Amerika uklonila dva lidera bliska Pekingu: Zašto je Kina pružila slabu podršku Iranu i Venecueli?

U vrlo kratkom roku, predsednik SAD Donald Trump je eliminisao dvojicu od najbližih saveznika Pekinga: predsednika Venecuele Nikolasoa Madura i vrhovnog vođu Irana Alija Hamneija.

Prvog su sada zadržali u lisicama u pritvorskom objektu u Njujorku nakon što su ga američke specijalne snage iznenada uhvatile u Karakasu tokom noćne operacije. Drugi je ubijen u smeloj  vazdušnoj akciji u centru Teherana, u zajedničkoj operaciji SAD i Izraela.

Nakon toga, Kina je odgovorila s besom, osudila je hapšenje i ubistvo suverenog vođe i, kako tvrdi, američki pokušaj promene režima, i istovremeno se obratila Iranu izražavajući prijateljstvo. Ali, pored verbalnih protesta, Peking je uglavnom samo posmatrao kako njegov geopolitički rival menja pravila igre.

Za kineskog lidera Si Đinpinga, ovde pre svega dominira hladan pragmatizam.

Iran na kraju spada ispod njegovih glavnih prioriteta, uključujući stabilnost odnosa sa SAD, naročito uoči predstojećeg samita sa Trampom u Pekingu kasnije ovog meseca. Kina možda čak i pozdravlja to što su američka pažnja i vojni resursi preusmereni dalje od Indo‑Pacifika, kako su neki stručnjaci rekli.

“Kina je prijatelj samo kad je lepo vreme - puno reči, malo rizika”, rekao je Krejg Singleton iz Fondacije za odbranu demokratija. “Peking će se oglasiti u Ujedinjenim nacijama, ali izbegavaće da pruži značajnu podršku Teheranu.”

Tanjug/AP/Susan Walsh

Iako je Peking najveći kupac iranske nafte, strateški značaj te zemlje za Kinu daleko je manji nego što mnogi pretpostavljaju. Vojna saradnja između dve države ostala je ograničena, a obim trgovine i investicija znatno je manji u poređenju sa saradnjom koju Kina ostvaruje sa pojedinim zalivskim državama, jer Peking nastoji da održi uravnotežene odnose širom Bliskog istoka.

Kina "ne vidi nikakvu korist u podizanju tenzija sa Sjedinjenim Državama zbog Irana“, izjavio je Vilijam Jang, viši analitičar briselskog istraživačkog centra Međunarodna krizna grupa.

Kalkulacije Beljinga

"Peking i dalje pridaje veći značaj očuvanju trgovinskog primirja i ukupne stabilnosti bilateralnih odnosa sa SAD, te ne želi da ugrozi pozitivan zamah koji je tokom protekle godine izgradio sa administracijom Donalda Trampa.“

Kina je dugo bila najvažniji izvor diplomatske i ekonomske podrške Iranu. Pored toga što otkupljuje najveći deo iranskog izvoza nafte, Peking je osuđivao ono što naziva "jednostranim“ američkim sankcijama uvedenim Iranu i podržavao insistiranje Teherana da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopske prirode.

Poslednjih godina Kina je dodatno ojačala međunarodni položaj Irana uključivanjem te zemlje u organizacije koje podržava Peking, poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju, čime je Teheranu proširila diplomatski prostor u vreme zapadne izolacije.

Kineske kompanije su, prema navodima CNN-a, isporučivale hemikalije korišćene u iranskom raketnom programu, kao i pomagale u izgradnji domaće infrastrukture za nadzor. Peking, međutim, tvrdi da je njegova trgovina sa Iranom u skladu sa međunarodnim pravom.

Ipak, Kina se dosledno kloni direktnog uplitanja u sukobe svojih partnera i ne pokazuje veliku spremnost da se dublje angažuje u bezbednosnim pitanjima Bliskog istoka, osim kada je reč o zaštiti sopstvenih interesa i imovine.

Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP

 

Takva uzdržanost bila je očigledna i tokom prošlogodišnjeg sukoba Irana i Izraela, kao i kasnijih američkih vazdušnih napada, kada je Kina ponovo ostala uglavnom na verbalnoj podršci.

"Kina već dugo izbegava da se predstavlja kao bezbednosni garant zemljama Globalnog juga, jer američko angažovanje u Avganistanu i Iraku služi kao upozoravajući primer koji Peking odvraća od takvih ambicija“, rekao je Jang.

Odnosi Pekinga i Irana doprinose jačanju kineske energetske bezbednosti i uticaja na Bliskom istoku, ali je Kina istovremeno gradila veze i sa drugim regionalnim akterima, poput Saudijske Arabije, rivala Irana, nastojeći da održi ravnotežu u regionu. Godine 2023. imala je ulogu u posredovanju u približavanju dve zemlje.

Ipak, u Vašingtonu raste zabrinutost zbog sve čvršćih veza između Kine, Irana, Rusije i Severne Koreje. Lideri sve četiri države okupili su se prošlog septembra u Pekingu, demonstrirajući iznenađujuće jedinstvo tokom velike vojne parade. Kina, Rusija i Iran su poslednjih godina takođe redovno održavali zajedničke vojne vežbe, prenosi CNN.

"Iran je dugogodišnji partner Narodne Republike Kine, ali je geografski udaljen i za Peking ne predstavlja egzistencijalni, pa čak ni presudno važan interes“, rekao je Dža Jan Čong, politikolog sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.

Međutim, ograničena podrška koju je Peking pružio Iranu tokom dva velika vojna napada u proteklih godinu dana pokreće pitanja o njegovoj pouzdanosti kao partnera u teškim i kriznim vremenima.

