Likvidirane najvažnije figure iranskog režima: Koji zvaničnici su se našli na meti SAD i Izraela
Komentari
18/03/2026
-13:49
Iran je u utorak potvrdio da je Izrael tokom noći ubio Alija Laridžanija, jednog od najvažnijih iranskih zvaničnika koji je do sada preživeo američko-izraelske napade, a izraelski ministar odbrane Izrael Kac, danas je objavio da je likvidran i još jedan visoki iranski zvaničnik - ministar obaveštajnih službi Esmail Hatib. Iz Teherana za sada nema zvaničnih potvrda o smrti visoko pozicioniranog islamskog sveštenika.
Ovo je još jedna u nizu likvidacija u cilju rušenja režima u Teheranu - u združenoj akciji SAD i Izraela, prvobitno je likvidiran iranski vrhovni vođa, Ali Hamnei nakon što su obaveštajne službe otkrile njegovo kretanje, da bi u utorak u vazdušnom napadu, stradao i Ali Lariždani, iranski vladar iz senke. Na meti američko-izraelskih obaveštajnih službi našao se i Esmail Hatib.
Ko je bio Esmail Hatib?
Hatib je bio na čelu obaveštajnog aparata od 2021. godine i važio je za bliskog saveznika vrhovnog vođe Alija Hamneija.
Hatib je studirao islamsko pravo kod više visokorangiranih sveštenika, među kojima i doskorašnjeg vrhovnog vođe Irana, ajatolaha Alija Hamneija. Obavljao je visoke položaje u Ministarstvu obaveštajnih poslova i Kancelariji vrhovnog vođe.
Ministarstvo finansija SAD ga je stavilo pod sankcije "zbog učešća u sajber aktivnostima protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika“ 2022. godine.
Iranian Presidency / Zuma Press / Profimedia
Pod njegovim vođstvom služba je optuživana za sistematsko praćenje, otmice i likvidacije iranskih disidenata u inostranstvu, kao i za žestoku represiju unutar zemlje – posebno tokom protesta 2022. i 2026. godine.
Hatib je vodio žestoku unutrašnju borbu za nadležnosti sa moćnijim IRGC-om, ali je uvek ostajao blizak Hameneiju, što mu je obezbeđivalo opstanak čak i posle velikih obaveštajnih propusta.
Povezane vesti
Laridžani - ključna figura režima
Laridžani, sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost Irana, bio je ključna figura režima nakon ubistva vrhovnog vođe Alija Hamneija od strane Izraela 28. februara. Bio je Hamneijev lično odabrani zamenik, i mnogi su ga smatrali faktičkim liderom Islamske Republike nakon Hamneijeve smrti.
Laridžani, insajder iz establišmenta koji je poticao iz jedne od vodećih svešteničkih porodica u zemlji, bio je zadužen da preuzme vođstvo po najvažnijim pitanjima za Iran. On je nadgledao iranske napore da postigne nuklearni sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, a široko se veruje da je lično naredio smrtonosno gušenje protesta protiv vlade u januaru.
Handout / AFP / Profimedia
Bivši član Iranske Revolucionarne garde, Laridžani je od 2005. do 2007. godine služio kao glavni nuklearni pregovarač Irana, braneći ono što Teheran kaže da je njegovo pravo da obogaćuje uranijum. Godine 2005. Laridžani je prvi put preuzeo vođstvo Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost (SNSC).
Laridžani je bio predsednik parlamenta od 2008. do 2020. godine, tokom kojeg je Iran pregovarao i potpisao nuklearni sporazum sa SAD i još pet svetskih sila 2015. godine.
On je takođe neuspešno kandidovao za predsednika 2005. godine. Kasnije je pokušao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2021. i 2024. godine, ali mu je u oba slučaja kandidatura onemogućena od strane Saveta čuvara (Guardian Council), koji je naveo razloge uključujući stil života i porodične veze u inostranstvu.
Laridžani je ponovo imenovan prošlog avgusta za sekretara SNSC, nakon 12-dnevnog vazdušnog rata između Irana i Izraela u kojem su učestvovale i SAD.
Ubistvo ajatolaha najavilo nesiguran period u Iranu
Ajatolah Ali Hamnei je ubijen prvog dana masivnih američkih i izraelskih vazdušnih napada na zemlju.
Povezane vesti
Strogi autoritarni stavovi i politika ajatolaha Alija Hamneija oblikovali su život u Iranu skoro četiri decenije. Postao je drugi vrhovni vođa od 1979. godine posle smrti Ruholaha Homeinija 1989. godine.
Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP
Poslednje godine Hamneijeve vladavine obeležili su česti protesti protiv establišmenta i represija države u kojoj su ubijene hiljade demonstranata.
Ali Hamnei je rođen u Mašhadu, drugom najvećem iranskom gradu, 1939. godine. Njegov otac je bio sveštenik šiita, dominantnog iranskog ogranka Islama.
Politički uspon započeo je ranih šezdesetih godina 20. veka, kada je pristupio Homeinijevom pokretu otpora protiv šaha Muhameda Reze Pahlavija.
Tokom svoje vladavine kao najviši autoritet u političkom i verskom sistemu kontrolisao je oružane snage, bezbednosne službe, pravosuđe i ključne političke odluke.
Tokom tri decenije na vlasti preživeo je studentske proteste 1999. godine, masovne nemire 2009, talas pobuna 2019, kao i pokret "Žena, život, sloboda" 2022. i 2023. godine izazvan smrću Mahse Amini u pritvoru. .
"Neprevaziđena kriza“
Ključno pitanje sada je kakav će praktičan efekat ubistvo Hamneija, Laridžanija i Hatiba imati na sposobnost Islamske Republike da nastavi da sprovodi koherentan vojni odgovor na američko-izraelski vazdušni napad, i potencijalno na samu njenu postojanost.
Trenutno nije nimalo jasno ko zapravo upravlja zemljom. Hamneijev sin Modžtaba je izabran za trećeg vrhovnog vođu Irana, ali se veruje da je povređen u vazdušnom napadu u kojem je poginuo njegov otac i od tada se nije pojavljivao u javnosti.
Tanjug/AP/UGC
To, međutim, ne znači automatski kraj režima. Iranski saveznici Hamasa i Hezbolah su takođe pretrpeli niz izraelskih udara i operacija s ciljem "dekapitiranja“ vođstva, ali i dalje funkcionišu.
Međutim, oni nisu morali da se suoče sa besnom populacijom koja želi da sruši njihov režim.
Niko tačno ne zna šta će doneti naredna faza rata, niti da li će ubistvo visokih iranskih zvaničnika biti dovoljno da iranski demonstranti ponovo izađu na ulice.
Čak i ako ne bude, sposobnost Izraela da locira najvažnije figure iranskog režima 18 dana nakon početka rata pokazuje koliko je duboko njegova obaveštajna služba prodrla u najosetljivije delove Islamske Republike.
Komentari (0)