazuju da se traže kompromisi, ali da ključeve drži Moskva, dok se tzv. Kosovo i Albanija pojavljuju u novom američkom "Odboru za mir" kao znak snažnog albanskog lobiranja u SAD.

Todić je ocenio da su govori u Davosu pokazali ozbiljne razlike, ali da je reč o tranziciji, a ne o definitivnom kraju savezništva.

"Mislim da smo u govorima i predsednika Trumpa i evropskih zvaničnika, Ursule fon der Lajen pre svega mogli da osetimo dubinu tih razlika, ali ja ne bih govorio o potpunom razilaženju. Ja mislim da je Davos poslužio da jedna i druga strana izmere svoje trenutne snage i negde mi se čini da iza te vrlo grube, brutalne, spoljno-političke aktivnosti Donalda Trampa zapravo postoji jedna potreba za transakcijom, za trgovinom i da se on u spoljnoj politici ponaša kao brutalni broker", kaže Todić i dodaje:

Euronews Srbija

"Dakle, to je nešto, čini mi se, što je novost u svetskoj politici i na šta ova generacija evropskih političara, koje bih ja tretirao mnogo, mnogo kritičnije nego njihove prethodnike od pre 20 godina, mislim da oni nisu dovoljno zreli za jednu takvu, kako se to obično oseća, ili iz njihovih nastupa političku nepogled, kao što je Donald Tramp".

On je dodao da su evropski lideri (posebno iz zemalja koje su bile na udaru carina) smatrali da su pružili otpor, ali da je to iluzija.

"Mislim da je Evropska unija, po meni, napravila stratešku grešku kada je potpisala onaj spoljno-trgovinski sporazum koji je vrlo nepovoljan za Evropsku uniju. Mislim da je tada Donald Tramp izmerio određene slabosti i njegov tim i prosto su posle toga počeli da diktiraju određena pitanja, pre svega Grenlanda i tako dalje, ali ja mislim da prosto oko Grenlanda priča se odvija na nivou toga na kojoj se liniji i koja biti mera američkog uticaja ako hoće korišćenje određenih resursa itd mada, opet i o tome postoje podeljena mišljenja zato što klima na Grenlandu diktira mnogo toga".

Gostovanje Todića u celosti pogledajte u video prilogu