Kako je stradao Hamnei: Iz rezidencije iranskog vođe izlazio crni dim, Bliski istok na pragu najvećih promena

Ajatolah Ali Hamnei, iranski vrhovni vođa, poginuo je u subotnjim zajedničkim američko-izraelskim napadima, potvrdili su u nedelju iranski državni mediji, što je izazvalo slavlje među Irancima koji su se protivili njegovoj vladavini i bes pristalica režima.

Jedan voditelj iranske televizije briznuo je u plač dok je saopštavao da je Hamnei dostigao "mučeništvo“ u napadu koji je, prema navodima agencije Fars, pogodio njegov kompleks u Teheranu dok je "obavljao svoje dužnosti“.

Smrt verskog vođe koji je represijom obuhvatio milione ljudi nastojeći da proširi uticaj Irana na Bliskom istoku i šire, po svemu sudeći, gurnuće Islamsku Republiku u najozbiljniju krizu od njenog osnivanja, budući da za sada nema jasnog naslednika koji bi preuzeo njegovo mesto.

Jedna od najmoćnijih ličnosti u Iranu, Ali Laridžani, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, poručio je u nedelju da Iran neće ustuknuti, zapretivši da će "zabosti nož“ Americi u srce kao odmazdu.

Kako je stradao?

Satelitski snimci kompanije Airbus pokazali su da se u subotu iz kompleksa vrhovnog vođe u prestonici Teheranu uzdizao crni dim. Na fotografijama se vidi da je više zgrada u okviru tog kompleksa pretrpelo teška oštećenja usled napada.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova u početku je tvrdilo da je Hamnei "živ i zdrav“, iako su njegovu smrt već objavili američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Tanjug AP/Office of the Iranian Supreme Leader via AP, File

"Postoje mnogi znaci“ da iranski vrhovni vođa 'više nije među nama'", rekao je Netanjahu u subotu uveče, ne iznoseći dodatna objašnjenja.

Dva izraelska izvora rekla su za CNN da su udari bili usmereni na visoke zvaničnike, uključujući Hamneija, predsednika Masuda Pezeškijana i načelnika generalštaba oružanih snaga Abdolrahima Musavija.

Tramp je rekao da je jedan od ciljeva zajedničkog američko-izraelskog napada promena režima, i pozvao iranski narod da se ustane protiv vlade. 

Ipak, ostalo je nejasno da li bi takva promena zaista proistekla iz Hamneijeve smrti, za koju stručnjaci ocenjuju da bi pre mogla otvoriti put tvrdoj liniji vlasti pod dominacijom Revolucionarne garde.

Šta je dovelo do ovoga?

Hamneijeva smrt dolazi u trenutku kada je Iran, po mišljenju mnogih, najslabiji još od kada je on preuzeo vlast 1989. godine. Decenije zapadnih sankcija već su ostavile zemlju izolovanom i ekonomski iscrpljenom, pre nego što su američki i izraelski napadi u junu 2025. zadali težak udarac njegovoj vladavini, prenosi CNN.

Samo šest meseci kasnije, protesti koji su počeli zbog ekonomskih problema brzo su poprimili politički karakter i u roku od nekoliko nedelja zahvatili svih 31 pokrajinu u zemlji.

Režim je odgovorio brutalnim obračunom, u kojem su hiljade demonstranata ubijene, što je izazvalo osudu širom sveta, uključujući i pretnju intervencijom iz administracije Donalda Trampa.

Ta intervencija se dogodila u subotu, kada je Tramp izjavio da američka vojska vodi "veliku i tekuću operaciju“ kako bi sprečila ovu "veoma zlu, radikalnu diktaturu“ da preti Americi i njenim ključnim nacionalnim bezbednosnim interesima. 

Millenius / Alamy / Profimedia

Ali Laridžani, koji je bio jedan od ključnih savetnika Hamneija, rekao je da će uskoro biti formirana privremena struktura vođstva koju će činiti predsednik, šef pravosudnog sistema i još jedan član Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, sve dok se ne izabere novi vrhovni vođa.

