Trampov "Odbor za mir": Da li je to novi UN i(li) korak ka novom svetskom poretku?

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je uzburkao globalnu političku scenu, predstavljajući u Davosu svoju inicijativu pod nazivom "Odbor za mir". Ceremonija potpisivanja izazvala je brojna pitanja: Koja je svrha ovog tela? Kako će "Odbor za mir" okončati ratove, dok istovremeno njen osnivač najavljuje pripajanje Grenlanda Americi? Da li Tramp stvara sopstvene Ujedinjene nacije? I zašto su baš Priština, Tirana i Zagreb pozvani da budu deo ove inicijative? Odgovore na ova kompleksna pitanja potražili smo od stručnjaka Radmile Nakarade, profesorke mirovnih studija u penziji sa Fakulteta političkih nauka i Slobodana Jankovića iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Profesorka Nakarada ističe da je "Odbor za mir" u svom inicijalnom koraku bio definisan kao telo usmereno na rekonstrukciju Gaze, i u tom smislu je prošle godine dobio podršku UN. Međutim, kako objašnjava, ambicije njenog osnivača, Donalda Trampa, "jako su se proširile". Sada se podrazumeva da će ovo biti telo koje će se baviti svim mogućim sukobima na globalnoj sceni. Tramp je, prema njenim rečima, sebe imenovao za vođu tog odbora, dajući sebi doživotni mandat i pravo na veto.

"Mnogi su odmah skočili da to liči na jednu verziju UN i da je to telo koje će dodatno marginalizovati već marginalizovane UN", navodi Nakarada.

Iako je Tramp izjavio da će sarađivati sa UN jer veruje da one imaju neiskorišćen potencijal, istovremeno "opisuje to telo kao neko izvanredno telo koje će moći da radi šta god hoće". Ova protivrečnost ukazuje na Trampove globalističke ambicije, koje podrazumevaju da će po završetku njegovog predsedničkog mandata imati instituciju sa impresivnom finansijskom podlogom, čija je svrha ipak nejasna. 

Kada je reč o Gazi, Nakarada ističe da "Odbor dovršava ono što ratom nije dovršeno". Naglasak je na apsolutnom razoružavanju Hamasa, uz pretnju katastrofom ukoliko se to ne učini. Međutim, kritički se postavlja pitanje da li ovaj pristup zaista promoviše mir.

"Odbor ne promoviše nenasilje kao put, sva sredstva su u igri", upozorava profesorka. Ona dodaje da je to "sve samo ne najbolje rešenje za datu situaciju", jer se "ono što se desilo potpuno briše iz sećanja".

Nema govora o odgovornosti za genocid i etničko čišćenje, niti o palestinskoj državi – sve je to "skinuto sa dnevnog reda". Učešće Palestinaca svedeno je na nivo opštinskih usluga, bez prava da učestvuju u budućim političkim odlukama odbora. Profesorka Nakarada podseća i na Trampovu prethodnu podršku "tom genocidu i celoj toj tragediji", finansiranjem i naoružavanjem, dovodeći u pitanje njegovu podobnost da osniva takvo telo.

Euronews

Kao primer arbitrarnosti, Nakarada navodi incident u Davosu, gde je kanadski premijer održao oštar govor.

"I istog trenutka mu je Tramp otkazao gostoprimstvo u Odboru. Opozvao je poziv", kaže Nakarada, dodajući da to "loptanje na prvom koraku pokazuje kako će to ići".

"Ko se ne bude slagao sa njegovom politikom, otpustiće ga"

Još je izraženije kada se poziva Rusija da bude član odbora, istovremeno pravdajući projekat oko Grenlanda odbranom od "arhineprijatelja, Rusije i Kine".

Dekompozicija poretka i selektivnost

Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu nadovezuje se na kritike, ističući da se "u suštini mi svedočimo jednom potpunom demontiranju poretka postavljenog posle Drugog svetskog rata". On podseća da se ovim dovode u pitanje UN, NATO, pa čak i Svetska zdravstvena organizacija, koju su SAD napustile. Janković ocenjuje da je sama ideja Odbora "prosto neverovatna sa stanovišta zdravog razuma". Postavlja pitanje da li bi neka država pristala da bude član tela koje rešava sukobe, a ima doživotnog predsednika koji imenuje čak i svog naslednika, bez konsultacija sa državama članicama. Spekuliše se da bi to mogao biti Trampov zet, Džared Kušner, koji je već glavni operativac za spoljna pitanja bez zvanične funkcije.

Janković se pridružuje Nakaradi u kritici plana za Gazu, ističući da se Arapi uopšte ne pitaju da li žele taj projekat.

"Potpuno se bez njih odlučuje. Niko više ne priča o demokratiji", kaže Janković. On dodaje da se govori o uređenju teritorije, a "nikome ne pada na pamet da pita ljude koji tamo žive da li se sa tim slažu". Štaviše, podaci su poražavajući: američka Fondacija za Bliski istok procenjuje da je 90 odsto stambenih objekata u Gazi uništeno ili nepodobno za stanovanje.

Sastav odbora takođe izaziva nedoumice. Devet evropskih zemalja je odbilo poziv. Rusija je uslovno prihvatila, ali je predsednik Vladimir Putin jasno rekao da razmatraju članstvo pod uslovom da se poštuju sva prava Palestinaca i da se primeni rešenje o dve države.

"Sve ono što Tramp ni slučajno ne pominje, niti je to njegova ideja", zaključuje Janković.

Euronews

Indikativno je da je među 19 zemalja koje su pristale i tzv. Kosovo, dok Srbija nije dobila poziv. To, prema Jankoviću, "govori o odnosima između američke administracije i naših vlasti". Srbija nije pozvana jer je to potez namenjen zemljama sa kojima SAD imaju dobre odnose, ili sa kojima žele da unaprede saradnju.

Nakarada takođe naglašava kako se demonstrira "proizvoljnost i selektivnost". Širom se otvorilo polje "arbitrarnog tumačenja" počevši od raspada Jugoslavije, a potom i pitanja Kosova. Srbija se, kaže Nakarada, "stavlja u poziciju da može da bude međunarodni akter samo ako se odrekne svog suverenog prava". Ona smatra da je indikativna i "ponizna zahvalnost" Edija Rame i Viktora Orbana, koja je verovatno povezana sa njihovim unutrašnjim političkim nerešenim situacijama ili ugroženostima.

Komentarišući mogući ulazak Srbije u ovakvu organizaciju, Slobodan Janković naglašava:

"Kako sad Srbija da pristupi nekoj organizaciji čiji je član Kosovo? Na taj način bismo priznali Kosovo kao državu". Zbog toga je, zaključuje, "dobro što nismo pozvani".