"Drugi koji rade sa Narodnom Republikom Kinom ili bi želeli da rade sa njom na pitanjima bezbednosti mogu opravdano da se zapitaju da li će ih Peking napustiti, posebno ako su, kao Iran ili Venecuela, geografski daleko od Kine“, rekao je on.

Teheran ostaje blizak Pekingu

Međutim, analitičari se slažu da, bez obzira na to ko nasledjuje Hamneija, Teheran će verovatno i dalje održavati svoje veze sa Kinom, pre svega zbog njene ekonomske snage i uticaja.

Događaji u Iranu takođe pružaju Kini nekoliko strateških prilika, kaže Džu Džaoji direktor Instituta za Bliski istok pri Peking University HSBC Business School.

"Duboko uključivanje Amerike u vojni konflikt na Bliskom istoku neizbežno odvlači njene strateške resurse i pažnju, objektivno ograničavajući njenu sposobnost da održi pritisak na Kinu u Indo‑Pacifiku“, napisao je Džu u članku na mreži u ponedeljak.

profimedia

Kina bi mogla dodatno da oslabi američke zalihe oružja ako bi SAD vodile produženu kampanju protiv Irana. Jedan od razloga za to je što je Peking ograničio izvoz retkih zemnih elemenata koji su ključni za vojne potrebe, a te materije su velike komponente u savremenim oružjima. Ti elementi su izuzetno važni jer se koriste u širokom spektru oružja, od vođenih raketa i sistema za navođenje, preko delova za borbene avione, do napredne elektronske opreme koja se ugrađuje u savremene vojne sisteme.

Ali kratkoročne poremećaje za Kinu, posebno na polju energije, ostaju neizbežne. Gotovo sav iranski izvoz sirove nafte završavao je u Kini, i ta količina čini oko 13 % ukupnog kineskog uvoza sirove nafte preko mora, pokazuje analiza podataka kompanije Kpler.

Trgovina energentima između ove dve zemlje oslanja se na mrežu brodova koji transportuju iransku naftu do manjih, nezavisnih rafinerija duž kineske obale, često preko posredničkih zemalja. Ovaj pristup omogućava da prerada ostane odvojena od kineskih državnih preduzeća, koja bi bila ranjiva na američke sankcije.

Ove tzv. “teapot” rafinerije poznate su po saradnji sa flotom tankera koja često koristi prikrivene taktike za krijumčarenje sankcionisane robe. Administracija Donalda Trampa stavila je pod sankcije pojedince i firme za koje se sumnja da su uključeni i u transport i u preradu nafte, pojačavajući pritisak na Iran od prošle godine.

Iako Kina uvozi značajne količine iranske nafte, analitičari smatraju da bi kratkoročni efekti trebali biti podnošljivi, jer je Kina tokom godina diversifikovala svoje izvore nafte. Privatne rafinerije i dalje mogu da pristupe delu iranske nafte preko svojih brodova za plutajuće skladištenje, većina kojih se nalazi van Singapura, a takođe mogu povećati uvoz ruske sirove nafte.

Ipak, veći problem za Peking deluje da je prošireni sukob u regionu i ozbiljni poremećaji u prolazu Ormuz – ključnoj transportnoj ruti za sirovu naftu iz zemalja poput Saudijske Arabije i Kuvajta. Nafta iz ovog regiona čini otprilike trećinu ukupne kineske potrošnje i više od 50 % uvoza preko mora, pri čemu je veliki deo transportovan upravo kroz ovaj tesnac.

Iran kontroliše severnu stranu tjesnaca, a savetnik jednog komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC) zapretio je da će "zapaliti“ sve brodove koji prolaze kroz rutu. Čak i pre ove izjave, saobraćaj kroz tjesnac praktično je stao zbog bezbednosnih razloga, nakon što su tankeri napadnuti tokom proteklog vikenda.

Mao Ning, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, naglasila je važnost tesnaca za trgovinu i pozvala na hitno primirje.

Credit: Akasbashi / Sipa Press / Profimedia

"Očuvanje bezbednosti i stabilnosti u ovom regionu služi zajedničkim interesima međunarodne zajednice“, rekla je na konferenciji za novinare u utorak.

Ipak, godine akumuliranja rezervi mogu zaštititi Kinu od trenutnih šokova u snabdevanju. Kina trenutno ima otprilike 1,2 milijarde barela nafte u kopnenim zalihama, što je ekvivalentno oko 115 dana uvoza sirove nafte preko mora, pokazuju podaci kompanije Kpler.

Kina će verovatno iskoristiti američku vojnu intervenciju u Iranu kako bi ojačala svoju poruku, posebno prema zemljama Globalnog juga, da SAD deluju kao hegemon, dok se Peking predstavlja kao branilac principa nemešanja u unutrašnje stvari drugih država. Neki kineski analitičari smatraju da nepružanje bezbednosnih garancija partnerima predstavlja promišljenu i stratešku politiku Pekinga, kojom se razlikuje od američkog pristupa.

"Ovo Kini daje veću fleksibilnost, smanjuje rizik od strateškog preopterećenja i izbegava troškove koji nastaju kada se garantuje bezbednost saveznika“, rekao je Zičen Vang, zamenik generalnog sekretara u Centru za Kinu i globalizaciju, nevladinom istraživačkom centru u Pekingu.

"Ali istovremeno ograničava Pekingovu sposobnost da utiče na stvarne bezbednosne ishode kada kriza postane nasilna“, dodao je, upozoravajući da bi nečinjenje Kine moglo dodatno ohrabriti rizične poteze Trampa.