Tihi pobednik Epstinove afere: Zašto je Putin postao glavna tema na društvenim mrežama?

Dok svet potresaju detalji iz nedavno otpečaćenih sudskih dokumenata vezanih za Džefrija Epstina, u kojima se nižu imena bivših američkih predsednika, britanskih prinčeva i globalnih poslovnih mogula, jedno ime upadljivo nedostaje – ime ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ovo odsustvo nije prošlo nezapaženo. Na društvenim mrežama, od X-a (bivšeg Tvitera) do Telegram kanala, u toku je tiha, ali snažna promena narativa. Korisnici širom sveta počeli su da glorifikuju ruskog lidera, ne zbog njegovih vojnih uspeha, već zbog činjenice da se nije našao u "blatu" zapadne elite. U očima dela internet javnosti, Putinov imidž se rehabilituje – on postaje figura koja, uprkos optužbama za autoritarnost, deluje moralno superiornije u odnosu na kompromitovane lidere demokratskog sveta.

Međutim, analitičari upozoravaju da odsustvo dokaza nije dokaz vrline, već pre svega odraz drugačijih pravila igre po kojima Kremlj funkcioniše.

Profesionalac protiv amatera

AP Photo/Jae C. Hong

Politički analitičar Jakša Šćekić smatra da činjenica da se Putinovo ime ne nalazi u ovim fajlovima nije iznenađenje, ali ni nužno pokazatelj moralne čistote, već pre svega rezultat njegove profesionalne prošlosti. Za razliku od zapadnih političara koji su često deo estradne elite, Putin dolazi iz sveta senki.

"Prvo, Putin je ozbiljan profesionalac i ozbiljan obaveštajac. Kada pratite njegovu biografiju, vidite da je ozbiljna institucija stajala iza njega i, bez obzira na sve greške, on ima ogromno iskustvo", objašnjava Šćekić u razgovoru za Euronews Srbija.

Prema njegovim rečima, ruske službe su ovakve situacije odavno predvidele i iskoristile za stvaranje psiholoških profila zapadnih lidera, pre svega Donalda Trampa. Štaviše, Šćekić ističe da FSB i Putin imaju "savršen psihološki portret" američkog predsednika.

"Tačno znaju šta su mu slabe tačke, znaju da je narcisoidan, znaju da je nasilnik odnosno kako Englezi kažu bully, i savršeno igraju sa njim. Daju mu na značaju da on može da u javnosti nahrani svoj ego, a u stvari teraju po svom", kaže on.

Erozija poverenja u Zapad

Shiiko Alexander / Alamy / Profimedia

Glavni dobitak za Moskvu iz ove afere nije direktna promocija Putina, već kolaps poverenja u zapadne institucije. Šćekić upozorava na opasnost koju nosi saznanje da su ljudi iz samog vrha odlučivanja bili u kontaktu sa mrežom trgovine ljudima.

"Zamislite sve ove koji su spomenuti u tim aferama i koji sada ekonomišu istinom, da ne kažem lažu. Ako u ovom slučaju lažu, zamislite koliko ekonomišu istinom u drugim stvarima", navodi Šćekić, dodajući da afera pokazuje koliko Amerika nema snagu da se "pročisti i resetuje".

Kao posebno iznenađenje, Šćekić navodi pojavljivanje imena ljudi iz "drugog ešalona" međunarodne politike, poput Miroslava Lajčaka, što svedoči o dubokoj povezanosti elite sa ovim krugovima.

Ipak, Moskva će verovatno biti oprezna u eksploataciji ovih podataka. Previše agresivno korišćenje Epstinovih fajlova u propagandne svrhe moglo bi da se vrati kao bumerang, s obzirom na moguću umešanost Donalda Trampa.

"Mislim da Rusi neće toliko koristiti Epstinove fajlove u svrhu propagande, jer bi time nagazili Trampa, a znate da je on jako osvetoljubiv. Oni tačno znaju koliko će moći da koriste i biće pokazivana samo indirektna moralna superiornost", smatra Šćekić.

Šćekić zaključuje da je u geopolitičkom smislu Putin trenutno u prednosti jer je stabilan, dok se Zapad "guši" u skandalima.

"Putinova popularnost je nedodirljiva. Ko voli Putina, taj će ga voleti i dalje... Ali za njega je velika stvar to što nije pao, nego stoji. Putin je nadmudrio Trampa u svakom smislu", zaključuje analitičar.

Komentari na mrežama: Pa, Putin izgleda i nije tako loš

Tanjug/AP/Pavel Bednyakov, Sputnik, Kremlin

Reakcija javnosti na Epstinove fajlove pokreće jedno veoma zanimljivo pitanje za psihologe i sociologe: zašto ljudi, kada se suoče sa velikim moralnim padom "svojih" ili savezničkih elita, automatski počnu da gledaju blagonaklono na one koje su do juče smatrali neprijateljima?

Kada se sruši idealizovana slika o sopstvenom društvu (ili o saveznicima), javlja se osećaj nelagode ili zbrke u glavi. Da bi se povratio osećaj reda i ispravnosti, um instinktivno traži neku vrstu alternative – nekoga ko deluje kao "čvrsta ruka" i ko, barem naizgled, nije uprljan istim, specifičnim skandalom.

"Ljudi u kriznim situacijama traže figuru koja će ih štititi, moćnog autoriteta, i onda takvi lideri to vrlo dobro koriste da kreiraju atmosferu nesigurnosti kako bi se predstavili kao moćni autoritet koji će im pružiti zaštitu, suprotstaviti se drugim lošim silama koje imaju loše namere, itd", kaže u izjavi za Euronews Srbija Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije. 

Činjenica da Putinovo ime nije pomenuto u Epstinovim dokumentima mu, u očima mnogih, automatski dodeljuje poene, iako se pritom ignorišu svi drugi aspekti njegove vladavine. To je pojednostavljeno razmišljanje, neka vrsta "crno-belog" pogleda na svet: ako su oni loši, on onda mora biti dobar.

Ipak, dugoročno gledano, najopasnija posledica ovakvih otkrića je opšti cinizam. Kada se stalno ponavlja priča "svi su oni isti", to direktno ide na ruku autokratskim režimima. Demokratija počiva na poverenju i ideji da su institucije sposobne da se poprave. Međutim, kada ljudi dođu do uverenja da su sve elite podjednako korumpirane i izopačene, gube svaku motivaciju da se bore za demokratske vrednosti.

"Radi se o mnogo različitih mehanizama koji se tu preprliću. Obeshrabruje i to kada kažete 'svi su isti' i onda ne vredi ništa", zaključuje naša sagovornica.