Prema iranskom ustavu, kada umre vrhovni vođa, vlast privremeno preuzima tročlani savet, koji trenutno uključuje predsednika Masuda Pezeškijana, šefa pravosuđa Golam-Hosajna Mohsenija-Ejeija i ajatolaha Alirezu Arafa, visokog sveštenika i člana Saveta čuvara.

Laridžani, iako politički moćan, nije verski autoritet, pa prema iranskom ustavu nije među verovatnim kandidatima za trajnog vrhovnog vođu, ali bi njegova uloga u tranziciji mogla biti važna. 

Laridžani je rekao da je Iran liderima u regionu jamčio da ne teži ratu sa njima, ali da će nastaviti da pogađa američke baze u zemljama Bliskog istoka.

"Moramo jednom zauvek jasno da stavimo do znanja da Amerikanci ne mogu da zastrašuju iranski narod“, izjavio je on.

Prema iranskom ustavu, privremeni tročlani savet.  koji čine predsednik, šef pravosuđa i pravnik iz Saveta čuvara ima zadatak da obavlja dužnosti vrhovnog vođe dok Skupština stručnjaka ne imenuje novog vrhovnog vođu, navodi Middle East Institute.

Ko bi mogao da predvodi Iran u budućnosti ostaje misterija, čak i za one koji su sada uklonili Hamneija. U januaru, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da "niko ne zna“ ko bi preuzeo vlast ako bi Hamnei bio uklonjen.

Tanjug AP/Osamah Abdulrahman

Reza Pahlavi, najstariji sin Mohamada Reze Pahlavija, poslednjeg šaha Irana, rekao je da je svaki pokušaj da se imenuje naslednik Hamneiju "osuđen na propast od samog početka“.

Kako Iranci reaguju?

U Teheranu se čulo slavlje kada je vest o Hamneijevoj smrti stigla, ali čim je osvanulo u nedelju, hiljade ljudi su se okupile u prestonici, mašući zastavama i uzvikujući "Smrt Americi“.

Za demonstrante koji su se početkom januara borili za promenu režima širom zemlje, što je izazvalo brutalni obračun vlasti, Hamnei je morao da ode. Režim je koristio neviđeni nivo nasilja, dok su zvaničnici demonstracije predstavljali kao nastavak izraelsko-američke zavere protiv Islamske Republike.

Ovi protesti bili su najmasovniji od smrti 22-godišnje Mahse Amini, koja je preminula dok je bila u pritvoru verske policije 2022. godine.

Kako bi ovo moglo da utiče na širi Bliski istok?

Hamneijeva smrt ima potencijal da pokrene najveću promenu u regionalnim odnosima od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023., nakon čega je izraelski premijer Benjamin Netanjahu pokrenuo opsežnu kampanju da eliminiše aktere neprijateljski nastrojene prema njegovoj zemlji širom Bliskog istoka, uključujući Iran i njegove regionalne saveznike.

Ovo je drugi put u manje od jednog veka da su Sjedinjene Države preduzele akciju da uklone iranskog lidera s vlasti. 1953. godine, Mohamad Mosadegh, sekularni i demokratski izabrani premijer, svrgnut je u državnom udaru iranske vojske koji su podržavale CIA i britanska obaveštajna služba, nakon što je nacionalizovao naftnu industriju zemlje.

Ovaj događaj je ponovo postavio šaha Mohamada Rezu Pahlavija na tron, a nakon što je monarh srušen u islamskoj revoluciji 1979., igrao je centralnu ulogu u antiameričkoj naraciji Islamske Republike. Hamnei ga je redovno pominjao kao simbol američkog imperijalizma i razlog svog nepoverenja prema Zapadu.

Iran je dom raznolike populacije od više od 90 miliona ljudi, uključujući Persijance, Azerbejdžance, Arape, Baludže i Kurde. Tokom Hamneijeve višedecenijske vlasti, Islamska Republika je uglavnom uspevala da suzdrži građanske i etničke nemire.

Međutim, bez jasnog naslednika, njegova smrt izaziva ozbiljne sumnje u stabilnost Irana, kao i šireg regiona, sa potencijalnim posledicama po globalnu ekonomiju.