Od Teherana do Balkana, a možda i Berlina: Koliko daleko zaista doseže iranski raketni arsenal?

Analize zapadnih vlada i izveštaji agencije Rojters ukazuju da iranski balistički arsenal, sa deklarisanim maksimalnim dometom od oko 2.000 kilometara, ne pokriva samo Bliski istok, već u geografskoj projekciji zahvata i delove Evrope.

Iran godinama ističe da ima "samonametnuto“ ograničenje dometa svojih balističkih raketa na oko 2.000 kilometara, ali se u istim izveštajima navodi da je i takav domet dovoljan da uključi širi prostor van neposrednog regiona.

Ukoliko bi se posmatrao čisto geografski domet, ove rakete mogu da obuhvate veliki deo Bliskog istoka, ali i potencijalno južne i istočne delove Evrope.

Struktura arsenala i tehničke karakteristike

Prema dostupnim podacima, Iran raspolaže najvećim balističkim raketnim arsenalom na Bliskom istoku, što je rezultat višedecenijskog ulaganja u raketnu tehnologiju, naročito nakon međunarodnih sankcija koje su ograničile razvoj vazduhoplovstva. Raketne snage postale su ključni stub iranske strategije odvraćanja.

Ove rakete se lansiraju sa mobilnih platformi, a infrastruktura uključuje i podzemne objekte, što dodatno otežava njihovo neutralisanje pre lansiranja.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Balističke rakete najveći deo putanje prelaze u slobodnom balističkom letu. U završnoj fazi, kada se bojeva glava obrušava ka cilju, brzina može dostići višestruku brzinu zvuka. Za pojedine modele, poput Khorramshahr i Haj Qasem, u dostupnim analizama se navodi terminalna brzina od približno Mach 8 do Mach 16 (8 do 16 puta brzina zvuka), što skraćuje vreme reakcije sistema protivraketne odbrane.

Tokom nedavnih napada na Irak, Kuvajt, Bahrein, Katar, UAE, Saudijsku Arabiju, Jordan i Izrael, Iran je navodno lansirao više od 771 balističke rakete i preko 906 dronova. Tempo lansiranja ostaje visok. Teheran je takođe navodno koristio dronove za napad na bazu britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva na Kipru.

U tom kontekstu, važno je proceniti iranske mogućnosti dugog dometa ne samo na Bliskom istoku, već i u smislu potencijalnih rizika za Evropu.

Iranski balistički sistemi najdužeg dometa se generalno smatraju onima na tečno gorivo: Horamšar, Sedžil, Gadr i Emad.

profimedia

Javni podaci o njihovom dometu i nosivosti uglavnom potiču iz zvaničnih iranskih izvora i mogu biti precenjeni. Ipak, procenjuje se da ove rakete imaju domet od oko 2.000 km.

Tvrdi se da Horamšahr nosi bojevu glavu težine 1.800 kg na dometu od 2.000 km. Sa smanjenim teretom, njegov domet je navodno proširen na čak 3.000 km. Za rakete Emad, Gadr i Sedžil se kaže da nose bojeve glave težine između 750 i 850 kg, sa operativnim dometom od približno 1.700 do 2.000 km.

Iz severozapadnog Irana, balističke rakete srednjeg dometa bi teoretski mogle da dosegnu Grčku, Bugarsku i Rumuniju, gde se nalaze američki vojni objekti, kao i Ukrajinu i Moldaviju, piše Difens Ekspres.

Ako Horamšar zaista može da dostigne 3.000 km sa lakšim teretom, značajan deo Evrope bi mogao da se nađe u njegovom dometu, uključujući Nemačku, potencijalno Berlin, i Italiju, uključujući i Rim.

Iran takođe poseduje krstareće rakete dugog dometa, iako se čini da je njihova operativna upotreba ograničena, ili su stope presretanja dovoljno visoke da se retko približavaju granicama bliskoistočnih država. Jedan primer je "Sumar", za koji se procenjuje da ima domet od 2.000 do 3.000 km.

Dronovi dugog dometa bi na kraju mogli predstavljati najfleksibilnije oružje Irana za napade.

Šahed 136 ima navodni domet do 2.500 km i jedna je od bespilotnih letelica sa najvećim dometom u iranskom naoružanju. Procenjuje se da Araš-2, poznat i kao Kijan 2, ima domet od 1.000 do 1.600 km. Karar na mlazni pogon ima domet od približno 1.000 km.

Da bi dronovi stigli direktno u Evropu iz Irana, morali bi da pređu vazdušni prostor iznad Iraka, Sirije i Jordana, gde je navodno mnogo dronova presretnuto na putu ka Izraelu. Alternativno, putanje leta preko Jermenije, Gruzije i Turske bi teoretski mogle da omoguće dovoljan preostali domet da ugroze delove Balkana.

profimedia

U praktičnom smislu, dok su delovi Evrope teoretski u dometu određenih iranskih sistema, stvarna izvodljivost napada zavisila bi od dostupnosti raketa, konfiguracije korisnog tereta, ruta leta i efikasnosti regionalnih mreža protivraketne odbrane.

Aktuelna upotreba i širi bezbednosni kontekst

Tokom poslednje eskalacije sukoba, prema izveštajima Rojtersa od 28. februara i 1. marta, Iran je lansirao rakete i dronove ka Izraelu, što je dovelo do aktiviranja sistema protivvazdušne odbrane i vanrednih mera širom zemlje. U istim izveštajima navodi se da su projektili bili usmereni i ka zalivskim državama u kojima se nalaze američke baze.

Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein saopštili su da su njihovi sistemi presreli projektile, dok je Bahrein potvrdio da je pogođen objekat povezan sa američkom Petom flotom. Iranska revolucionarna garda navela je da su mete bili i pomorski ciljevi u Persijskom zalivu i Hormuškom moreuzu.

Evropske vlade, prema istim izvorima, prate razvoj situacije sa posebnom pažnjom, uz upozorenja na destabilizujući potencijal iranskog raketnog programa. Činjenica da deklarisani domet od oko 2.000 kilometara, u teorijskoj projekciji, obuhvata i delove evropskog kontinenta, doprinosi tome da se aktuelna kriza ne posmatra isključivo kao regionalni sukob, već kao bezbednosno pitanje sa širim geografskim implikacijama.