Pucnji koji odzvanjaju do Kapitola: Da li će imigraciona politika koštati republikance većine u Kongresu?

U Mineapolisu i drugim američkim gradovima nastavljeni su protesti zbog postupaka agenata Službe za imigracije (ICE) koji su proteklog vikenda ubili 37-godišnjeg medicinskog tehničara Aleksa Pretija. To je drugo ubistvo za manje od mesec dana u koje su umešani ICE agenti, kojima je administracija američkog predsednika Donalda Trampa dala zadatak da se izbore sa ilegalnim imigrantima.

Guverner Minesote Tim Volc rekao je da je Amerika na "prekretnici“ i ponovo tražio od Trampa da opozove federalne imigracione agente iz Mineapolisa.

Protesti u Minesoti izazvali su zgražavanja javnosti, ali i dela republikanaca, da je Trampova administracija bar za sada morala da ublaži retoriku kojom su prethodno žrtve nazivane domaćim teroristima.

Podsetimo, nakon smrti Renea Guda, Mineapolis potresa nova tragedija u kojoj je život izgubio tridesetsedmogodišnji medicinski tehničar Aleks Preti. Uznemirujući snimci incidenta otkrivaju da su agenti oborili Pretija na zemlju i oduzeli mu pištolj za koji je posedovao urednu dozvolu, samo nekoliko trenutaka pre nego što su u njega ispalili više hitaca. Iako je administracija, slično kao u prethodnom slučaju, pokušala da opravda primenu sile navodnom agresivnošću žrtve, profil stradalog demantuje političke etikete – arhivski snimci na kojima Preti odaje počast veteranu Terensu Rendolfu ukazuju na to da nije reč o levičarskom aktivisti, već o građaninu čija je smrt izazvala bes stotina hiljada ljudi na ulicama Minesote.

Tanjug AP/Evan Vucci

Eskalacija nasilja dovela je i do otvorenog sukoba lokalnih i saveznih vlasti, pri čemu su gradonačelnik Džejkob Frej i guverner jedinstveni u stavu da agenti ICE-a moraju napustiti teritoriju države. Odgovarajući na kritike Donalda Trampa upućene putem društvenih mreža, gradonačelnik Frej je podvukao jasnu liniju razdvajanja nadležnosti, poručivši da primarni zadatak policije mora biti zaštita bezbednosti svih građana, a ne sprovođenje saveznih imigracionih zakona koji su, prema stavu lokalnih zvaničnika, doveli do destabilizacije grada.

Nedeljković: Neophodna promena pristupa kako se ne bi izgubila podrška republikanaca

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Stevan Nedeljković, objašnjava da aktuelna dešavanja u Minesoti šalju jasne signale Donaldu Trampu da trenutna strategija ugrožava rejting Republikanske partije pred ključne izbore za Kongres u novembru 2026. godine. Prema njegovim rečima, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da popularnost ICE agenata opada, jer građani ne žele da gledaju maskirane ljude kako hapse, a posebno ne kako ubijaju civile na ulicama, naročito kada su žrtve, kao u ovom slučaju, američki državljani.

"To je bitno i za glasače Sjedinjenih Američkih Država, a ja ću se usuditi da kažem da je bitno i za Donalda Trampa. Jer ako pratimo njegove intervencije ranije u Iranu, a sada u Venecueli, on je dosta vodio računa o tome da nijedan vojnik SAD ne strada, jer bi na taj način vrlo teško mogao da izađe pred javno mnjenje", istakao je Nedeljković.

Poseban problem za Trampovu administraciju predstavlja, kako Nedeljković navodi, "katastrofalna komunikaciona strategija". Izjave zvaničnika, uključujući direktora FBI-ja i samog predsednika, da ubijeni Preti nije smeo da nosi oružje, dovele su administraciju u direktan sukob sa jednim od osnovnih postulata republikanskog biračkog tela – Drugim amandmanom.

"Imate izjavu direktora FBI Keš Patela, ali i drugih predstavnika administracije, uključujući samog Trampa, koji kažu da Preti, koji je ubijen u intervenciji ICE-a, nije smeo da nosi naoružanje. To duboko kosi sa osnovnim republikanskim političkim postulatima, a to je Drugi amandman Ustava SAD, koji je za njih faktički 'od Boga dat', a podrazumeva pravo na neograničeno posedovanje i nošenje oružja", objašnjava sagovornik.

Ovakav stav izazvao je oštru reakciju moćnih organizacija poput Nacionalnog udruženja za oružje (NRA), koje su tradicionalno veliki finansijeri republikanaca. Kritike ovih organizacija pale "crvene alarme" u Beloj kući i na Kapitolu, sugerišući da je promena pristupa neophodna kako se ne bi izgubila podrška baze.

Nedeljković smatra da je Tramp, suočen sa ovim pritiscima, trenutno ublažio retoriku, ali da suštinski ne odustaje od politike deportacija. Ipak, ključni problem leži u neselektivnosti tih deportacija. Dok je na početku mandata uživao podršku za proterivanje kriminalaca i članova bandi poput Mara Salvatrucha 13, situacija se promenila kada su mete postali ljudi bez kriminalnih dosijea.

"Kada je nedavno rađeno jedno istraživanje, ono je pokazalo da oni građani koji su privedeni iz imigracionih razloga, recimo u Vašingtonu, u 80 odsto slučajeva nisu imali nikakav kriminalni dosije niti su prekršili krivične zakone. To je ono što buni građane SAD", naglašava Nedeljković.

Dodatnu dimenziju sukoba predstavlja činjenica da se većina ovih akcija sprovodi u saveznim državama i "gradovima utočištima" (sanctuary cities) koje kontrolišu demokrate. Nedeljković ocenjuje da ovi gradovi služe kao poligon za "pokazne vežbe" Trampove administracije, demonstrirajući određeni nivo licemerja jer se izbegavaju problemi u državama pod republikanskom kontrolom.

Zaključujući analizu, Nedeljković predviđa promene u narednim nedeljama. S obzirom na to da su imigracija i ekonomija bile uzdanice Trampove pobede 2024. godine, a da podrška na oba polja opada, očekuju se ozbiljni rezovi i u administraciji i u pristupu politikama, kako bi republikanci spremno dočekali novembarske izbore.