Može li rat na Bliskom istoku ubrzo da se okonča? Ciljevi SAD i Izraela značajno suprotstavljeni

Iako je izjava američkog predsednika Donalda Trampa o skorom okončanju sukoba možda privremeno smirila tržišta i spustila cene nafte, čini se da se ona ne poklapa sa razvojem događaja na terenu i rasporedom snaga umešanih strana – Irana, Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Niko, naravno, ne može isključiti još jedan naprasno objavljen kraj sukoba, sličan dvanaestodnevnom ratu prošlog leta. Međutim, za Izraelce, to bi jednostavno značilo pauzu od nekoliko meseci do sledećeg kruga sukoba, što ukazuje na dublje i dugoročnije ciljeve.

U poslednjim satima, očigledno je da postoji značajno odstupanje u ratnim ciljevima između Vašingtona i Jerusalima. Američki predsednik govori o brzom završetku konflikta, dok izraelski premijer Benjamin Netanjahu, prilikom posete izraelskom Nacionalnom centru za zdravstvene operacije, ponavlja ambiciju svrgavanja režima od strane samih Iranaca. "Moramo iranskom narodu dati mogućnost da se oslobodi jarma tiranije. Na kraju krajeva, to zavisi od njih. Ali našim akcijama im slamamo kosti i nastavljamo da budemo aktivni", naveo je Netanjahu u svojoj izjavi, naglašavajući agresivan pristup promeni režima.

Različiti ciljevi i političke kalkulacije

Očigledno je da i predstojeći američki međuizbori, kao i izbori koji bi trebalo da se održe u Izraelu u narednim mesecima, značajno utiču na definisanje ciljeva svake strane. Za Izraelce, svrgavanje teokratskog režima u Teheranu i kolaps „osovine zla“ – kako karakterišu Iran i njegove satelite, Hezbolah, Hamas i Hute, dalo bi Benjaminu Netanjahuu značajnu izbornu prednost i verovatno osiguralo njegovu političku budućnost. S druge strane, kriza u globalnoj ekonomiji, podstaknuta nestabilnošću na Bliskom istoku i rastućim cenama nafte, otežala bi posao republikancima u SAD, čiji se deo otvoreno protivi širenju rata.

SalamPix/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Ako je zaista svrgavanje iranskog režima jedan od objektivnih ciljeva ovog sukoba, onda se njegov kraj ne nazire. Režim u Teheranu ne samo da pokazuje otpor bombardovanju, već se i proglašenje Modžtabe Hamneija, sina sadašnjeg vrhovnog vođe, za novog vrhovnog verskog vođu tumači kao učvršćivanje stava režima prema SAD i Izraelu. Ova tranzicija, umesto da oslabi, izgleda da jača odlučnost Irana da se suprotstavi spoljnim pritiscima.

Vojna inicijativa i eskalacija na terenu

Preovlađujuća je procena da će Izrael iskoristiti jedinstvenu priliku koja mu se pruža da odlučujuće udari na iranski režim. Operativno, put izgleda otvoren, jer zajedničkim napadima Izraelaca i Amerikanaca tokom prvih dana rata, iranska protivvazdušna odbrana izgleda potpuno neutralisano. Izraelski borbeni avioni sada imaju slobodan put da udare "temelje" režima, kako je pre nekoliko sati izjavio šef Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).

Jerusalim, čini se, preuzima inicijativu u operacijama u Iranu, dok Amerikanci uglavnom preuzimaju ulogu podrške, pružajući leteće tankere, avione za prikupljanje obaveštajnih podataka i rano upozoravanje. Američke snage takođe učestvuju u presretanju napada, međutim, uprkos premeštanju strateških bombardera i mobilizaciji tri nosača aviona, više ne najavljuju simbolične udare na režim, osim neutralizacije iranske mornarice. "Situacija se, čini se, promenila nakon napada na iranska naftna postrojenja", navodi izvor iz Izraela za grčki "Kathimerini", sugerišući da je strategija prešla na dublje, potencijalno destruktivnije ciljeve.

"Ova faza rata je posebno složena. Ne možemo govoriti o vremenskom okviru, već o ciljevima", dodaje.

Tanjug/AP/Satellite image ©2026 Vantor

Jasno je da planiranje operacija nije u skladu sa optimističnim izjavama koje se čuju u javnoj raspravi. Svi nagoveštaji govore o dugotrajnom sukobu. Štaviše, pre nekoliko sati na aerodrom "Ben Gurion" stigao je 50. tovar oružja iz Sjedinjenih Država.

Gotovo 1.000 tona municije prebačeno je u Izrael od početka rata, dok je Ministarstvo odbrane zatražilo povećanje domaće proizvodnje naoružanja u okviru priprema za dugotrajne operacije. Izraelci su do sada koristili više od 8.000 bombi u vazdušnim operacijama protiv iranskog režima, što je dvostruko više od količine korišćene u dvanaestodnevnom ratu, signalizirajući intenzitet i obim tekućih operacija.